Oni zadržavaju u izvesnoj meri svoju osnovnu identifikaciju, ali ih autor dalje menja nadograđujući im razne dugmiće, prekidače, cevi, kablove, stvarajući mehaničke idole kojima se savremen čovek klanja. Ovi novostvoreni uređaji imaju svoju funkciju dodeljenu od umetnika. Oni imaju svoj vlastiti život, svoj jezik, poreklo, oni su predmeti koji predstavljaju sam život.

Na skoro monohromnoj površini gde dominiraju crna, bela, siva i žuta prikazani predmeti rađeni u istoj hromatici dolaze do izražaja jer su forme aparata groteskne i geometrijski stilizovane, naglašenih konturnih linija. Kroz njegov rad provejava izražajna odlika stripa u cilju naglašavanja uloge i funkcije prikazanih aparata.

Crtajući žute uređaje Bojan Novaković predstavlja sliku društva u kom živimo. Upijajući reklame kupujemo, kao po direktivi, mašine i aparate, svaki put misleći da je novi bolji od predhodnog, unapređen model, sa dodatnim funkcijama koje nikada nećemo koristiti. Mediji nam nameću potrebe koje treba zadovoljiti, i kao hrčak gomilamo aparate u kući, dok oni stoje nagomilani u radnjama, fabrikama, na otpadima. Sve te gomile autor, kako sam kaže, propušta kroz filter umetničkog dela naglašavajući društveno-kritičku poruku.

Na veoma sugestivan način radovi Bojana Novakovića svedoče da živimo u vremenu dominacije tehnologije i zavisnosti od nje.

Slavica Popov