CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 05
Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2013
Terra 26
Terra 28
Digital Art 08
Digital Art 02

Sponzor rubrike
Huan Miro (Joan Miró) - Crteži i grafike u Somboru Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
Sunday, 23 November 2008
ImageSOMBOR. Od 27. novembra do 20. decembra 2008. godine u somborskom Gradskom muzeju publika je mogla da vidi 63 originalna dela čuvenog španskog slikara Huana Miroa (1893 - 1983). Izložba pod nazivom "Magija Huana Miroa: crteži i grafike" obeležila je 125 godina postojanja muzeja zahvaljujući pomoći Instituta "Servantes" i ambasade Španije u Beogradu.Image

Image

Dela potiču iz privatne kolekcije iz Španije, čiji vlasnik želi da ostane anoniman, a izbor je obavila Marisa Oropesa, španska kustoskinja, koja ističe da je Huan Miro slobodno izražavao svoje ideje u kojima se stapaju pitomost i nasilje, jasnoća i tama, radost i neuobičajene pojave.

Huan Miro je rođen 20. aprila 1893. godine u Barseloni; bio je vajar i slikar, jedan od najvećih predstavnika nadrealizma i tokom 20. veka stvorio je opus koji ima značajno mesto u svetskoj istoriji slikarstva. Školovao se u Barseloni, a u Parizu je stvorio svoja najznačajnija dela i bio uključen u rad bitnih umetničkih pokreta. Tokom španskog građanskog rata bio je na strani revolucionara i 1937. je uradio seriju plakata za špansku Republiku. Tokom Drugog svetskog rata, tačnije 1942. godine, vratio se u Barselonu a potom se nastanio u Palma de Majorki gde je dočekao duboku starost. Miro je bio svestrano talentovan, radio je kostime i dekor za ruski balet, bio keramičar, pesnik. Afirmisao je intuitivno i podsvesno, bio očaran pećinskim slikarstvom i praistorijskom skulpturom.



Miroov stil nazvan je "biomorfna apstrakcija". Osnovna slikarska sredstva su mu crtež i mrlja, a glavne teme – noć, zvezde, mesec, žene. Na tim osnovama stvorio je originalnu mitologiju, a njegova sklonost ka veselim preterivanjima, gestu i spontanosti, preziranje uobičajenih pravila umnogome su doprineli obnovi slike pedesetih godina prošlog veka.

U autobiografskim zabeleškama svoja snoviđenja, kojima je bio inspirisan i za koje je smatrao da su izazvana glađu, ovako je opisao: "Kako smišljam crteže i ideje za svoje slike? Došao bih kući u svoj pariski atelje, pošao bih u krevet, ponekad bez večere. Tada sam video koješta i skicirao u svoju beležnicu. Video sam oblike na plafonu."

Miro je veliku krizu doživeo kada je bio primoran da u mladosti radi kao knjigovođa, a kada se razboleo njegovi roditelji su konačno popustili i dozvolili mu da studira slikarstvo na Akademiji Gali u Barseloni. U Pariz odlazi 1920, gde druguje sa Pikasom, upoznaje se sa Andre Bretonom, Polom Elijarom i Lujom Aragonom, pre objavljivanja prvog nadrealističkog manifesta. Druži se sa američkom kulturnom dijasporom – od Henrija Milera, Ezre Paunda i Ernesta Hemingveja.

Sa navršene 52 godine Huan Miro 1945. godine upućuje pismo galeristima gde pokazuje da je nezadovoljan svojim prihodima: ubrzo mu stižu porudžbine za slike i murale velikog formata, uključujući i dva keramička zida s prikazima Sunca i Meseca za sedište Uneska (1955 / 1956) u Parizu. Sledi i niz očekivanih priznanja, dobija veliku nagradu za grafiku na Venecijanskom bijenalu 1953, izlaže na prvim "Dokumentama" u Kaselu 1955, a 1976. je osnovao fondaciju "Huan Miro" u Barseloni. Prihvaćen kao klasik modernog slikarstva, Miro je umro 1983. u Palma de Majorki.

Izvor: Politika

 

Comments 

 
0 # Mrđan Nakić 2008-12-07 08:47
Savršeno. Ovo je pravi dokaz da je kultura nešto u čemu sigurno ne zaostajemo. Da ne idem dalje u razmatranjima. Voleo bih da mogu da vidim ovako značajnu izložbu. Pozdrav iz Montreala.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Na izmaku godine u kojoj je obeležila 170 leta trajanja, Galerija Matice srpske nizu do...
BEOGRAD. Tradicionalna manifestacija Noć muzeja će, 15. put, biti održana 19. maja 2018, a ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej moderne umetnosti u Parizu priredio je retrospektivnu...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Savremena galerija, Zrenjanin. 11 - 28. oktobar 2010.
Savremena galerija Zrenjanin u...
Savremena galerija, Zrenjanin. Jun - jul 2007.
U Savremenoj galeriji u Zrenjaninu...
Muzej savremene likovne umstosti, Novi Sad. Maj - jun 2006.
Osnovu projekta čine radovi...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 24. novembar - 6. decembar 2008.
Neprestano ih, u...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. April 2007.
Telo je metafora (često...
MP_art café galerija, Novi Sad. Mart - april 2007.
Tokom jednogodišnjeg...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna umetnika XX veka: Andre Derain-a (1880-1954), Balthus-a (1908-2001) i Alberta Giacometti-a (1901-1966). Razlog za ovakvu postavku je umetničko prijateljstvo među njima…
Knjige i časopisi
  • ImageOlako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili…
Intervjui
  • ImageIzložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića, Nikole Žigona, Branka Miškovića, Gale Čaki,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom