CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
20 godina Art magazina

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 18
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2007
Terra 23
Terra 17
Noć muzeja 2010
Terra 25

Maja Erdeljanin Štampaj E-pošta
(73 glasanja)
slikar Autor: Maja Erdeljanin
Osnovna delatnost: slikar
Adresa: Turgenjeva 11, 21000 Novi Sad
Telefon: 021 / 530 197
Mobilni: 064 / 132 55 07
Faks:
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
Web: www.majaerdeljanin.com

Reprodukcije

Klikni za vecu sliku
Ciklus "Drvo i list"
Ulje na platnu, 2000.
50 x 70 cm
 
Klikni za vecu sliku
Ciklus "Drvo i list"
Ulje na platnu, 2000.
50 x 70 cm
 
Klikni za vecu sliku
Ciklus "Drvo i list"
Ulje na platnu, 2000.
50 x 70 cm
 
Klikni za vecu sliku
Ciklus "Biljke"
Ulje na platnu, 1999.
60 x 50 cm
 
Klikni za vecu sliku
Ciklus "Pejzaž"
Ulje na platnu, 2000.
70 x 50 cm
 
Klikni za vecu sliku
Ciklus "Pejzaž"
Ulje na platnu, 2000.
70 x 50 cm
 
Klikni za vecu sliku
Ciklus "Akt"
Ulje na platnu, 2000.
100 x 70 cm 
Klikni za vecu sliku
Ciklus "Akt"
Ulje na platnu, 2000.
50 x 45 cm 
Klikni za vecu sliku
Ciklus "Akt"
Ulje na platnu, 2000.
100 x 70 cm 

Biografija

Nagrada Art magazina Izbor godine za 2009. godinu
Nagrada Art magazina Izbor godine za 2009. godinu
Rođena 1971. u Novom Sadu. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu diplomirala 1995. na odseku za slikarstvo u klasi profesora Dušana Todorovića. Od 1992. izlagala na preko 100 kolektivnih izložbi u Novom Sadu, Beogradu, Sremskim Karlovcima, Pančevu, Beški, Vrbasu, Ulcinju, Petrovcu na moru, Kladovu, Bečićima, Bjeloj, Stavrosu (Grčka), Trstu (Italija), Amsterdam, Roterdam, Oosterhaut (Holandija)... Član SULUV-a od 1996. i ULUS-a od 1997. i član astronomskog društva "Novi Sad". 2005. godine objavila je roman "Naglas" i putopis "La razglednica".

Samostalne izložbe

  • 1993. Sremski Karlovci, hotel "Boem";
  • 1994. Novi Sad, poslovni centar "Apolo";
  • 1994. Novi Beograd, Dom Kulture "Studentski grad";
  • 1994. Novi Sad, Likovni salon Tribine mladih;
  • 1995. Bečej, Galerija "Krug";
  • 1996. Novi Sad, Srpsko narodno pozorište;
  • 1997. Novi Sad, Galerija "DA";
  • 1997. Novi Sad, Galerija SULUV-a;
  • 1997. Patra (Grčka), Galerija "Danubia";
  • 1998. Ruma, Zavičajni muzej;
  • 1998. Novi Sad, Galerija "DA";
  • 1998. Sombor, Galerija kulturnog centra "Laza Kostić";
  • 1999. Novi Sad, Galerija "DA";
  • 2000. Novi Sad, Galerija Arhiva Vojvodine;
  • 2000. Zrenjanin, Duhovni centar;
  • 2000. Beograd, Galerija SKC;
  • 2000. Bečej, Galerija "Krug";
  • 2000. Bečići, hotel "Mediteran";
  • 2001. Petrovac na moru, Galerija "Marko K. Gregović";
  • 2001. Bar, Galerija KC "V. A. Leković";
  • 2001. Kragujevac, Moderna galerija, Narodni muzej Kragujevac;
  • 2001. Novi Sad, Galerija "Likovni krug";
  • 2002. Šabac, Narodni muzej;
  • 2002. Kraljevo, Galerija ULUS-ULUK "Vladislav Maržik";
  • 2002. Sveti Stefan, Galerija "Art";
  • 2002. Beograd, Galerija "Progres";
  • 2003. Novi Sad, Galerija "Prometej";
  • 2004. Kotor, Galerija KC "Stari grad";
  • 2004. Tivat, Galerija KC "Buca";
  • 2004. Novi Sad, Galerija "Podrum";
  • 2004. Novi Sad, Galerija "Cesla";
  • 2004. Sremska Mitrovica, Galerija "Lazar Vozarević",
  • 2005. Novi Sad, Društvo književnika Vojvodine,
  • 2005. Novi Sad, Kafe - galerija "Passage",
  • 2006. Skoplje (Makedonija), Kulturno informativni centar,
  • 2006. Novi Sad, Mali centar kulture "Orfeus"

Grupne izložbe

  • 1991. Novi Sad, Akademija umetnosti, završna izložba prve godine AU
  • 1992. Bački Petrovac "Zuska Medveđova", izložba objekata "Liber"
  • 1992. Novi Sad, Muzej Vojvodine, performans "Drvo života"
  • 1992. Novi Sad, Akademija umetnosti, završna izložba druge godine AU
  • 1993. Novi Sad, Muzej Vojvodine, "Čovek se vraća kući" sa grupom "Ako-onda" (Violeta Vojvodić, Ingrid Cicka, Stevan Kocić)
  • 1993. Novi Sad, Akademija umetnosti, završna izložba treće godine AU
  • 1994. Novi Sad, Velika galerija KCNS, Iz zbirke Stevana Leštara"
  • 1994. Novi Sad, Galerija Zlatno oko, izložba objekata "Liber"
  • 1994. Novi Sad, Velika galerija KCNS, izložba završne godine AU
  • 1994. Sremski Karlovci, izložba kolonije akvarela
  • 1994. Petrovaradinska tvrđava, svečani saloni, godišnja izložba Likovnog kruga
  • 1994. Sremski Karlovci, aukcija radova sa kolonije akvarela
  • 1995. Novi Sad, Muzej Vojvodine, dramsko-muzičko-likovno veče Zvezdane Šarić "Prijatelju da ne zaplače"
  • 1995. Ruski Krstur, "Likovna kolonija 250, Ruski Kerestur- Kocur 1994"
  • 1995. Sremski Karlovci, izložba likovne kolonije akvarela
  • 1995. Petrovaradinska tvrđava, godišnja izložba Likovnog kruga
  • 1995. Sremski Karlovci, Galerija instituta srpskog naroda, palata "Stefaneum", II Karlovački salon mladih
  • 1995. Sremski Karlovci, Galerija KC, "Sremsko Karlovačka kolonija akvarela 1994-5"
  • 1996. Novi Sad, Galerija ULUV, kandidati predloženi za članstvo u SULUV
  • 1996. Novi Sad, Galerija savremene likovne umetnosti (SPC Vojvodina), 45. godišnja izložba SULUV-a 
  • 1996. Petrovaradinska tvrđava, svečani saloni, godišnja izložba Likovnog kruga
  • 1996. Novi Sad, Galerija Pečat, "Novi Sad za sva vremena"
  • 1996. Sremski Karlovci, Palata "Stefaneum", III Karlovački salon mladih
  • 1996. Pančevo, Savremena galerija centra za kulturu "Olga Petrov", 28.likovna kolonija "Deliblatski pesak 96"
  • 1997. Beograd, Bitef teatar, izložba stripa na temu pozorište
  • 1997. Beograd, Art Expo-I međunarodni sajam umetnosti - Art studio Cvetković
  • 1997. Novi Sad, Galerija Pečat, «Novi Sad za sva vremena II»
  • 1997. Sremski Karlovci, Palata «Stefaneum», IV Karlovački salon mladih
  • 1997. Novi Sad, Galerija Pečat, radovi sa kolonije "Danica Jovanović" u Beški
  • 1997. Novi Sad, O.Š. "Vasa Stajić", radovi sa kolonije "Danica Jovanović" u Beški
  • 1998. Novi Sad, hotel Vojvodina, prodajna izložba za 8.mart
  • 1998. Beograd, Muzej 25. maj, I godišnja izložba samostalnih članova ULUS-a
  • 1998. Novi Sad, Galerija KC-Most, izložba kolaža članova SULUV
  • 1998. Novi Sad, Galerija NOU (novosadskog otvorenog  univerziteta), 47. godišnja izložba članova  SULUV-a
  • 1998. Sremska Mitrovica, Galerija "Lazar Vozarević", XXIII sremskomitrovački salon
  • 1998. Novi Sad, Galerija "Da", godišnja izložba galerije "Da"
  • 1998. Novi Sad, Gimnazija "Isidora Sekulić", "Isidori u počast"
  • 1998. Beška, likovna kolonija "Danica Jovanović" 1997.
  • 1998. Pačevo, Narodni muzej, "30 godina kolonije Deliblatski pesak"
  • 1998. Novi Sad, Galerija Pečat, "Novi Sad za sva vremena III"
  • 1998. Novi Sad , SPC Vojvodina, izložba i aukcija kolonije O.Š. "Dr. Milan Petrović", "Na kanalu izmađu dva mosta"
  • 1999. Ulcinj, biblioteka kolonija "Lanac prijateljstva"
  • 1999. Novi Sad, Galerija KC "Tribina mladih", izložba u nastajanju "Anti Nato art akcija", instalacija "Ubiše most"
  • 1999. Novi Sad, Galerija ULUV
  • 1999. Vrbas, "JU paleta mladih"
  • 1999. Novi Sad, Galerija Zlatno oko, "JU paleta mladih"
  • 1999. Novi Sad, Muzej Vojvodine, "Estetika otpora"
  • 1999. Novi Sad, SPC Vojvodina, kolonija "Lanac prijateljstva"
  • 1999. Petrovac na moru, Galerija "Marko K. Gregović", kolonija "Lanac prijateljstva"
  • 1999. Kladovo, Dom kulture, kolonija "Dunav"
  • 1999. Sremski Karlovci, VI Karlovački salon mladih
  • 1999. Novi Sad, kolonija "Leptir belih krila" iz Žablja
  • 1999. Novi Sad, Galerija NOU, 28. novosadski salon
  • 1999. Bački Petrovac, O.Š. "Jan Čajak", II dečija likovna kolonija "Makovica"
  • 2000. Aranđelovac, Crkveni dom, kolonija "Sretenje"
  • 2000. Novi Sad, Muzej Vojvodine, izložba i aukcija IV kolonije "Na kanalu između dva mosta"
  • 2000. Kladovo, Dom kulture, kolonija "Đerdap-turist"
  • 2000. Novi Sad, Gimnazija "Isidora Sekulić"
  • 2000. Novi Sad, Novosadski sajam umetnosti, sa galerijom "Alexandar"
  • 2000. Novi Sad, Preferans klub "NS 1998", likovna kolonija "Pikova dama"
  • 2000. Novi Sad, SNP, likovna kolonija "Srbijašume 2000" u Plavni
  • 2000. Novi Sad, Skupština opštine NS, izložba i aukcija slika članova UPIDIV - ULUV (nedelja borbe protiv distrofije)
  • 2000. Novi Sad, Galerija savremene umetnosti, godišnja izložba SULUV-a
  • 2000. Petrovac na moru, Gelerija "Marko K. Gregović", "Lanac prijateljstva 1999"
  • 2000. Petrovac na moru, Galerija "Marko K. Gregović", "Lanac prijateljstva 2000"
  • 2000. Novi Sad, Nautički klub, likovna kolonija "Liman 2000"
  • 2000. Sremska Kamenica, dvorac, II bijenale pejzaža "Pejzaž 2000"
  • 2000. Stavros (Grčka), Gradska kuća, kolonija "Putovanje boja"
  • 2000. Beočin, Dom kulture, kolonija "Beoart"
  • 2000. Novi Sad, SPC Vojvodina, 29. novosadski salon
  • 2000. Novi Sad, Vojvođanska banka, kolonija "Putovanje boja"
  • 2000. Novi Beograd, ambasada Slovačke republike, "Kraj i početak - Vojvodina 2000"
  • 2001. Zrenjanin, Savremena galerija, "X kolonija Crtež"
  • 2001. Novi Sad, Galerija SPC Vojvodina, "Kraj i početak - Vojvodina na razmeđi vekova"
  • 2001. Bjela, KC, kolonija "Lanac prijateljstva"
  • 2001. Novi Sad, Novosadski sajam, "Art expo"
  • 2001. Novi Sad, Galerija Da, radovi osnivača udruženja DA
  • 2001. Bečići, Hotel Naftagas, kolonija
  • 2001. Novi Sad, izložba skulptura-lampi na Trgu slobode, "Svetlosti i forme"
  • 2001. Novi Sad, SPC Vojvodina, 30. novosadski salon
  • 2001. Velika Plana, Galerija Doma omladine, kolonija "Pokajnica 2000"
  • 2001. Ruma, Zavičajni muzej, 30. kolonija "Borkovac"
  • 2001. Vrbas, 30.kolonija "Borkovac"
  • 2002. Novi Sad, Novosadski sajam, "Art expo"
  • 2002. Novi Sad, Muzej savremene umetnosti, 51. godišnja izložba članova SULUV
  • 2002. Novi Sad, Galerija Podrum, "5 godina galerije DA - Snaga raznolikog"
  • 2002. Bečići, Hotel Naftagas, kolonija
  • 2002. Novi Sad, Galerija Podrum, "Leto u Podrumu"
  • 2002. Trst (Italija), tvrđava San Đusto, "Od Petrovaradina do San Đusta - dve tvrđave, jedna priča"
  • 2002. Kraljevo, Galerija ULUK-ULUS, Novembarski salon
  • 2002. Novi Sad, Galerija Podrum, "Zima u Podrumu"
  • 2003. Novi Sad, Galerija Podrum, "Ženski rukopis?"
  • 2003. Novi Sad, Galerija Tableau, "Autoportreti"
  • 2003. Sremska Mitrovica, 23. sremskomitrovački salon
  • 2003. Novi Sad, Galerija Podrum, "Leto u Podrumu"
  • 2003. Novi Sad, Galerija ULUV, letnja izložba
  • 2003. Kladovo, Dom kulture, retrospektiva kolonija u Kladovu
  • 2003. Kladovo, Dom kulture, "Kolonija Kladovo"
  • 2003. Novi Sad, Galerija Podrum, "Klasa 90"
  • 2003. Novi Sad, MLS, radovi malog formata
  • 2003. Novi Sad, Galerija Podrum, "Zima u Podrumu"
  • 2004. Amsterdam (Holandija), Oosterkerek, "Love is the key word"
  • 2004. Budva, Moderna galerija, "Novi Sad Budvi"
  • 2004. Roterdam (Holandija), "Love is the key word"
  • 2004. Oosterhaut (Holandija), "Love is the key word"
  • 2004. Novi Sad, Galerija Vojvođanske banke, 33. novosadski salon
  • 2004. Novi Sad, Galerija Podrum, "Zima u Podrumu"
  • 2005. Novi Sad, "Art Expo", "Love is the key word"
  • 2005. Sremska Mitrovica, Galerija Lazar Vozarević, "Love is the key word"
  • 2005. Sremska Mitrovica, Galerija Lazar Vozarević, "25. sremskomitrovački salon"
  • 2005. Novi Beograd, Izložbeni hol Vojvođanske banke, "Love is the key word"
  • 2005. Bečej, Galerija Krug, "Love is the key word"
  • 2005. Novi Sad, Društvo književnika Vojvodine, "9. likovna kolonija – na kanalu između dva mosta"
  • 2005. Kristiansand (Norveška), Agder Kunstnersenter, "X-huset kunstkoloni"
  • 2005. Novi Sad, Galerija Pro arte, "Elemenat vode"
  • 2005. Ruski Krstur, "Kolonija Njaradi 2004"
  • 2005. Novi Sad, Pokrajinsko izvršno veće Vojvodine, "Likovne kolonije Čortanovci i Igalo"
  • 2005. Novi Sad, Galerija Vojvođanske banke, dobrotvorna aukcija slika "Zajedno protiv droge"
  • 2005. Novi Sad, Galerija Prometej, "Portreti Draška Ređepa"
  • 2006. Novi Sad, Galerija Vojvođanske banke, "Povratak korenima"
Ciklus ";Skice kuvarice"
Maja Erdeljanin
autor

Načina izražavanja i medija za komunikaciju ima mnogo: od telepatije, preko umetnosti, ćaskanja i prebacivanja, do sporta i kulinarstva. Talenata je još i više, a mnogi od njih još nemaju ni ime. Tek čekaju svoje vreme kada ce postati profesije. U svakom slucaju, svaki talenat je jezik kojim se nešto saznaje. A "koliko jezika znaš toliko vrediš"... i kojim god da govoriš, na kraju saznaješ iste stvari.

Kao što deca u svojim radovima, predstavljaju ono što znaju, a ne ono što vide, tako sam i ja prišla "Skicama - kuvaricama", iduci za idejom najlakšeg memorisanja recepta. Slike su gotovo apstraktne kao što je uostalom i sam proces mišljenja. Tako bi mogle da izgledaju u mozgu veze koje opisuju kulinarske procese, ako bi se pritom oslanjale na predstavu o kompoziciji, gestu i o boji - i kao materiji i u hromatskom smislu.

Kombinovanje i izvodenje likovnih elemenata je veoma slicno sa procesom kuvanja, pocevši od priprema, prikupljanja potrebnih sastojaka u ateljeu/kuhinji, preko okvirnog redosleda pojedinih operacija, užurbanih pokreta da se površina ne osuši/zagori pre nego što se dovede u željeno stanje, dodavanja preostale boje/namirnice drugoj slici/jelu, rešavanja problema pri pogrešnim i ishitrenim potezima kreativnim pretvaranjem greške u kuriozitet, pa sve do mešanja, razmazivanja i dodavanja akcenata/zacina po sopstvenom ukusu.

Dobar slikar je i dobar kuvar. Da li je istinito? Da li je i obrnuto? Ako dokažem da dobro slikam da li necu biti u obavezi da dokazujem i drugi deo talenta? Da li bi se neko pitao da li znam da kuvam da nisam slikarka, vec slikar?

Ali ako je kuvanje poput slikanja, a svaki kuvar svojim jelom otkriva i svoju narav, komunicira sa bližnjima, zabavlja se, uci, opaža zanemarljive razlike, veze izmedu nepovezivih stvari, zbrinjava gladne pritom se trudeci da svaki put nadmaši sebe i na kraju, pri opštoj konzumaciji svog dela, ocekuje pohvalu koju ce rado primiti, iako više nije rad da delo i sam proba... onda i kuvanje volim.

Ljubav je, kao i talenat - dar, a darovi se poštuju i razvijaju. Pa, da probamo...

Ciklus "Istorija severnog neba"
Maja Erdeljanin
autor

Stari Grci govorili su da je čovek slika kosmosa, hrišćani da je stvoren po liku Božijem. O istom su i jedni i drugi govorili kada su shvatili da je i red na zemlji i u čoveku uslovljen tim savršenim vaseljenskim redom. Kao i svi koji pokušavaju taj red da upoznaju i otkriju njegov smisao, pokušala sam i ja da shvatim barem kako on izgleda, ako ne i razlog tome.

S obzirom na to da je čitavo nebo oko nas ispunjeno likovima iz mitologije stare Grčke i njene okoline, veza istorije i astronomije i nije tako daleka: imena glavnih junaka mitova nose sazvežđa, planete i pojedine zvezde, a čudni mitološki događaji mogu se uporediti sa nesvakidašnjim astronomskim pojavama (halo efekat, meterorski rojevi, bolidi, komete, pomračenja...). A, kako svaka zvezda ima svoju boju, svako sazvežđe dubinu, planete dinamiku, čini se bliska veza između astronomije i slikarstva. Sazvežđa kroz mitove skrivaju razloge svojim imenima, a nebeska tela prerušena u božanstva, nagoveštavaju istorijske događaje sačuvane mitološkim simbolima kroz vreme. Antički likovi kao simboli za astronomsko-astrološke objekte i pojave u ovom slučaju zamenjeni likovnim elementima (površinama, crtežom i koloritom) bili su mi osnova u organizovanju kompozicije ovih slika. Kako slike u suštini ne govore rečima, one svojim likovnim simbolima "viču" priče posmatraču sa dvodimenzionalnih površina. I slike, poput mitova, uvek govore pod maskama, istovremeno otvorene da ih svako protumači onako kako ume.

Mit i istorija nisu dokazive činjenice i zato svako po svojoj volji gradi svoje viđenje sveta, ali u samoj konstelaciji zvezda i izgledu neba, postoji dovoljno egzaktnog materijala koji je i poslužio kao kostur ovom ciklusu slika. "Istorija severnog neba", zato je između ostalog i zbir mapa za snalaženje u prostranstvima tog pejzaža savršenog reda, po nebu, beskrajnom prostoru i beskrajnom vremenu, tu i odjednom.

Ciklus "Istorija severnog neba"
Andrej Tišma
likovni kritičar

Maja Erdeljanin je slikarka svetlosti i boje. To se moglo zaključiti još iz njenog ciklusa aktova, kada se bavila temom telesnosti i ljudske intime, pokušavajući vizuelnim jezikom da definiše mesto jedinke u svetu. Uprkos tako intelektualno usmerenoj temi, ose slike su zračile prevshodno svojim jarkim, kontrastnim bojama, neobičnom svetlošću i senkama koje su dejstvo boje samo pojačavale. Ona kao da se već tada služila jednim paralelnim jezikom svetlosnih formula i bojenih šifri, uz prepoznatljive oblike koje je u figuracijskom pristupu ispisivala. U nešto kasnijem ciklusu pejzaža ova očaranost svetlošću i njenim simboličnim dejstvom se nastavila pa je Erdeljaninova, otisnuvši se od prvobitnih intimističkih problema, počela u slikarstvu da se bavi značenjima i zračenjima univerzuma.

U ciklusu "Istorija severnog neba" Maja Erdeljanin se otisnula još dalje, kako u prostoru tako i u vremenu, posvećujući svoju slikarsku pažnju kosmosu i drevnim mitovima, astronomskim i astrološkim znanjima. I njih ona ne islikava bukvalno i iluzionistički, kako smo navikli da vidimo u raznim naučnofantastičnim slikarijama i ilustracijama, već opet kroz svetlosne simbole, jezikom čistih boja, i upravo zato je ovo slikarstvo relevantno sa aspekta likovne kritike.

U ciklusu od trideset tri slike nazvanom "Istorija severnog neba" Erdeljaninova spaja egzaktna astronomska i astrološka znanja, faktička stanja i proračune, precizne zvezdane mape, sa bogatom antičkom mitologijom koja je nauku impregnirala u širokoj javnosti prijemčive priče, dramatična zbivanja i uzbudljive sudbine mitoloških bića i božanstava, po kojima pojedine zvezde, planete i sazvežđa nose nazive. Svemu ovom Erdeljaninova daje slikarsku oblandu, dopuštajući da je nose ne samo stara predanja i znanja, nego i sopstvena intuicija i mašta, koristeći astronomske karte samo kao kostur svojih kolorističkih izleta i kreativnih igrarija. Ona nam kosmos ne predstavlja na uobičajen način kao beskonacan i mračan prostor, već kao poprište najlepših svetlosnih i kolorističkih zbivanja, zaodenutih usvojevrsne priče i anegdote, koje se mogu očitati iz ponegde naznačenih imena i naziva, nenametljivo ispisanih bojom po islikanim površinama. Na ovaj način stvoreno je neobično i originalno slikarstvo bazirano na egzaktnoj nauci, dakle na krajnje racionalnoj osnovi, zaodenuto u krajnje subjektivan likovni doživljaj umetnice, koji na neshvatljiv način upravo onu egzaktnost potkrepljuje svojim poetičnim jezikom čistih likovnih elemenata.

Ciklus "Istorija severnog neba"
Danilo Vuksanović
slikar

U beskrajnom slikarskom pogledu Maje Erdeljanin kao da se naslućuje sublimirana suština našeg postojanja ovde, na zemlji, i gore, na nebu. Maja Erdeljanin, na primer, svojom slikom "Pojas kraljice Hipolite" obuhvata ne samo konstelacije zvezdanih rojeva iz mitologije već i davno ispričane priče koje ne možemo dotumačiti. Ona pred nama smelo otvara svoj "slikoskop" u kome se zapliću vaseljenski nizovi i ukazuje na stroge zakone astronomije.

Spiritualnost njenih slika otkriva nam više slojeva prastarih snova i karaktera. Ti snovi i ti karakteri, razmešteni po nebu, pokušavaju da objasne i ljudsko i zvezdano. Taktilno, dosledno, iz slike u sliku, 33 puta, na 33 platna, Maja Erdeljanin razigrava apstraktne površine gde nijedna boja nije slučajno dobila svoje mesto. Sve njene kolorističke kombinacije istrovemeno su i raznovrsne astrološke asocijacije. Poštujući poznata značenja boja u kosmosu islikava zvezdanu prašinu i pomeranja nebeskih tela. Zato je kolorit na njenim slikama varijabilan, a na njima su vešto sučeljene plohe prozračnog zvuka. Dinamika je postignuta akcentovanjem nebeskih tela u "njihovoj boji".

Ponekad, dominantnu boju Maja Erdeljanin smišljeno pušta da teče u razuđenim linijama koje podsećaju na Orfejevu liru. Ustvari, ovde su apstrahovane kosmičke zgode na osnovu egzaktnih astronomskih prikaza. Nakon analize takvih prikaza stvorene su slike u probranim kadrovima sa kojih u treptajima isijavaju crveno, žuto, oranž, plavo, ljubičasto, ružičasto, zeleno...

Suptilno naznačena sazvežđa drže kompozicioni sklop slike koja je u vizuri pomenutog "slikoskopa". Zapravo, Maja Erdeljanin kroz vlastiti pogled ka nebu dočarava zoru, letnje i zimsko nebo, sudar dve reke, sve prepuštajući "Zvezdi vodilji". Po njenom "halo efektu" 32 slike uranjaju u trideset i treću, u "Vitlejemsku zvezdu", sliku gde je čovek viši od zvezde.

Ciklus "Istorija severnog neba"
Jaroslav Francisty
sekretar Astronomskog društva "Novi Sad"

Već prvi pogled na slike Maje Erdeljanin pokazuje da je to veoma talentovan slikar potekao iz Vojvođanske ravnice. Njene slike bogate koloritom zrače svetlost iz same dubine slike prikazujući nam lepote svemira na jedan "nestandardni" način. To nije tamni, hladni, negostoljubiv i tajanstveni svemir posmatran sa strane i sa velike udaljenosti, kako ga najčešće prikazije većina umetnika, već svemir viđen iz sasvim drugog ugla. Svemir posmatran kao naš dom, naša kosmička kuća puna svetlosti i topline. Svemir Maje Erdeljanin nije samo beskrajno prostranstvo puno tajni, već je to sredina koja nas okružuje, u kome smo nastali kao njegov sastavni deo i u kome živimo. Na njenim bogato kolorističkim slikama vidimo svemir ne samo kao veliku riznicu nedokučivih tajni, već svemir kao dragocenu riznicu sa podacima iz naše prošlosti, od mitoloških i religijskih verovanja ljudi iz davne prošlosti, pa do svemira "obasjanog svetlošcu" savremenih naučnih saznanja.

Iako su to prvenstveno ekspresionističke slike na kojima umetnik daje svoj lični doživljaj viđenja svemira i astronomskih pojava, pažljiv i dobar poznavalac astronomije će na slikama Maje Erdeljanin lako prepoznati sazvežđa našeg neba, realistički prikazana kako se mogu videti kroz beličastu izmaglicu Vojvođanske ravnice i narandžasto žutu "svetlosnu kupolu" neba grada Novog Sada. Neki delovi ovih slika, ukazuju nam da je Maja Erdeljanin i veoma dobar posmatrač neba koji pored slikarskog talenta ima i solidno znanje iz astronomije.

Ciklusi "Akt" i "Portret"
Mr. Dušan Todorović
redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu

U snažnom i upečatljivom okruženju jedne talentovane generacije Maja Erdeljanin, slikarka talentovana i privržena svom poslu, zauzima jedno od vodećih mesta. Oslonce u njenom slikarstvu pronaćićemo u ekspresionizmu, fovizmu i novoj slici, a krajnja rezultanta njenog slikarstva je ljudska figura, osvetljena izvorima spoljašnje i unutrašnje svetlosti. U celokupnom utisku njenih dramatikom nabijenih slika, koje kao da zrače sa ekrana ili nekog reklamnog neonskog izvora, možemo sagledati probleme savremenog čoveka pritisnutim civilizacijskim outđenjem.

U novijim slikama Maja Erdeljanin ponovo unosi živi kolorit unutrašnjeg zračenja i na taj način pojavljuju se znaci optimizma u njenim snažno slikanim aktovima. Poznavajući kao profesor njeno postupno stasavanje kao mlade nadarene slikarke shvatio sam da ona od samog početka svoje slikarske avanture ima stav istraživača i umetnika potpuno posvećenog svom delu.

Ciklus "Drvo i list"
Sava Stepanov
likovni kritičar

Maja Erdeljanin pripada najmlađoj generaciji vojvođanskog likovnog kruga. Đak novosadske Akademije umetnosti, ona je svoju stvaralačku avanturu započela sredinom ove decenije. Specifičnost njenog pojavljivanja na likovnoj sceni predstavlja bavljenje "velikim temama" slikarstva izvan bilo kakvih trendovskih kalkulacija. Jednostavno, Maja Erdeljanin je slikala akt i pejzaž na jedan izrazito koloristički i ekspresionistički način. Potencirani bojeni naboj, subjektivistički odnos prema formi, sasvim slobodan gest i zamah po platnu - odlikuje njene rane radove.

U najnovijoj seriji pejzažnih slika nastalih tokom protekle i ove godine, Maja Erdeljanin skladno i logično razvija svoje početne ideje. Pejzaž je idealno okružje za definisanje pikturalnih namera. Odabrani motiv se redukuje, svodi se na one pikturalne situacije u kojoj se ostvaruje primarno dejstvo likovnih elemenata - boje i linije, pre svega. Geografija motiva se prevodi u svojevrsnu topologiju slike, u skladnu celinu uodnošenih boja i linija. Umetnica uspeva da svoje izrazito osećanje za boju i njene vizuelne, fizičke i psihološke vrednosti, disciplinuje te da iznalaženjem komplementarnih i skladnih odnosa, ostvari jedinstvenu kolorističku atmosferu. U pikturalnoj celini i linija dejstvuje kao autohtoni elemenat - njome se definiše kompozicijski raspored, ona ima značaj armature u slici ali je, istovremeno, i senzibilna beleška o najintimnijim osećanjima umetnice.

Pejzaži Maje Erdeljanin jesu pejzaži iz našeg okružja. Umetnica ih beleži direktno u prirodi, često puta ih fotografiše da bi ih u ateljeu slikala. Svaki put, međutim, umetnica nastoji da ih transformiše, da ih "prilagodi" sopstvenom osećanju slike; pejzaž je povod da se iskaže jedan zaseban, sasvim personalni likovni senzibilitet ali i specifično osećanje sveta i vremena u kome živimo. Zapravo, radi se o svojevrsnim predelima duha, o predelima u kojima nam Maja Erdeljanin nudi puno povoda i uverenja da je, na jedan stvaralački i duhovni način, moguće prevladati osećanje epohalne krize koja nam se tako neštedimice nametnula tokom ove poslednje decenije dvadesetog veka.

Ciklus "Drvo i list"
Andrej Tišma
likovni kritičar

Radovanje prirodi i njenim lepotama moglo bi biti tematska odrednica novih slika Maje Erdeljanin, koje je izložila u Galeriji Arhiva Vojvodine u Novom Sadu. Njena ulja na platnu odišu svetlom, hlorofilom i trperenjem u krošnjama, međutim, ove teme nisu obrađene faktografski i detaljno, vać su samo poslužile kao polazište za igru bojama, lazurnim i pastoznim namazima zelene, žute, plave. Ponekad umetnica dozvoljava da se sasvim razređena boja sliva preko ostalih ili poput akvarela ostavlja podlogu vidljivom. Ona gradi nekad gotovo apstraktne konstrukcije, površina i linija, koje svojim likovnim odnosima i zračenjem dočaravaju prirodne efekte vizura krošnji, stabala i granja. Upravo ovo napuštanje faktografije u korist čistog zadovoljstva u treperenju boje i svetlosti predstavlja osnovnu vrednost ovih slika.

Pasteli Maje Erdeljanin imaju istu temu, samo su površine i oblici preciznije definisani. Strukture radova su donekle tvrde, a kolorit naglašeniji i kontrastniji. Umetnica, uglavnom, efekat postiže bojom neba koje ističe forme rastinja i donosi veoma neobičnu, često veličanstvenu atmosferu. Shodno tehnici, ovde su potezi naglašeniji, površine su treperave, konstrukcija slike snažnija. Pasteli su, kao i ulja, tehnički besprekorno izvedeni i svakako zavređuju punu pažnju publike.


Umetnost umesto reklame - Dela objavljena u projektu

Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanović

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
ZEMUN. Umetnička galerija Stara kapetanija predstavlja od 7. do 18. decembra 2016. slike Marine...
NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 5. do 16. decembra 2016. slie Zvonka Petrovića. ...
ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 12. decembra 2016. do 19. januara 2017....
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku ...
Reklama
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin

Pretplatom / donacijom putem PayPal servisa omogućujete da Art magazin nastavi sa uspešnim radom. Hvala!

Iz arhive art događaja
Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko, Novi Sad. Mart 2007.
Simbol Yog-Sothota...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 7 - 23. jun 2010.
S obzirom da u tridesetogodišnjem...
Likovni salon Kuluturnog centra, Novi Sad. Januar - februar...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageGalerija MAS, Odžaci, Novi Sad, Beograd. Avgust 2007.
    Po mišljenju Sinead O’Donnell, selektora sekcije umetnika Iraca, “budućnost performansa je da stvori više mogućnosti i, za umetnike, stvori nove umetničke saradnje kako nacionalno tako i internacionalno, i…
Knjige i časopisi
  • ImageOkrugli sto Gradovi knjižare, Književni portret Dobroslava Smiljanića, dobitnika pesničke nagrade Branko Miljković za 2006. godinu i nova književnost u jesen čine sadržaj ove sveske koja nosi broj skromnog jubileja. Zanimljiva su dva akcenta u ovom…
Intervjui
  • ImageMultimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu 1952. godine, Akademiju lepih umetnosti u Pragu završio je '76, a još u vreme studija počinje da se bavi mail-artom, koji će ga…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Cara Lazara 25
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom