CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2014
Terra 26
Digital Art 08
Terra 23
Noć muzeja 2009
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2008

Mladen Marinkov Štampaj E-pošta
(15 glasanja)
vajar

Autor: Mladen Marinkov
Osnovna delatnost: vajar
Adresa: Grčkoškolska 6, 21000 Novi Sad
Telefon: 021 / 661 4 969, 661 2 874
Mobilni: 063 / 770 5 415
Faks: 021 / 420 187
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
Web: www.mladenmarinkov.rs


Reprodukcije

Klikni za vecu sliku
Ciklus "Mrtva priroda"
Bronza

Klikni za vecu sliku
Ciklus "Drveće"
Bronza

Klikni za vecu sliku
Ciklus "Šajke"
Bronza

Klikni za vecu sliku
Ciklus "Torza"
Bronza

Klikni za vecu sliku
Ciklus "Oblici" (Rana faza)
Bronza

Klikni za vecu sliku
Ciklus "Drveće"
Bronza

Klikni za vecu sliku
Ciklus "Mrtva priroda"
Bronza 
Klikni za vecu sliku
Ciklus "Torza"
Bronza 
Klikni za vecu sliku
Ciklus "Šajke"
Bronza 

Biografija

Mladen Marinkov je rođen 9. juna 1947. godine u Novom Sadu. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. Diplomirao na Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu, na grupi za likovno vaspitanje, 1960. godine. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, odsek vajarstvo, 1973. godine. Poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila.

U članstvo likovnih umetnika Srbije u Beogradu i Savez udruženja likovnih umetnika autonomne pokraineVojvodine u Novom Sadu, primljen 1974. godine. Magistraturu je završio magistarskom izložbom "Sulptoralni oblici" 1974. godine u Beogradu u Galeriji Doma omladine, magistarskim radom "Materijal u skulpturi".

Od 1979. godine bio je zaposlen je u Savezu udruženja likovnih umetnika autonomne pokraine Vojvodine gde je rado kao organizacioni sekretar SULUV-a.

2003 - 2004. godine bio je direktor ugledne pokrainske Galerije likovne umetnosti - Poklon zbirka Rajka Mamuzića.

Od 2004. godine je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u zvanju i na radnom mestu docenta na predmetu Vajanje. U okviru aktivnosti na unapređenju nastave na predmetu Vajanje sa tehnologijom osmišljava i inicira uvođenje predmeta Vajanje - 3D modelovanje. Predmet se bavi edukacijom studenata vajarstva na upotrebi digitalne tehnologije usredsređene na modelovanje i obradu skulptura u 3D programu i njihovoj prezentaciji.

Uradio je više bista istaknutih kulturnih i javnih ličnosti: u Srpskom narodnom pozorištu Antonija Toneta Hadzića, Petra Masnića u porti crkve u Kukujevcima, reljef Vuka Karadžića u Sremskim Karlovcima, bistu Branka Radičevića za istoimenu osnovnu školu u Sarajevu i dr. Veliki broj otkupljenih radova - skulptura nalaze se u gotovo svim značajnijim galerijama Jugoslavije i nekim galerijama u inostranstvu.

Boravio je u više zemalja Evrope na studijskim putovanjima (kao dobitnik Stipendije Moše Pijade boravi u Grčkoj - Atini), Italiji, Velikoj Britaniji, Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj... Tokom svog umetničkog rada nastojao je da obiđe i upozna kulturno i savremeno stvaralaštvo u skoro svim najznačajnijim kulturnim, a posebno likovnim centrima Evrope.

Tokom trideset i više godina umetničkog rada prisutan je kao učesnik na gotovo svim značajnim likovnim manifestacijama, žiriranim i revijalnim u zemlji i inostranstvu, o čemu govori broj njegovih izložbi, samostalnih i kolektivnih.

U poslednjih nekoliko godina deo svoje umetničke aktivnosti usmerava na skulptorske video projekte rađene u 3D programu. Aktivnost i kontinuirani rad u kulturnom i likovnom životu grada, pokrajine i države je vidljiv i iz broja napisa, prikaza, kritika i razgovora u pisanim i elektronskim medijima.

Samostalne izložbe

  • 1975. Novi Sad: Galerija ULUV, Skulpture, Marinkov Mladen, 21. april - 11. maj;
  • 1976. Novi Sad: Galerija ULUV, Vizuelni tragovi, Marinkov - Todorović, 19. april - 3. maj;
  • 1977. Beograd: Galerija Doma omladine, Skulpturalni oblici, 19. januar - 6. februar;
  • 1979. Novi Sad: Likovni salon tribine mladih, Skulpturalni oblici, 16 - 30. april;
  • 1980. Brežice: Galerija Posavskoga muzeja (april);
  • 1980. Ljubljana: Studentski kulturni centar (april - maj);
  • 1980. Maribor: Galerija Rotvž (juni);
  • 1980. Rizbe: Slike in skulpture - Milan Kešelj, Mladen Marinkov, Dušan Todorović (april - juni);
  • 1980. Zrenjanin: Savremena galerija UK "Ečka", Mala galerija, Mladen Marinkov, 7 - 14. novembar;
  • 1981. Subotica: Salon Likovnog susreta, Mladen Marinkov;
  • 1983. Irig: Srpska čitaonica (24. septembar);
  • 1983. Vrdnik: Hotel "Termal" - foaje hotela ("Milici u pohode", oktobar);
  • 1983. "Dositejevi dani 83", Izložba skulptura (Violeta Mitrušić Labat, Mladen Marinkov, Borislav Šuput), 24. septembar - 24. oktobar;
  • 1983. Sremska Mitrovica: Galerija "Lazar Vozarević", Mandić/Marinkov, 24. oktobar - novembar;
  • 1984. Novi Sad: Galerija ULUV, Skulpture Mladena Marinkova, 28. maj - 11. juni;
  • 1986. Novi Sad: Galerija savremene likovne umetnosti, Mladen Marinkov, Skulpture, maj - juni '86;
  • 1987. Pančevo: Savremena galerija Centra ya kulturu "Olga Petrov", Mladen Marinkov, skulpture, 8 - 20. januar;
  • 1988. Bar: Umetnička galerija "Velimir A. Leković";
  • 1994. Segedin, Deska (Mađarska): 14. januar, Dom kulture, Izložba slika D. Todorovića, arhitekture N. Stojanovića, skulpture M. Marinkova;
  • 1994. Novi Sad: Galerija Centra za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", "Arkanjska civilizacija", M. Marinkov, april;
  • 1995. Zrenjanin: Savremena galerija, "Civilizacija Arkanjska";
  • 1995. Bačka Topola: "Art Galerija", "Civilizacija Arkanjska";
  • 1995 - 96. Sremska Mitrovica: Galerija "Lazar Vozarević", "Civilizacija Arkanjska";
  • 1997. Novi Sad: Galerija Centra za vizuelnu kulturu "Zlatno oko" - "Smeranje fenomena" - Mladen Marinkov, Slobodan Knežević, Ratomir Kulić (21. maj 1997.);
  • 1998. Novi Sad: april, Galerija "Bel art" - Novosadski sajam, ART EXPO;
  • 1999. Venecija (Italija): Predstavnik Jugoslavije na Venecijanskom Bienalu;
  • 2002. Budimpešta (Mađarska): 5. jun, Ambasada SR Jugoslavije - Marinkov, Todorović

Mladen Marinkov je izlagao na više od 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu počev od 1971. godine.

Nagrade

  • 1973. Beograd: Nagrada Akademije likovnih umetnosti, za skulpturu u materijalu;
  • 1977. Novi Sad: I otkupna nagrada Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine, za Obeležje solidarnosti, Školski centar u Tolminu, SR Slovenija;
  • 1982. Požarevac: Otkup na Opštejugoslovenskom anonimnom konkursu za idejno rešenje spomenika pobedi u Požarevcu - Čačalica;
  • 1986. Herceg Novi: Nagrada Autorske Agencije Crne Gore, na 19.hercegnovskom zimskom salonu;
  • 1986. Sremska Mitrovica: Nagrada 7.sremskomitrovačkog salona (samostalna izložba, sa Z. Mandićem);
  • 1986. Zrenjanin: I nagrada na pozitivnom konkursu za spomen obeležje NOB i podizanju ustanka u Vojvodini;
  • 1986. Novi Sad: Nagrada za skulpturu na 26. prolećnoj izložbi ULUV-a;
  • 1986. Novi Sad: Nagrada za skulpturu "Oblik" na 6. novosadskom salonu;
  • 1978. Zavidovići: I otkupna nagrada Opštejgoslovenskog konkursa za idejno rešenje spomenika palim borcima NOR-a ŽET-a i spomen parka;
  • 1979. Novi Sad: Nagrada za skulpturu "Oblik" na 28.prolećnoj izložbi ULUV-a;
  • 1979. Kragujevac: II nagrada Opštejugoslovenskog anonimnog konkursa za izradu idejnog projekta spomenika borcima Šumadije palim u NOR-u i socijalističkoj revoluciji;
  • 1980. Novi Sad: Nagrada za skulpturu "Valovit oblik" na 9. novosadskom salonu;
  • 1983. Murska Sobota: Otkupna nagrada "Trikotaže Mura", na 6. jugoslovenskom bijenalu male plastike;
  • 1984. Novi Sad: Nagrada za skulpturu 13. novosadskog salona (koju deli sa N. Stankovićem);
  • 1986. Oktobarska nagrada Grada Novog Sada; za likovnu umetnost;
  • 1991. Pančevo: Specijalna nagrada žirija (Marinkov, Kožarić) Pančevačka izložba jugoslovenske skulpture, Galerija centra za kulturu "O. Petrov";
  • 1995. Novi Sad: Godišnja nagrada Foruma za likovno stvaralaštvo 1994. godine;
  • 1995. Beograd: Zlatna značka KPZ Vojvodine;
  • 1997. Novi Sad, Prva nagrada na Konkursu za likovno uređenje Trga mladenaca u Novom Sadu;
  • 1998. Novi Sad, Prva nagrada na Sajmu ART EXPO, za predstavljanje najboljeg umetnika, M. Marinkov, S. Cvetković, Novosadski sajam, april '98.;
  • 2001. Novi Sad, Nagrada na XXX novosadskom Salonu;
  • 2005. Novi Sad, Iskra kulture, nagrada Zavoda za kulturu Vojvodine za razvoj likovne umetnosti.
Arkanjska civilizacija
Mladen Marinkov
autor izložbe

Najstariji tragovi Arkanjske civilizacije su u neposrednoj blizini Koviljskog manastira. Pre izvesnog vremena otkriveni su temelji jednobrodne crkve postavljeni u smeru istok-zapad i ostaci grobova oivičeni kamenim blokovima, u obliku šajke sa izdignutim pramcem. Kameni blokovi veličine 25 x 50 x 10 cm su istog porekla kao i oni pronađeni na grobnicama. Pretpostavka je da je kamen vulkanskog porekla koji se i danas nalazi po obodima Fruške Gore.

Prilikom izgradnje mosta na Dunavu, koji se jednim stubom oslanja u Arkanjski rit, mostograditelji su naišli na prepreku. Jedan od šipova se polomio pri zabijanju u temelj. Radovi su obustavljeni i uz veliki napor kesondžija i ronilaca prepreka je izvađena sa dna Dunava. Bio je to bronzani kovčeg - škrinja.

ARKANJSKA ŠKRINJA

Kada je sa dna Dunava škrinja izvučena na svetlo dana, prisutni posmatrači, ronioci i neimari bili su zatečeni lepotom zelenih reljefa na površini bronzanog kovčega. Detaljnijim posmatranjem i analiziranjem kovčega i reljefa, na kome je bio prikazan biljni i životinjski svet, uočeno je da je kovčeg veoma precizno zaptiven pčelinjim voskom.

Ekipa eminentnih arheologa i stručnjaka pristupila je zvaničnom otvaranju škrinje. Zahvaljujući pčelinjem vosku kao zaptivaču, svi predmeti su ostali u nepromenjenom obliku, onako kako su prvi put bili stavljeni. Odmah je zapažen model jednobrodne crkve izrađen od bronze. Ovaj model crkve dovodi se u neposrednu vezu sa pronađenim temeljima u blizini Koviljskog manastira. Arheološkim metodama je dokazano da ova dva pronalaska potiču iz istog vremenskog perioda. Bezbroj drugih predmeta je u fazi analiziranja i pomnog proučavanja.

OSMATRAČNICA / CRVENA STENA

Na domak Arkanja se nalazi Crvena stena. Dominira na široko, u nedogled razlivenom Dunavu. Ona je osmatračnica, a sa nje se vidi nadaleko svaki ploveći objekt.

Zadatak žitelja Crvene stene je da dimom, ili ogledalima, vatrom, obavesti arkanjske ratnike o dolasku stranaca. Naziv Crvena stena dobija po svojoj osobitoj crvenoj boji, koja je proistekla od boje kuća i odbrambenim bedema koji su sačinjeni od pečene crvene gline. Po fortifikacionom planu, grade se bedemi, zgrade, barutane, konjušnice I bunari. Na stene i izidani lomljeni kamen lepi se glina izvađena tu, na domak samog utvrđenja. Potom se opasuje velikom količinom upaljenog drveta, jakom vatrom, i tako peče. Glina je puna gvožđa i prilikom pečenja postaje purpurno crvena.

Trgovački brodovi, koji su plovili prema Crnom moru, ili se vraćali u srce Evrope, nosili su najrazličitije tovare robe. Unapred su znali da će proći pored nadaleko poznate Crvene stene i da su u obavezi da deo svoje robe predaju ratnicima civilizacije arkanjske. Zauzvrat, dobijali su loce-vodiče, koji su ih provodili kroz splet plovećinh tokova ogromnog rita.

NASELJE NA VODI / ARKA-ŠAJKA

Naziv koji nosi današnji Arkanj zasigurno potiče od imena Noeve arke. Reč je o civilizaciji koja je živela na vodi, odnosno na plovnim objektima. Ovo je zaključeno na osnovu bogatog sadržaja škrinje predmetima koji su predstavljali šajke najrazličitijih oblika i namene.

Simboli i personifikacija Arkanjskog naroda su šajke u obliku govečeta, zmaja, ptice, jednoroga... Verovanje i poštovanje prirode ovog naroda uočljivo je iz prikaza, dakako opet šajki, koje prevoze tek isklijalo žito, drvo - lipu, blokove rude i najrazličitiji tovar od važnosti za opstanak i život na vodi. Ratni brod govori o ratničkoj veštini. Postojale su čitave flote ratnih brodova koje začudo nisu bile naoružane. Sva strategija odbrane sastojala se u namamljivanju neprijatelja u močvare Arkanja. Dublji gaz njihovih čamaca zaglavljivao ih je u mulju. Po pravilu ostajali su zarobljeni u spletu prirodnih kanala poznatih samo starosedeocima - šajkašima.

PREDSTAVA VELIKE BOGINJE / ARKANJSKA PRINCEZA

Kult velike boginje Arkanjske princeze predstavljana je u najrazličitije ukrašenim šajkama; u sedećem položaju, naga i ogrnuta lanenim suknom.

Pretpostavlja se da je prilikom procesije, za vreme sahrane Arkanjske princeze, šajka pretovarena zagrobnim predmetima i relikvijama smeštenih u kovčegu, potonula zbog jakog nevremena, upravo na mestu gde je izvučen čuveni reljefni kovčeg.

KOMUNIKACIJA SA DRUGIM NARODIMA I KULTURAMA

Po načinu izgradnje šajki očigledno je da su graditelji poznavali tehniku plovidbe sličnu severnim narodima u Evropi. Dužina šajki doseže i 25 metara sa maksimalnom širinom do 5 metara, a debljinom daske 2,5 cm. To ukazuje na sličnost sa vikinškim plovilima. Postojanje osovine na dnu šajki omogućavalo je da se koriste i kao transportna kola sa volovskom zapregom. Pokretljivost rekama, a ne retko i morskim vodama, govori o velikoj komunikacionoj sposobnosti ovog naroda. To dokazuju tragovi arkanjskih šajki nađenih na ušću Odre u Baltičko more kao i u toku Rajne koja ih je vezivala sa Severnim morem. Najčešće su koristili njima dobro poznate puteve kroz područja delova svog naroda; naroda koga su sačinjavali ljudi isključivo svetlih očiju, lociranih između Visle i Odre. Sa putovanja su često donosili nove vrste životinja (pr. nosoroga) koji ne žive na ovom tlu....

Predstavljeni eksponati na ovoj izložbi svedoče o postojanju jednog visoko civilizovanog naroda. Pamte njegovo postojanje i kulturu. O Arkanjskom narodu biće još mnogo reči. Proučavanja sadržaja bronzanog kovčega tek je započeto.

Govor na otvaranju izložbe
Dr Draško Ređep

Skulpture Mladena Marinkova dramatično dokazuju kako je sigurnost na vodi, i kako Nojeva arka, u besmislenom vremenu tolikih ratova, stoleća ratova, kako bi kazao Miloš Crnjanski, ostavlja nas neutilitarnima, drukčijim, možda posve uzaludnim.

U jednom čamcu Marinkova dvadeset i šest riba, u velikoj panici, ali isto tako i u svojevrsnoj vojni za opstanak, streme visoko gore, u istosmernom ritmu, nalik na Skrjabina. Nadrealisti bi veoma voleli tu skulpturu: dvadeset i šest je deljivo sa trinaest, i kada se taj broj izdeli, opet se dobija famozno naše dvojstvo, naš par, naše parenje: dvojka će nas, jedina, kanda, preživeti.

Ravno pre deset godina, na Kvirinalu, dakako rimskom, u blagoj rasveti rimskog proleća, bio sam na izložbi Strumenti di Tortura... koja je veoma uzbudila evropsku javnost, još i više: evropsku savest. Na toj izložbi predstavljene su sprave za mučenje, ali i za uniženje ljudskog tela, u medijevalnim onim vremenima, sačuvane i začudo bogato ukrašavane, u mazohističkom našem predznanju oproštaja od života, od svetla. Te stare, lukave, večne sprave za mučenje, na onoj rimskoj, skupocenoj izložbi, postavljenom u drvenim dvoranama, ali i na zelenoj tratini rimskog proleća, bile su poduprte svežim otesanim drvenim gredama, situirane u dobro čuvane vitrine, drapirane inkvizitorskim habitima što su visili na lutkama bez lica, nalik na Blanušine junake. I upravo to sveže tesano drvo, tako čilo i tako mlado, u koje se surovo i nekako definitivno uklještio čitav jedan arsenal predmeta koji su surovi tek po odluci kratke ljudske pameti, mraka i zla, najednom je silno aktualizirao čitav pojam tog srednjovekovnog martinija, tog bezumlja, te jedinstvene perverzije. Na Kvirinalu je, tog dalekog već proleća, bilo tiho. A i posetioci izložbe nisu bili previše razgovorni.

Vitomil Zupan je, svojevremeno, kanda u Levitanu, ponovio misao o zatvoru kao svojevrsnoj retorti života. U prostorima kvirinalskim, one medijevalne sprave, virtuozno katkad organizovane sa jednom jedinom idejom da nam zadaju najviše, laganog, potmulog bola, tako da nas još ostavlja svesne, budne, u patnji, utisak o dramatičnoj eskalaciji zla, medijevalnih običaja, pogibelji po ukupnu sudbinu čoveka na planeti, poprima krupne kategorije rasapa.

Zašto ovo i ovoliko govorim na otvaranju izložbe visoko kultivisanih, promišljenih, ostvarenih skulptura Mladena Marinkova?

I zato što je u svojim vajarskim varijacijama na temu civilizacije, prevashodno arkanjske, tumačio svoj doživljaj kao memento jednog veka, kao neprevaziđeni Ausklang civilizacije koja, isto, nestaje. Marinkov u takozvanoj maloj formi ostvaruje čudesne dimenzije unutrašnjeg značenja monumentalnost koja je sugestivna, iznedrena, bogata. Njegove su skulptorske asocijacije plemenite, u virtuozno oblikovanim sećanjima na lipu, na zrnevlje koje je Veljka Petrovića toliko uzbuđivalo, u tek otkrivenim starim egipatskim grobnicama, i koje je, svakako, sugerisalo dah života.

Bilo je ideja da u jednu od tih sad već kultnih arki Marinkova naiđe, kao izneneda, mlado, zeleno, uskršnje životu odano žito. Ono me je uznemirilo veoma. Najednom nalik na one tesane grede udenute u komplikovane strukture sprava za mučenje iz Minstera. Te šajke koje plove Dunavom, i te stilizovane, sugestivno saopštene napomene o kretanju u ovim našim mrtvajama gde se, najčešće, ništa, čak ni voda, ne pokreće, te suptilne, bezmalo magične barokne naše krošnje, i ti čamci koji nas svukud vode, a najčešće u san, te pojavne nežnosti i te tako oplemenjene naše biljke koje se, pod naletima košave, povijaju bezmalo kao drveće na Rodosu, uvek na jednu stranu,-sve je to akcentovano i izdvojeno na račun našeg nezaborava, naše opstojnosti. Ne znam u ovom podneblju vajara koji bi senzibilnije i virtuoznije prepoznao oblike našeg panonskog života od ovog Marinkova čije šajke, arkanjske, tek što nisu zaplovile, obalama naših maštarija stremeći bogato, plamenito, jedinstveno u svakom slučaju.

Arkanjska civilizacija, na koju se poziva, veoma usrdno i nadahnuto, Mladen Marinkov može da se meri s onom hazarskom, Pavićevom. Toliko asocijacija, toliko primisli, toliko mogućnosti postvarenog bekstva od našeg ukupnog sivila, od dogme, od banalnosti napokon.

Marinkov je bezmalo nalik na budućeg mornara, ali i na apokrifnog nekog svog pretka. Toliko je, naime, u njegovom potezu, stila, određene neodređenosti, doživljaja prolaznosti koji nas, i inače, opčinjava.

Sve je pomereno, oblique, nahereni presek jednog vremena koje nam, kanda, sve više liči na nevreme.

Mladen Marinkov je načinio podvig: mi smo ta nepregledna, dunavska i stoga anonimna voda, a Nojeva arka plovi nad nama, ali ipak i sa nama, neopterećena, sanjana, neizdvojeno izdvojena u praskozorje jednog drugog stoleća. Marinkov, svakako, do tih vratnica stiže usrdno, sigurno, odrešito.

Pročitao Dr Draško Ređep na otvaranju izložbe skulptura Mladena Marinkova Civilizacija, Arkanjska, 12. aprila 1994, u Galeriji "Zlatno oko" u Novom Sadu.

Arkanjska civilizacija u delima Mladena Marinkova
Irina Subotić
istoričar umetnosti

Kritika se neprestano vraća na teoretska razmatranja smisla koji umetnici daju svojim viđenjima starih civilizacija u nastojanju da sačuva integritet i prepoznatljivost vrednosti savremene umetnosti uprkos činjenici da često, veoma često ona beži iz sveta aktuelnosti u neka druga, daleka, imaginarna područja. To prizivanje udaljenih svetova, sa njegovim mogućim ili zamišljenim oblicima, ritualima i zračenjima-i kao povremena moda i kao normalna žeđ stvaraoca-obogatilo je umetnost mnogobrojnim inventivnim rešenjima o naučnim saznanjima, možda, pomoglo da se vizualizuju mukotrpno pabirčeni podaci jer istorijska akribičnost često nema smelosti da izađe sa definisanim i definitivnim predlozima. Uključujući se u veliku porodicu umetnika koji računaju ne samo na širinu i hrabrost svoje mašte, već i na dobro izučene lekcije-od Borhesa i Margaret Jursenar, do Danila Kiša, Milorada Pavića i Umberta Eka, a zatim i Pitera Grinaveja i čitave plejade aktuelnih tragalaca za "svojim" svetovima, Mladen Marinkov je otvorio novo poglavlje Arkanjske civilizacije i na temeljima (ne)postojećih arheoloških nalaza ponudio jedan čudesni rekvizitarij, koji navodi na mnoga razmišljanja. Baziran na elementima navodno izvađenim sa dunavskog dna i "pronađenim" po obodima fruškogorskih padina, sa stilskim odlikama neprepoznatog porekla i vanvremenskog trajanja, u rasponu od doba biblijskog Potopa do dana koje živimo, a na evropsim prostorima koji se spominju uvek kada se traga o izhodištima naših predaka, novi ciklus skulptura Mladena Marinkova kao da opredmećuje jedan veliki san. Njegovi oblici asociraju drevne civilizacije, pa ipak izmiču svakoj kategorizaciji; njegova ruka modernog vajara oponašala je nevešto savršenstvo prastarih maga livenja, dajući skulpturama - relikvijama i patinu vremena i sjaj vlasti, i izvitoperenost od borbe sa trajanjem i nadrealistički drsku kombinatoriku koju je i postmodernistički duh umeo da iskoristi s punom merom elegancije i evokacije prostornih i vremenskih daljina. Mladen Marinkov je još jednom, i ovom svojom samostalnom izložbom u izvanredno konciznom i čistom ambijentu novosadske galerije "Zlatno oko", potvrdio da predstavlja zrelog i smelog stvaraoca; njegov raznovrstan opus ne preza od naglih promena i skokova u međuprostore medija i različitih istraživanja, ali ni od "povratka" u mirniju reku klasične skulpture, uvek sa novim naznakama i značenjima, po kojima prepoznajemo da je reč o umetniku koji živi sa svojim vremenom i kojeg to vreme obeležava svojim bogatim darovima.

Kritika povodom izložbe Mladena Marinkova
Luka Salapura
likovni kritičar

Problem izlaska iz zatvorenog kruga nastalog razvojem likovnog govora ne mora biti rešen jedino kroz mentalno iznalaženje novih formalnih pravila. Uticaj koji je afrička skulptura izvršila na modernu evropsku umetnost, naročito kroz dela Pikasa, Đakometija, opšte je poznat i sasvim je razumljivo da je njihovo obraćanje jednom novom kulturnom miljeu usledilo posle iscrpljenog, ne potpuno ali u dobroj meri svakako, sopstvenog nasleđa. Posmatrano u ovom smilu ne radi se o originalnosti autorskih tvorevina već o otkrivanju odgovarajućeg likovnog govora, primerenog prostoru i vremenu jednog umetnika i njegovog okruženja, u likovnoj tradiciji drugih naroda i kultura.

Vajar Mladen Marinkov je u ovom domenu svog opusa uradio nešto slično s tom razlikom da se on nije obraćao drugim civilizacijama i kulturama već je "zagrebao" u prošlost i korene sopstvenog naroda. Snažan uticaj zapadnoevropske civilizacije i, samim tim, kulture učinio je da slovenski prostori, kao i tradicija i kultura koja im pripada, dugo budu potisnuti na marginu interesovanja likovnih umetnika. Mladen Marinkov je to dobro osetio i upravo tu, u mitovima i legendama sopstvenog porekla, pronašao je svoj novi modus viviendi.

Iako se u datom slučaju radi o teoretskoj mistifikaciji vezanoj za arheologiju (princip poznat iz raznih domena umetničkog interesovanja u najširem smislu) autoru se mora priznati da je izvršio vrlo kvalitetne pripreme i da je saglasje teoretskog i vizuelnog na visokom nivou. "Arkanjska civilizacija" koju nam, putem skulpture malog formata, otkriva ovaj umetnik dolazi iz njegovog imaginativnog dela pobuđenog upravo svešću o poreklu što, već samo po sebi, budi i u posmatraču potrebu da posveti veću pažnju ovim delima.

Bronza, materijal koji je Mladen Marinkov koristio za krajnju verifikaciju svojih zamisli, prosto se nameće kao jedini mogući ne samo likovni aspekt već i kao sredtvo koje će ubedljivo podržati teorijski prilog i doneti celokupnom angažmanu dovoljno ubedljivosti. Pronađena arkanjska škrinja-kovčeg je, kako kaže autor, izvučena na svetlo dana sa dna Dunava i o "njenom bogatom sadržaju, kao i o arkanjskom narodu biće još mnogo reči. Proučavanje sadržaja bronzanog kovčega tek je započeto."

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanović

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
U martu 2017. godine video festival "Traverze" u francuskom gradu Tuluzu doživeo je svoje...
BEOGRAD. Srbiju će na 57. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji – Bijenalu...
ZAGREB. Muzej savremene umetnosti Zagreb u saradnji sa Institutom za istraživanje avangarde i...
BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti predstavlja izložbu "Ćutanje kamena" od 26. januara...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Savremena galerija, Zrenjanin. 7. mart - 1. april 2011.
Radovi dve mlade umetnice...
Galerija SANU, Novi Sad. 12 - 28. jun 2008, MP_art café galerija 12 - 25. jun...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun 2007.
Na svojim crtežima i grafičkim...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Povodom Izložbe slika Vere Molnar u galeriji Berthet-Aittouarès na Saint Germaine de Près priređen je katalog sa tekstom Serge Lemoine naslovljenim "1% nereda ili ranjivost pravog ugla". Izložba slika Vere Molnar…
Knjige i časopisi
  • ImageKnjigom "Rembrant - slikarski genije iz Lajdena" profesor dr Kamenko M. Marković, predavač opšte istorije umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, simbolično obeležava 410 godina od rođenja Rembranta i četrdeset godina bavljenja životom…
Intervjui
  • ImageMilorad Mića Mihajlović, jedan od najzaslužnijih novosadskih slikara, rođen je u Kraljevu 1936. godine, a Umetničku školu u Novom Sadu završio je 1967. Od tada je izlagao više od sto pedeset puta u zemlji i inostranstvu,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Cara Lazara 25
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom