VIII Bijenale akvarela Srbije
Friday, 12 June 2009
ImageSavremena galerija, Zrenjanin. 8.jun - 4. jul 2009.
Bijenalu akvarela čine tri izložbe: izložba akvarela, višemediska izložba, izložba fotografija Aleksandre Erdeljan. Komisija u sastavu Sreto Bošnjak, Valstimir Nikolić, Sava Stepanov i Slavica Popov, nakon pregleda 97 radova koji učestvuju na izložbi Bijenala akvarela i 8 radova koji učestvuju na višemedijskoj izložbi "U proširenom polju akvarela" donela je jednoglasno sledeću odluku:Image

Tri ravnopravne nagrade, učešće u radu Umetničke kolonije Ečka u 2009. ili 2010. godini, dodeljene su Branislavu S. Markoviću (Beograd), Maji Jockov (Novi Sad) i Miloradu Maraviću (Kraljevo). Prva nagrada Osmog bijenala akvarela Srbije u iznosu od 50.000,00 dinara (otkupna nagrada grada Zrenjanina) dodeljena je Jasni Nikolić koja je redovni učesnik Bijenala akvarela i uvek se svojim radovima isticala vrhunskim umetničkim kvalitetima.

Milorad Maravic

Aleksandra Erdeljan Jasna Nikolic Branislav S. Markovic

U proširenom polju akvarela
Sava Stepanov

Maja JockovOva prateća izložba zrenjaninskog Bijenala akvarela bavi se „proširenim poljem akvarela“, dakle, onim nastojanjima kojima se koncept jedne tradicionalne slikarske tehnike razmatra na nekonvencionalan način. U nastojanju da ostvare dela koja su potpuno usklađena sa aktuelnim trenutkom sveta i umetnosti, učesnici ove izložbe (Goran Despotovski, Maja Jockov Mileusnić, Stevan Kojić, dva člana Grupe Multiflex /Matić, Živančević/, Jelena Stojanović, Đula Šanta, Dušan Todorović, Dragan Živančević),  bavili su se akvarelom kao povodom, kao još jednom relevantnom mogućnošću za ostvarenje autentičnih ovovremenskih plastičkih i sadržinskih rasprava.

Zapravo, radi se o svojevrsnom filozofiranju pojma i ideje akvarela. Ta stara slikarska tehnika poseduje svoje specifičnosti – voda, boja, papir, postupak, interpretacija – određivali su akvarel kao par exellance klasičnu interpretativnu slikarsku tehniku. Ekonomičnost izvedbe te mogućnost brze i kompletne interpretacije uputilo je akvarel ka in situ slikanju predela – podjednako upražnjavanog u delovanju najvećih svetskih umetnika ali i hobističkim poduhvatima brojnih talentovanih zaljubljenika...  No, u istoriji umetnosti su, dakako, registrovani samo vrhunski dometi po kojima je moguće prepoznavati pojedine periode slikarske umetnosti. U nekoliko navrata, naročito tokom dvadesetog veka, akvarel se afirmisao kao autentični avangardistički postupak. Taj niz akvarelističkih eksperimenata  značajnih za pravce razvoja modernog plastičkog mišljenja (apstrakcija, dada, ekspresionistička socijalna umetnost, itd), započeo je Kandinski jednim svojim akvarelom koji stoji na samom početku čitavog potonjeg apstraktnog slikarstva... Dakle, područje akvarela, zahvaljujući eksperimentatorskim poduhvatima iznalaženja nekakvih drugačijih mogućnosti i rešenja, sada već kontiunuirano, nudi i zavodljivu mogućnost sagledavanja procesa autentičnog proveravanja i problematizovanja slikarskog medija...

Čini se da se učesnici ove izložbe, u aktuelnom trenutku, ponajviše bave mogućnošću svojevrsne konverzije ideje akvarela u poziciju drugačijih reifikovanih slika, objekata i instalacija (Šanta, Jockov, Despotovski, Stojanović) te u domen digitalizovane tehnološke slike u  ostvarenjima Kojića, Živančevića, Matića i Todorovića... Svojom invencijom, postupkom, temom i načinom interpretiranja, ovi umetnici uspevaju da se usredsrede na suštinu akvarelističke ideje – bilo da se radi o osnovnim propozicijama ovog medija (rad sa vodom) ili da se radi o brzom beleženju iskazivanju impresija. Podstaknuti aktuelnim pojavama u svetu (globalistička dominacija i  neslućeni „protok“ digitalizovane slike) te u aktuelnostima savremene umetnosti (interdisciplinarnost, multimedijalnost, umetnost u plinovitom stanju) ovi vojvođanski umetnici nastoje da afirmišu relevantne umetničke koncepte, stavove i izjave. Takve radove je moguće danas posmatrati i analizirati sa stanovišta Burioove relacione estetike jer se njima tvore i predočavaju sublimisani i kompresovani odnosi unutar ovovremenskog trenutka sveta i umetnosti. Savremeno umetničko  delo ne reprezentuje samo svoju plastičku konstituciju nego ga je moguće shvatiti i kao proizvod sinergijskih odnosa, kao delo-stanje, kao svojevrsnu sliku stanja...  Pokazalo se da je osnovni konstitucijski elemenat radova svih aktera ovog nevelikog izložbenog projekta sublimna uodnošenost prirode i tehnologije, te nepresušna filozofija tog dvojstva...

Pri tome, treba imati na umu, eksponati sa ove izložbe, baš ni u jednom slučaju, ne predstavljaju ekscesne pojave u kontinuitetima njihovih stvaralaca. Radi se o permanentnim stvaralačkim opsesijama, o jasno definisanim i precizno koncipiranim načinima vizuelno - plastičkog mišljenja. Ovo nisu radovi koji su napravljeni da bi se ukazalo na drugačije mogućnosti akvarela, nego su to ostvarenja koja su selekcionisana jer u sebi poseduju određene konceptualni, plastički i tehnološki nukleus blizak akvarelističkom mediju, ali i blizak senzibilitetu sveta i vremena u kome živimo.