Crteži Nađe Stamenović, koji po rečima autora mogu da se čitaju kao priče za sebe, naglašavaju nekoliko uporišnih motiva/elemenata/simbola koji grade jednu sasvim ličnu, intimnu umetničku ikonografiju. Jedan od njih je prostor odnosno enterijer kojeg umetnica doživljava kao introspektivno jezgro, kao svoj zaklon i pribežište. U ovom intimnom prostoru obitavaju različiti predmeti koje umetnica tu postavlja sa određenim razlogom, kao neizostavne detalje za suštinu priče i daje im određena dvostruka ili čak višestruka značenja, npr kašike (i glad i hraniteljstvo), krevet (mesto na kome protiče ceo život, mesto rađanja i mesto smrti, čuvar snova). Bitan „element“ na ovim crtežima jeste žena, njeno prisustvo koje se oseća čak i kada je fizički nema, koja svojom aurom, svojim bićem i simboličnim značenjem koje joj je dato boji i oživljava predmetni svet i prostor predstavljen na radovima. Za umetnicu ona je i lovac i žrtva i hranitelj i crno i belo, na ovim crtežima sve polazi od žene, rasplinjava se po prostoru i predmetima i daje suštinsko značenje ovim radovima. Mašina za šivenje, tradicionalno je vezana za ženu, posteljina, izvezena i dekorativna, delo je ženskih ruku, haljine, ženske cipele, ogledalo, čitav enterijer odiše ženom jer ga je stvorila/osmislila/izmislila žena. Još jedna uporišna tačka prisutna na ovim crtežima jeste vreme koje se pojavljuje, provejava u radovima, najočiglednije u vidu budilnika, ali se njegovo neizbežno prisustvo oseća u čitavom enterijeru, pa i na samoj figuri žene, koji su predstavljeni kao pripadnici neke prošle epohe. Čitav ovaj imaginativni, čak onirički svet odiše prefinjenošću, tišinom, toplinom, skromnošću, čak i setom, jednostavno ženstvenošću.

Svaki crtež je priča za sebe, fragment, a svi zajedno čine jednu priču, intimnu priču umetnice, jednu „malu realnost“ koja može biti i jeste opšta priča običnog, „malog“ čoveka. Poseban kvalitet ovi crteži dobijaju i samom tehnikom rada. Crteži su izvedeni u kombinovanoj tehnici u kojoj kolaž igra važnu ulogu, jer je kao osnova za radove poslužio stari časopis na kojem su izvršene intervencije crtačkim sredstvima, a prišivanjem je spojen za podlogu. U postupku izvođenja radova najjasnije se uočava vreme koje protiče, prolaznost, a intervencije izvedene vezom, konac kao linija na papiru, opet ukazuju na ženu i žensku ruku koja je radila ove crteže.

Ovi senzibilni, intimistički radovi na prefinjen, tih, nepretenciozan način svedoče da umetnost i kada nije bučna i ne uzvikuje parole može da prenese poruku umetnika, njegovu ideju o životu i umetnosti svojom iskrenošću, otvorenošću, neposrednošću i tolerancijom. Ovim kvalitetima radovi Nađe Stamenović uspostavljaju jedan fin, suptilan odnos sa publikom, mogućnost za razmenu misli u tišini i povratak na suštinu umetnosti - da su umetnik i njegovo delo na prvom mestu.

Sunčica Lambić - Fenjčev