CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
20 godina Art magazina

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2014
Digital Art 03
Terra 18
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2007
Noć muzeja 2011

Jovanka Ulić - Grafike Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
Friday, 20 February 2009
ImageGalerija SULUV-a, Novi Sad. 23. februar - 7. mart 2009.
Jovankina imanentna ljubav prema prirodi, gde su drveće i trave bili glavni objekti njenih emocija i umetničke pažnje, u slučaju Stablolikih se pokazala kao onaj okidač - doziv upućen u nedogled prošlosti, izdvajajući drvo kao osnovni entitet, u potpunosti saobražen njenom sveukupnom biću.Image

Image Image Image

Likovna sublimacija milenijima starog verovanja u duh drveta
Vesna Todorović

Stabloliki i jesu i nisu samorodna populacija. Ono, što vezano za njihovu skorašnju pojavu možemo smatrati potvrđenom istinom, jeste da su u bogato razuđeno tajanstvo crtačke mašte Jovanke Ulić prispeli na vlastiti, i to bezpogovorni zahtev. Od samog početka ove uporne invazije, ona niti je mogla, a na kraju, nije ni želela da se odbrani. Jer, bilo je neke neodoljive nežnosti u njihovom načinu, kojim su obujmljivali njenu pažnju, zauzimajući svaki pedalj predela njene duše. Kao u ljubavi na prvi pogled, u njoj je strelovito proradilo prepoznavanje svoga soja, što je na kraju i objasnilo poreklo Stablolikih.

Sa dobrim razlogom se moglo očekivati da će Jovankina reakcija biti silovita, pasionirana. O tome pouzdano svedoči čitav njen dosadašnji stvaralački rad, koji odaje sliku predane, pune posvećenosti. Sebi svojstvenom snagom urođenog i odnegovanog crtačkog dara, tušem i perom, hitro je na lica papira prikivala svoje tajanstvene posetioce, svedočeći životnost njihove pojave, splet navika i težnji začudno ljudskog karaktera, svedočeći i uklapajući istovremene, vlastite strasne odzive. Iz crteža u crtež stvarao se neraskidivi simbiotički odnos, koji je, poput dobro uigranog partnerstva, ukazivao da je čitav taj novoizgrađeni suživot, taj neverovatni svet potpunog prožimanja, ustvari postojao oduvek. U Jovanki je proradilo nesvesno sećanje iz dubina krvno-genskih koridora, sećanje na mitološke zapise praotaca. Ti zapisi, koje nazivamo arhetipovima, od davnina su zabeleženi na najizdržljivijem materijalu, koji preživljava sve, pa i najsurovije mene vremena - na ljudskom genomu.

Drugim rečima, Stabloliki su bili oduvek tu, trebalo je samo da se stvore uslovi i odkoči okidač, kako bi se pokrenula lavina uvida u njihovo postojanje. U dragoceno nasledstvo, koje je svaka sledeća, predačka generacija neprekidno obogaćivala novim kodovnim urezima u već postojeće zapise.

Jovankina imanentna ljubav prema prirodi, gde su drveće i trave bili glavni objekti njenih emocija i umetničke pažnje, u slučaju Stablolikih se pokazala kao onaj okidač - doziv upućen u nedogled prošlosti, izdvajajući drvo kao osnovni entitet, u potpunosti saobražen njenom sveukupnom biću.

Ništa neobično, i ništa slučajno. Drvo u čitavom čovečanstvu predstavlja formativni elemenat zametka duhovnosti, te, na osoben način i ljudi sa ovih prostora: prvobitno su pra-Srbi u drveće nastanjivali duše svojih predaka, da bi ih u potonjim kulturnim fazama divinizovali, oblikujući u liku drveta personifikacijske predstave bogova. Hrišćanstvo nije iskorenjivalo paganska poštovanja, štaviše uobičajilo je preoblikovanje adoracije drveta. Posebno mesto u novoj nomenklaturi ima hrast, od davnina poštovan zarad svoje snage i dugovečnosti. Ovo lepo i živopisno drvo se uključuje u religiozne rituale, u litije koje predvodi sveštenik. Tom prilikom postaje drvo-zapis, nosilac krsta kao znak staništa Boga na poljima, u otvorenom prostoru.

Jovanka Ulić nije nikako mogla izbeći ovakvu genezu. Svesno i/ili nesvesno, ona je prihvatila svoj usud. U skladu sa svojom prirodom i svojim zavidnim obrazovanjem, igrajući se značenjima i oblicima mutiranih života – drvo-kao-čovek ili čovek-kao-drvo - i ostvarujući mala crtačka čuda bezbrojnim, gusto naslaganim talasasto-vitičastim ili kovrdžastim potezima svog strpljivog i poslušnog pera, ona urezuje nove kodove u buduće izdanje ljudskog genoma, obogaćujući semantiku arhetipova.

Brzo i lako prepoznajemo strukturiranje oblika na ovaj, za Jovanku osoben način. Međutim, za razliku od pređašnjih crteža, koji su predstavljali pojednostavljene oblike drveća, takoreći bez volumena, gde je ovakav „manir“ crtačkog veza prekrivao površinu, kao da je želja umetnice bila da drvo samo odvoji od pozadine drugačijom vrednošću svetlosti, kod Stablolikih složenost ovog postupka doživljava bravurozni crescendo, oživljavanjem pune telesnosti objekta. Snažne, mišićave strukture čovekolikih stabala, ili stablolikih ljudi, ne samo što dobijaju savršenu modulaciju izrazitih volumena, već je Jovanka unela pokret, sve do trenutka savršene iluzivnosti, kada u kretnjama razaznajemo različite vrste emotivnih napetosti, zavisnih od psiholoških uzroka, često sasvim uočljivog erotskog porekla. Crtež pod imenom „Tango“  je eklatantan primer za takvu uzbudljivu diferencijaciju.

Kao ishod pasioniranog truda Jovanke Ulić, ishod jednog sasvim posebnog stanja sukoba strpljenja i nestrpljenja, gigantomahije anđela vrline i demona izazova svih vrsta, pred našim očima stoje obelodanjeni i uzrok i posledica. Semantička poruka njihovog sleda je elementarna, izazovno životna, u krajnjoj liniji prokreativna, dok je jezik saopštavanja složen u više nivoa, dramatično-ekspresivan a ezoterične poetike, poput najfinijeg tkanja srednjevekovnih tapiserija simboličkog sadržaja na temu vrta.


Jovanka Ulić (1960, Novi Sad). Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, smer grafike u klasi prof. Halila Tikveše. Na istoj Akademiji odbranila magistarsku tezu pod nazivom "Linearna struktura prirode" na katedri za crtež, mentor prof. Branka Janković Knežević. Zaposlena na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu kao predavač za oblast Likovne umetnosti.

 

Comments 

 
0 # fani 2009-02-26 18:59
Gledajući Jovankine crteže "Stabloliki" misao i emocija koja me preplavljuje je sledeća: kako je moćan njen izražaj i kako je moćan njen doživljaj.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Narodni muzej u Beogradu predstavlja izložbu "Edgar Dega. Trenuci posmatranja" od 15. jula...
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvali su: Karen Maher (Peru), Tagir Subhankulov...
BEOGRAD. Žiri za nagradu Veliki pečat u sastavu: Nevenka Stojsavljević, grafičarka, Radonja...
BEOGRAD. Mladi umetnici Lidija Delić, Ksenija Jovišević, Nemanja Lađić, Jelena Mijić i...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Galerija "Porum", Novi Sad. Maj - jun 2006.
Okosnica ovog projekta rođena je...
Galerija "FORMA" (UPIDIV), Novi Sad. Mart - april 2006.
Sedam autora...
Muzej Vojvodine, Novi Sad. 4 - 30. april 2011.
U vreme pune ekspanzije...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2007.
Ponekad, vidimo kako anonimne žene...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1998.
Slike Margarete Stanojlović iz ciklusa...
Artmagazin i Galerija OUT/AUT (Toronto, Kanada). Decembar 2004.
Ova serija izložbi...
Klub - galerija "Izba", Novi Sad. Novembar - decembar 2006...
Reportaže
Knjige i časopisi
Intervjui
  • ImageMultimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu 1952. godine, Akademiju lepih umetnosti u Pragu završio je '76, a još u vreme studija počinje da se bavi mail-artom, koji će ga…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom