 Mali likovni salon, Novi Sad. 8 - 27. april 2009.
Najnoviji opus, koji Jelena Tišma predstavlja ovom izložbom, s razlogom nosi naziv "Promena". Ukoliko smo njen osobeni slikarski iskaz, sa predznakom ekspresivnog a "jednom nogom" u vodama apstraktnog, pratili od izložbe do izložbe – najpre u Zrenjaninu i Kikindi, preko Soko Banje, Novog Sada, Niša i Leskovca, i sad ponovo u Novom Sadu – stičemo uvid u kontinuirani niz pomaka, koji zajedno čine promenu.
  
Šta, uopšte, znači promena u iskazu jednog umetnika? Potpunu promenu tematike, ili načina razmišljanja vezanog za dotadašnje teme? Udarnu promenu stila – likovne leksike i načina saopštavanja? O rukopisu se ne može suditi u ovom kontekstu, jer kolika se god promena desila, rukopis, kao nešto veoma lično i jedinstveno što ocrtava identitet umetničke ličnosti, proizlazi iz njenog nepromenljivog jezgra.
Emotivno udarne teme, kao što su ranjene tačke vlastitog bombardovanog grada, zatim požar u Hilandaru, urušavanja od vremena ili rušenja od vandalske ruke značajnih duhovnih, kulturnih i istorijskih lokaliteta – sva su se ta iskustva u jednom trenutku sabrala i uvezala u složeni čvor, da bi izrodila nedvosmisleni, snažni slikarski lament Jelene Tišma, koji je potrajao par godina. I generisao uzbudljivu dramatiku njenih papirnih slika.
Veoma je privlačna pomisao kako je baš papir, kao metafora manje trajnog, inspirisao Jelenu na delanje unutar novih mogućnosti. U svakom slučaju, ona je sledila unutarnji poriv i upustila se u oblik dekomponovanja prizora iz predhodne tematike, hrabro cepajući neke od primeraka iz ranijih ciklusa. Njihove ulomke je vezivala uz nove površine bez ikakvog narativa, stvarajući kolaže sa novom tematikom. Uspostavila je i sasvim nove odnose u kompoziciji, čiju suštinu čine ritmovi i prepleti vertikala i horizontala nepravilnih geometrijskih oblika. Postojanje nekadašnjih prizora se nije izgubilo u potpunosti, ali je rasparčano, poput lebdećih asocijacija na nešto, što će se odložiti u riznicu uspomena.
Nova slika Jelene Tišma nije izgubila pečat ekspresivnog, koji je i dalje podržan osovinskom koloritskom kombinacijom sivog i narandžastog. Iako uplovljava u dublje vode apstraktnog, nova tema ne izlazi van poznate dramske konstelacije, što tumačimo kao samosvojni odjek Jeleninog temperamenta i lične prirode. Novi ciklus slika očigledno nije doneo očekivano emotivno rasterećenje, ali je ipak osvedočio drastičan pokušaj umetnice, sav u znaku osvešćene želje u proboju ka novim razmišljanjima.
Vesna Todorović |
Muzej modernih umetnosti, Kaoshiung (Tajvan). Decembar 2007.
Autori istraživanja i publikacije su mr Dragana Martinović, istraživač u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, ma Dimitrije Tadić, savetnik za vizuelne umetnosti i multimedije Ministarstva kulture i informisanja i Nina Mihaljinac, doktorantkinja na grupi za Teoriju…
Junakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. heroina koja je na sebe preuzela nimalo zahvalan teret promocije umetnika i umetnosti, te predstavljanje istih svekolikoj javnosti. Naime, razgovarali smo…
