Biljana Vuković - Akvareli i grafike |
Mali likovni salon, Novi Sad. Oktobar 2005. Crtajući i slikajući Biljana Vuković se bavi motivom. U interpretaciji viđenog Vukovićeva ne insistira na detaljisanju, na optičkoj preciznosti. Umesto dokumentarističke verifikacije realističkog izgleda pejzaža umetnica beleži njegov karakter i atmosferu. Najnovija serija bojenih crteža i grafika Biljane Vuković, nastala tokom protekle godine, manifestuje jedan specifičan odnos prema prirodi. Ovoj umetnici priroda je jedinstven i odlučujući povod da se dospe do samosvojne prirode slike. Istovremeno, svi ovi pitomi pejzaži, sve te prozračno osunčane padine i proplanci srbijanskih planina iz okoline manastira Studenice, pravi su podsticaj umetničinom izražavanju vlastite prirode i sopstvenog umetničkog senzibiliteta. Crtajući i slikajući Biljana Vuković se bavi motivom. U interpretaciji viđenog Vukovićeva ne insistira na detaljisanju, na optičkoj preciznosti. Umesto dokumentarističke verifikacije realističkog izgleda pejzaža umetnica beleži njegov karakter i atmosferu. Svežinu svog doživljaja ona ispoljava hitrom crtačkom reakcijom, brzim potezima olovkom ili četkicom. Svaki dodir beline hartije, svaka linija ili fleka boje, sintetički su utkani u ukupnu konstituciju nacrtanih, naslikanih ili otisnutih pejzaža. Pri tome, linija, boja, forma, kompozicija zadržavaju samostalnost vlastitog dejstva i autentičnost delovanja likovnih elemenata kao primarnih značajki ukupnog iskaza. Svi ovi crteži su, očigledno je, nastajali sasvim spontano, u njima ima puno stvaralačkog elana i nekakve tihe životne ekspresije i energije primerene prirodi slikarke i grafičarke Biljane Vuković. U serija grafika ostvarenih na istu temu, takođe, postoji isti stvaralački vitalizam. No, uvažavajući specifične ontološke principe grafike i grafičkog izraza, Biljana Vuković je u ovim ostvarenjima ostvarila svojevrsnu materijalizaciju upotrebljenih likovnih elemenata. U bojenim crtežima linije i boja se stapaju sa strukturom hartije. U grafikama one su plod štampe, bojenog nanosa i pritiska te je u ovim listovima ostvarena reljefnost, faktura i svojevrsna materijalizacija tih osnovnih likovnih elemenata. Fasadni utisak o umetničinoj fascinaciji prirodom se, dakako, ne gubi - i ovde je vidljiv i ubedljiv - ali je načinom izražavanja posmatraču ponuđen jedan drugačiji, "teži", taktilniji a možda čak i kompleksniji likovni doživljaj. Zbog toga je pred ovim grafikama moguće jedno posve drugačije shvatanje i filozofiranje smisla pejzažnog motiva. Uostalom, to čini i sama umetnica kada iste prizore realizuje različitim rasporedom obojenosti i osvetljenosti, kada se njima bavi u različitim raspoloženjima ili reminiscencijama. Sve to posmatraču nudi kompleksniju percepcijsku aktivnost i "korist". U svakom slučaju - pred nama je jedna seriozna izložba. Biljana Vuković nam se predstavlja kao umetnik koji je uspeo da svoju stvaralačku strast obeleži punom stvaralačkom zrelošću. Zbog toga ova nevelika postavka, i svojim crtačkim i svojim grafičkim eksponatima, neštedimice daruje obilje ugođaja ali i niz sasvim kompleksnih kontemplativnih i metaforičkih "zaključaka" o univerzalnim dijalektičkim i egzistencijalnim temama. Sava Stepanov Biljana Vuković (1949, Beograd). Fakultet likovnih umetnosti, grafički odsek, završila 1973, a poslediplomske studije grafike 1975, kod profesora Miodraga Rogića. Redovni profesor na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, za predmete Grafika i Crtanje. Dobitnik nagrade Veliki pečat Grafičkog kolektiva za 1999. godinu. Izlaže od 1974. Do sada je imala 30 samostalnih izložbi i učestvovala na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Kao gostujući umetnik boravila i izlagala: 1987. Albany NY, USA; 1999. Thessaloniki, Greece; 2000. New York USA; 2001. Thessaloniki, Greece. Učestvovala u radu više likovnih kolonija (Studenica, Kalenić, Višegrad, Sopoćani, Sent Andreja, Manasija, Srpski Brod, Sićevo, Ravanica...) |