CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 05
Digital Art 03
Terra 23
Digital Art 04
Terra 28
Digital Art 06
Noć muzeja 2011

Sponzor rubrike
Časopis "Gradina" (Niš), broj 10/2005 Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
Tuesday, 16 August 2005
ImageDanas nam gotovo romaničnim izgleda povezivanje nauke i poezije. Od tih vremena izmenili su se i nauka i poezija. Nauka je postala neraskidivo tehnološka, a poezija nekoristan govor u javnosti, marketinška glupost. Vreme je podmuklo: čini da se sva naša nastojanja, ratovi, ushićenja, graditeljstva, melanholije... izbrišu pod težinom večnosti.

  
Ilustracije u broju: Zlatko Ristić Paya, Šimamoto / Todorović, Marina Abramović

Šta je vreme?

ImageDanas je čist bezobrazluk postavljati ovakvo pitanje. Sto godina je prošlo od kada se teorija relativnosti, kroz podmuklo delo mangupa-naučnika Alberta Ajnštajna, neprimetno uvukla u svakodnevni život. Zašto podmuklo? Ajnštajnova teorija ukinula je mogućnost kretanja bržeg od svetlosti, ukinula je nadu brzog putovanja između zvezda.

Poštapalicom sve je relativno opravdava se svaki uzlet i posrnuće čoveka.

U Nišu se održava u organizaciji PMF-a međunarodni naučni skup. Raspravljaju se aktuelna, bazična pitanja na koja je usmerena pažnja fizičara u svetu: prostor i vreme na veoma malim rastojanjima.

Hoćemo li da razmišljamo o vremenu? Setimo se Branislava Petronijevića i njegove analize tri glavne teorije o suštini vremena:
  • Vreme je posebno biće koje postoji pored realnih stvari; ono sadrži te stvari i omogućava njihovu uzastopnost i njihove promene, tako što promene mogu da se zamisle kao ono što samo u vremenu protiče.

  • Vreme nije posebno biće koje postoji pored realnih stvari, koje bi omogućavalo njihove promene; ono nije ništa drugo do sama uzastopnost samih realnih događaja, dakle, sam odnos realnih stvari, ukoliko su one date uzastopno.

  • Niti je vreme posebno biće pored realnih stvari niti njihov odnos, već je ono subjektivna forma opažanja a priori, koja može da egzistira samo kao predstavi shodna forma shvatanja subjekta koji sadrži empiričko-realne sadržaje svesti.

(Branislav Petronijević Načela metafizike, prva sveska, prvi deo, str. 145, BIGZ, Beograd, 1986)

Čitaju li savremeni fizičari Petronijevića?

U časopisu Gradina nekada smo mogli da pročitamo:

Nek u snošaju zvezda i vremena usplamti moje čelo. (Miroljub Todorović Putovanje u Zvezdaliju, Gradina broj 1, strana 9, 1967)

Danas nam gotovo romaničnim izgleda povezivanje nauke i poezije. Od tih vremena izmenili su se i nauka i poezija. Nauka je postala neraskidivo tehnološka, a poezija nekoristan govor u javnosti, marketinška glupost. Vreme je podmuklo: čini da se sva naša nastojanja, ratovi, ushićenja, graditeljstva, melanholije... izbrišu pod težinom večnosti. Sve će nestati kroz nekoliko milijardi godina kada Sunce naraste u crvenog xina i proguta planetu (I Planetu Miroljuba Todorovića) I čemu ta naša nastojanja, ratovi, ushićenja, graditeljstva, melanholije...?

Kada si mlad ne shvataš kakvo je to putovanje kroz vreme: život! Sve je obećavajuće a nedohvatno. I nada, i strepnja, i snovi, sve što leži u početku i ima miris zore na kraju jeseni kada se pomeša dim suvog lišća koje gori i para suvog leda. Tu je miris grube odlučnosti da se kroz sve prodre, sve to u znatiželjnom poletu, nevino i prepotentno; a neumereno rasejavamo snagu, beskorisno se troši energija protiv vetra. Kasnije, kada naučimo da koristimo snagu vetra, kada život štedljivo cedimo kroz oluke praktičnog smisla, čini nam se da smo zakasnili. Da smo iznova mladi znali bismo kako da ne proćerdamo život. To iskustvo koje nas zgazi, pa shvatimo kako smo mogli bolje da osmislimo život, uvek kasno dolazi. A nije kasno. Pred nama je uvek onoliko vremena koliko nam bog pokloni. To nije malo.

Dobro je da ponekad sumiramo šta smo sve u životu uradili. U ovom broju Gradine ispitujemo vreme signalizma. Priredio je Miroljub Todorović blok tekstova, vizuelnih pesama, kritika, istoriografskog materijala o signalizmu. Nekako su počeci signalizma, naročito u svojoj prvoj fazi scijentizma i kosmizma, vezani za Niš, za Gradinu. Možemo opet da čitamo u Gradini broj 2 za 1967. godinu tekst Veselina Ilića Avangardni pesnik Miroljub Todorović. Prvi broj internacionalne revije Signal finansiran je od strane Gradine 1970. godine. Pojavile su se i prve kritike u Nišu. Kako zvuči danas tekst Dimitrija Milenkovića Novi časopis Signal - Poezija ili blef (Narodne novine, subota, 23. januara 1971) ili tekst Saše Haxi Tančića Signal - poezija, ipak, nije nauka koji je objavljen u '68 listu mladih, broj 62, od 26. februara 1971, ili kasnije (1982) fizističko određivanje naspram signalizma (reč ispred signala) u Fizističkom Manifestu...

Na koricama Gradine broj 10 i kolor ispred bloka o signalizmu su kolaži Miroljuba Todorovića. Čitajte, gledajte, razmišljajte o signalizmu.

Vreme poezije? Danas je čist bezobrazluk govoriti o vremenu poezije. Da li je ikada takvo vreme postojalo? Da li će u budućnosti eksplodirati reč i moćne šifre ljudskih osećanja premostiti međuzvezdane pustoši ili očvrsnuti u večnosti inteligentnih kompjutera? Poezija danas: upućena malobrojnim, skromnim iskušenicima, posvećenicima, beskompromisnim borcima za slobodnu misao, marginalnim zaljubljenicima u život... U ovoj Gradini čitajmo Celana, Teobaldija, Šalamuna, Grabovca, Jovanovića, Bokerinija, Tasićevu, Mitrovića, Stanimirovića, Leonarda, Pangarića, Jovanovićevu... Budite pažljivi: Ponekad je samo stih, moćna energetska šifra, dovoljan da otvori vrata vremena.

Vreme stripa u Gradini zauzeo je Zlatko Ristić Paja (R. Z. Paya). Kolor strane (izuzev signalističke) ilustrovane su Pajinim radovima, a na kraju časopisa je i blok crno-belih. O Paji piše njegov prvi saradnik na mnogim projektima Zoran Ćirić. Za jedan značajan deo imixa slavnog nišvilskog junaka Magičnog Ćire zaslužna je i Pajina virtuozna strip imaginacija. Pajin portret u vremenu skicira naš strip teoretičar, kritičar i antologičar Branislav Miltojević. Posebna poslastica je Pajin duhovit tekst o ni malo virtuelnim problemima s PC-em.

Vreme je iza nas. Vreme je pred nama. Dok čitamo Gradinu vreme stoji.

Image

Zoran Pešić Sigma
glavni urednik
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost umesto reklame
Iz kalendara art događaja
19.05.2020 - 25.07.2020 | 19.00
Milan Konjović (1898 - 1993) - Rretrospektivna izložba
11.06.2020 - 30.07.2020 | 19.00
Milomir Kovačević - Fotografije
11.06.2020 - 30.07.2020 | 19.00
Vreme 233’44’’ - Grupna izložba
18.06.2020 - 23.08.2020 | 20.00
Petar Dobrović, Zora Petrović, Ivan Radović i Ivan Tabaković
25.06.2020 - 02.08.2020 | 19.00
Savremena umetnost Čačka - Grupna izložba

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti predstavlja u Paviljonu u Tvrđavi, od 10. do 30....
NOVI SAD. Izložba "Dijafragmenti / izbor iz mnoštva" Danila Vuksanovića biće ...
ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 7. oktobra do 14. novembra 2019. godine...
BEOGRAD. U saradnji sa Udruženjem likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan...
Novosadska likovna umetnica Snežana Petrović i beogradski grafičar Bojan Bikić predstavili su se...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku ...
IK Prometej preporučuje
Peter Handke - Još jeanput za Tukidita
Peter Handke
Još jedanput za Tukidida
 
Intervju
U brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih...
Korina Gubik

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageGalerija savremene likovne umetnosti u Nišu organizovala je i ove godine likovnu koloniju Sićevo od 1. do 10. septembra 2010. godine. Ovogodišnja Kolonija ima 12 učesnika: prof. Čedomir Vasić, Uroš Đurić, Miron Mutaović, Aleksej Daniel Đermanović…
Knjige i časopisi
  • ImageKnjiga "Mozaik u Srbiji 1950–2015" autorke Olivere Gavrić Pavić prva je publikacija o savremenom mozaiku u Srbiji uopšte. Pod odrednicom mozaik na srpskom jeziku u bibliotekama ovakva knjiga do sada nije postojala. Izdavač: Udruženje likovnih umetnika…
Intervjui
  • ImagePoznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom