 Moderna galerija, Lazarevac. 25. decembar 2008 - 15. januar 2009.
Izložba je priređena povodom obeležavanja 40-godišnjice umetničkog rada Gorana Malića i 30-godišnjice njegovog članstva u ULUPUDS-u. Izloženo je 40 dela iz ciklusa "Lični pogled". "Usmereni pogled na svakodnevno okruženje, koji je Goran Malić tokom tri decenije neprekidno upirao kroz objektive svojih fotoaparata, ukazuje na urođenu probirljivost, nesumnjivo plemenitog porekla" (Vesna Todorović).
 
 Usmereni pogled na svakodnevno okruženje, koji je Goran Malić tokom tri decenije neprekidno upirao kroz objektive svojih fotoaparata, ukazuje na urođenu probirljivost, nesumnjivo plemenitog porekla. Njoj su imanentne sklonosti ka složenim, višeznačnim temama, izrazita likovnost i estetizacija. Ukazuje, sa druge strane, na pokretljivu ličnost, na umetnika koji ne traži, već u hodu uočava svoje teme. Kao čovek koji se u pravo vreme našao na pravom mestu. O tome nam govori i ovaj pažljivo sačinjeni izbor radova. Makar i da je njegov autor imao neku drugu nameru, u krajnjem ishodu on predstavlja svojevrsnu mapu Beograda.
Strukturalno, izbor nosi dvojaku naznaku: hronološko-retrospektivnu i tematsku.
Osnovna tema Goranovih fotografija je svekoliki život, ali posmatran u isključivom kontekstu njegove urbane vizure. Ni priroda ne napušta teritoriju grada, zato što autor nikad ne uklanja obeležja urbanih dejstava. Čak ni onda kada se dotiče glavnih razloga za neke od svojih pod-tema, kao što su voda i vazduh: reke teku kroz grad ili pored njega, kiša natapa ulice i prolaznike (pa i samog autora), a u vazduh se vinuo avion, čiji se trag završava negde dole pri horizontu, poput pupčanika, poput uzice koja drži balon, vinula se i ljuljaška sa decom ... U svemu tome se pomalja veoma intiman dijalog, koji predstavlja osnovicu za semantičku ravan ne samo ovog izbora, već i celokupnog Malićevog stvaralaštva. Za sveukupnu umetnost fotografije.
Naslućujemo li u beleženju prizora fotoaparatom autorovo vlastito razotkrivanje?
Nijedan od predstavljenih prizora nije samo ono što nam se ukaže na prvi pogled – oku prijatna, skladna slika nekog stvarnog prostora, neke istinite situacije. Goran je atmosferom, svetlošću i njenim valerima, kadriranjem objekata unutar određenih međusobnih odnosa, ukazivao ne samo na postojanje konteksta - anegdotskog, pripovednog, poetskog - čime je uvodio duboko lični, iskreno ispovedni plan, praćen, za njega vrlo prepoznatljivim raspoloženjima u setnom tonalitetu svekolikog uzdržavanja od dramatičnih ekspresija, već je to dnevničko beleženje jasno odražavalo i stav: nema preterivanja, nema vulgarnosti, samo gospodska suzdržanost. Do ezoteričnosti u iskazu. Bez obzira na neskrivenu emotivnost. Eros bez erotike.
Fotografisanje jeste ulaženje u dušu motiva radi tražewa vlastitog identiteta. Inkognito.
Prirodno je da čovek ne poklanja svoju pažnju samo jednoj vrsti prizora. U kretanju kroz životni prostor, privlače ga podjednako pokretni i nepokretni motivi. Objekti ili posebna atmosfera. Događanja ili priroda. Filtrirajući afinitete tokom života, on može nešto voleti manje, nešto više. Nečim može biti i opsednut. A nešto ne voleti uopšte. No, bez obzira na stepen u gradaciji (ne)afiniteta, svi oni imaju zajednički koren, koji ishodi iz mentalno-psihičkog sklopa jednog bića. Kao u kakvom zamršenom klupku, krije se tamo jedinstveni polazišni razlog za (ne)sklonost ka nečem. Ponekad osvetljen, ređe razmršen, najčešće nedodirnut. Razlog da čin fotografisanja razumemo kao neku vrstu dijaloga umetnika sa vlastitom dušom, dijaloga koji se velikom brzinom odvija u metafizičkim prostorima uma.
Osobine rada i umetnički pristup, predstavljaju Gorana Malića kao večitog tragača, vazda širom otvorenih očiju, duha i blende. Svesnog da preuzimanje opaženog motiva traje delić sekunde, prema principu "sad il' nikad". A upravo se u tom kraćušnom intervalu događa beskrajno složena interakcija između veštine beleženja i bogato naslaganih slojeva edukacije i darovitosti, interakcija koja će trenutno uobličiti likovne vrednosti buduće fotografije, ostaviti trag osobenog rukopisa, predočiti pristup, obelodaniti afinitete i likovni stav. I kada svi oni prizori skrovite vrste prođu kroz alhemijske "posude" njegovih unutarnjih stvaralačkih procesa i pojave se pred našim očima kao nizovi motiva opažanih vidovitošću umetnika, mi imamo priliku da, sa mawe ili više lakoće, uvidimo suštinu njihove privlačnosti, pored koje bismo, možda, samo prošli, ne primećujući ništa. To je zato što Goran nije samo "škljocnuo" da bi zabeležio prizor, on ga je izabrao i magijskim moćima svog dara obogatio komentarima različitih vrednosnih određenja: lucidnošću i dragocenim humornim opaskama, ali i poetičnošću, koju prati široka skala emotivnih vrednosti, sasvim izvesnom kontemplativnošću, koja se odražava na postojanje metafizičkog konteksta, i što je najvažnije, u obaveznoj prisutnosti estetskih vrednosti.
Vesna Todorović
Goran Malić (Beograd, 1947). Studirao sociologiju, a 1988. nastavio Istoriju umetnosti. Član ULUPUDS-a. Slobodan umetnik. Majstor fotografije Foto-saveza Jugoslavije. član Udruženja novinara Srbije. Jedan od inicijatora i suosnivač Nacionalnog centra za fotografiju. Osnivač veb sajta "Fotogram". Autor šest knjiga i preko 300 stručnih radova, prikaza i kritičkih osvrta objavljenih u zbornicima i periodici. Nagrađivan. |
