U još uvek neobjavljenoj monografiji "50 godina Umetničke kolonije Ečka" Bela Duranci piše "Otvaranje prema savremenim likovnim konceptima u skladu je sa otvorenošću kolonija od samog početka. One se nikada nisu "zatvarale" ili distancirale, niti su se opredeljivale. Bile su šarolike, učesnici dobronamerno zainteresovani za svačiji eksperiment. Bila je to specifična "klima" podrške i kritike, kako vršnjaka tako i onih, nadasve cenjenih uglednika sa zamašnim opusom."

Pre pedeset godina Kolonija se otvarala prema geometrijskom duhu Decembarske grupe. U poslednje tri godine teži se prihvatanju različitih medija izražavanja koje diktiraju nove tehnologije. Umetnicima je omogućeno da se osim rada u tehnici ulja na platnu mogu baviti različitim oblastima vizuelnog izražavanja. Treba napomenuti da ovo novo otvaranje ne ugrožava klasičan koncept slike na platnu koji će opstati u okvirima višemedijskog izražavanja, što dokazuje saziv za koloniju Slika 2008, gde se većina autora opredeljuje za njega iako u svom stvaralaštvu koriste i druge medije.

U Koloniji su uvek boravili umetnici različitih generacija i vidova izražavanja. Mladi umetnici se dinamično razvijaju i od njih očekujemo eksperimente i promene, dok oni sa godinama rada iza sebe donose neprocenjivo iskustvo. Umetnička kolonija u Ečki je mesto gde se ta dva sveta susreću, gde umetnici razmenjuju nove ideje i slobodno eksperimentišu u kompleksnom polju vizuelnih umetnosti. Ona opstaje dugi niz godina i bitna je referenca zbog njene spremnosti da prihvata raznolikosti i promene, da se transformiše i da uvek ide ka aktuelnim dešavanjima u svetu umetnosti.

Slavica Popov