CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
srpski modernizam

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 05
Noć muzeja 2020
Noć muzeja 2013
Videomedeja 20
Noć muzeja 2008
Dunavski dijalozi 06
Noć muzeja 2014

Sponzor rubrike
Časopis "Gradina" (Niš), broj 10/2005 Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
Tuesday, 16 August 2005
ImageDanas nam gotovo romaničnim izgleda povezivanje nauke i poezije. Od tih vremena izmenili su se i nauka i poezija. Nauka je postala neraskidivo tehnološka, a poezija nekoristan govor u javnosti, marketinška glupost. Vreme je podmuklo: čini da se sva naša nastojanja, ratovi, ushićenja, graditeljstva, melanholije... izbrišu pod težinom večnosti.

  
Ilustracije u broju: Zlatko Ristić Paya, Šimamoto / Todorović, Marina Abramović

Šta je vreme?

ImageDanas je čist bezobrazluk postavljati ovakvo pitanje. Sto godina je prošlo od kada se teorija relativnosti, kroz podmuklo delo mangupa-naučnika Alberta Ajnštajna, neprimetno uvukla u svakodnevni život. Zašto podmuklo? Ajnštajnova teorija ukinula je mogućnost kretanja bržeg od svetlosti, ukinula je nadu brzog putovanja između zvezda.

Poštapalicom sve je relativno opravdava se svaki uzlet i posrnuće čoveka.

U Nišu se održava u organizaciji PMF-a međunarodni naučni skup. Raspravljaju se aktuelna, bazična pitanja na koja je usmerena pažnja fizičara u svetu: prostor i vreme na veoma malim rastojanjima.

Hoćemo li da razmišljamo o vremenu? Setimo se Branislava Petronijevića i njegove analize tri glavne teorije o suštini vremena:
  • Vreme je posebno biće koje postoji pored realnih stvari; ono sadrži te stvari i omogućava njihovu uzastopnost i njihove promene, tako što promene mogu da se zamisle kao ono što samo u vremenu protiče.

  • Vreme nije posebno biće koje postoji pored realnih stvari, koje bi omogućavalo njihove promene; ono nije ništa drugo do sama uzastopnost samih realnih događaja, dakle, sam odnos realnih stvari, ukoliko su one date uzastopno.

  • Niti je vreme posebno biće pored realnih stvari niti njihov odnos, već je ono subjektivna forma opažanja a priori, koja može da egzistira samo kao predstavi shodna forma shvatanja subjekta koji sadrži empiričko-realne sadržaje svesti.

(Branislav Petronijević Načela metafizike, prva sveska, prvi deo, str. 145, BIGZ, Beograd, 1986)

Čitaju li savremeni fizičari Petronijevića?

U časopisu Gradina nekada smo mogli da pročitamo:

Nek u snošaju zvezda i vremena usplamti moje čelo. (Miroljub Todorović Putovanje u Zvezdaliju, Gradina broj 1, strana 9, 1967)

Danas nam gotovo romaničnim izgleda povezivanje nauke i poezije. Od tih vremena izmenili su se i nauka i poezija. Nauka je postala neraskidivo tehnološka, a poezija nekoristan govor u javnosti, marketinška glupost. Vreme je podmuklo: čini da se sva naša nastojanja, ratovi, ushićenja, graditeljstva, melanholije... izbrišu pod težinom večnosti. Sve će nestati kroz nekoliko milijardi godina kada Sunce naraste u crvenog xina i proguta planetu (I Planetu Miroljuba Todorovića) I čemu ta naša nastojanja, ratovi, ushićenja, graditeljstva, melanholije...?

Kada si mlad ne shvataš kakvo je to putovanje kroz vreme: život! Sve je obećavajuće a nedohvatno. I nada, i strepnja, i snovi, sve što leži u početku i ima miris zore na kraju jeseni kada se pomeša dim suvog lišća koje gori i para suvog leda. Tu je miris grube odlučnosti da se kroz sve prodre, sve to u znatiželjnom poletu, nevino i prepotentno; a neumereno rasejavamo snagu, beskorisno se troši energija protiv vetra. Kasnije, kada naučimo da koristimo snagu vetra, kada život štedljivo cedimo kroz oluke praktičnog smisla, čini nam se da smo zakasnili. Da smo iznova mladi znali bismo kako da ne proćerdamo život. To iskustvo koje nas zgazi, pa shvatimo kako smo mogli bolje da osmislimo život, uvek kasno dolazi. A nije kasno. Pred nama je uvek onoliko vremena koliko nam bog pokloni. To nije malo.

Dobro je da ponekad sumiramo šta smo sve u životu uradili. U ovom broju Gradine ispitujemo vreme signalizma. Priredio je Miroljub Todorović blok tekstova, vizuelnih pesama, kritika, istoriografskog materijala o signalizmu. Nekako su počeci signalizma, naročito u svojoj prvoj fazi scijentizma i kosmizma, vezani za Niš, za Gradinu. Možemo opet da čitamo u Gradini broj 2 za 1967. godinu tekst Veselina Ilića Avangardni pesnik Miroljub Todorović. Prvi broj internacionalne revije Signal finansiran je od strane Gradine 1970. godine. Pojavile su se i prve kritike u Nišu. Kako zvuči danas tekst Dimitrija Milenkovića Novi časopis Signal - Poezija ili blef (Narodne novine, subota, 23. januara 1971) ili tekst Saše Haxi Tančića Signal - poezija, ipak, nije nauka koji je objavljen u '68 listu mladih, broj 62, od 26. februara 1971, ili kasnije (1982) fizističko određivanje naspram signalizma (reč ispred signala) u Fizističkom Manifestu...

Na koricama Gradine broj 10 i kolor ispred bloka o signalizmu su kolaži Miroljuba Todorovića. Čitajte, gledajte, razmišljajte o signalizmu.

Vreme poezije? Danas je čist bezobrazluk govoriti o vremenu poezije. Da li je ikada takvo vreme postojalo? Da li će u budućnosti eksplodirati reč i moćne šifre ljudskih osećanja premostiti međuzvezdane pustoši ili očvrsnuti u večnosti inteligentnih kompjutera? Poezija danas: upućena malobrojnim, skromnim iskušenicima, posvećenicima, beskompromisnim borcima za slobodnu misao, marginalnim zaljubljenicima u život... U ovoj Gradini čitajmo Celana, Teobaldija, Šalamuna, Grabovca, Jovanovića, Bokerinija, Tasićevu, Mitrovića, Stanimirovića, Leonarda, Pangarića, Jovanovićevu... Budite pažljivi: Ponekad je samo stih, moćna energetska šifra, dovoljan da otvori vrata vremena.

Vreme stripa u Gradini zauzeo je Zlatko Ristić Paja (R. Z. Paya). Kolor strane (izuzev signalističke) ilustrovane su Pajinim radovima, a na kraju časopisa je i blok crno-belih. O Paji piše njegov prvi saradnik na mnogim projektima Zoran Ćirić. Za jedan značajan deo imixa slavnog nišvilskog junaka Magičnog Ćire zaslužna je i Pajina virtuozna strip imaginacija. Pajin portret u vremenu skicira naš strip teoretičar, kritičar i antologičar Branislav Miltojević. Posebna poslastica je Pajin duhovit tekst o ni malo virtuelnim problemima s PC-em.

Vreme je iza nas. Vreme je pred nama. Dok čitamo Gradinu vreme stoji.

Image

Zoran Pešić Sigma
glavni urednik
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan
Iz kalendara art događaja
28.03.2024 - 10.09.2024 | 18.00
Vladan Radovanović - Retrospektivna izložba
26.04.2024 - 17.06.2024 | 19.00
Ana Knežević - VR i svetlosno-zvučne instalacije u prostoru
10.05.2024 - 10.09.2024 | 19.00
Mikelanđelo Pistoleto - Preventivni mir
15.05.2024 - 15.06.2024 | 19.00
Boris Burić - Ispod asfalta kaldrma
16.05.2024 - 19.06.2024 | 19.00
90. Prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Ursula San Kristobal je španska umetnica i istraživačica posvećena eksperimentalnoj muzici, performansu i video umetnosti. U svojim...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske predstavlja od 23. aprila do 4. jula 2021. izložbu "Identitet(i) - Predstave žena u srpskom slikarstvu...
BEOGRAD. Galerija Radio televizije Srbije predstavlja od 13. februara do 15. marta 2020. slike Dragana Mojovića (1942 – 2001). Prve i jedine...
PLITVIČKA JEZERA. Specijalno za Art magazin. Na Plitvičkim jezerima (Plitvica Selo), od 10. do 13. septembra 2020, održana je peta slikarska...
BEOGRAD. U Muzeju Jugoslavije u Beogradu od 2. decembra 2020. do 28. februara 2021. biće predsavljena gostujuća izložba "Alan Ford trči...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Umetničke pojave manifestuju se u ogledalu snažnih individua, pojedinaca koji su svojim ...
Osećaj ljudske superiornosti počiva na iluziji. Početak dana označen je svitanjem. Prvim zrakom...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Centar Pompidu je priredio retrospektivnu izložbu Jim Dine-a,...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Izložbom u Umetničkom paviljonu u Zagrebu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog napravila je ključni...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
KIKINDA. Simpozijum "TERRA" je osnovan 1982. godine i od tada svake godine, od 1. do 31. jula, na njemu učestvuje pet do osam umetnika iz Srbije i inostranstva. Učesnici: Hella Horstmeier (Nemačka), Chander Parkash (Indija), Chin Cheng...
Knjige i časopisi
Olako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se...
Intervju
Poznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom