Srpska akademija nauka i umetnosti (Platoneum), Novi Sad. Maj - jun 2006.Skulpture Halugina iz ovog perioda izuzetne su i prefinjene izrade, gde prirodna struktura i obojenost kamena igraju značajnu ulogu. Crteži koji prate postavku skulptura nastajali su od 1970. pa sve do 1990. i na njima se vidi proces Haluginovog razmišljanja i planiranja vajarskih dela, kao i njihove naknadne analize.
Pod naslovom "Venčački ciklus 1975-1985" poznati subotički vajar Sava Halugin izložio je u Galeriji Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu radove iz svog ranog perioda stvaralaštva. Ovaj period, koji je na izložbi predstavqen skulpturama, crtežima i fotografijama spomeničkih dela, karakteriše rad u belom venčačkom mermeru. Tematski ovi radovi predstavljaju stilizovanu stvarnost, sa naglašenim kontrastima fakture površine, od usijano glatke do rustične. Ove skulpture podesećaju na mašinske sklopove, alate i robote, sastavljene iz slojeva i delova koji se međusobno precizno uklapaju. One daju utisak racionalnosti, svrhovitosti, funkcionalnosti, mada su u potpunosti plod mašte autora.
Skulpture Halugina iz ovog perioda izuzetne su i prefinjene izrade, gde prirodna struktura i obojenost kamena igraju značajnu ulogu. Sivkasta prošaranost belog mermera daje im poseban likovni kvalitet.
Crteži koji prate postavku skulptura nastajali su od 1970. pa sve do 1990. i na njima se vidi proces Haluginovog razmišljanja i planiranja vajarskih dela, kao i njihove naknadne analize. Oni su mahom rađeni laviranim tušem ili crnim mastilom, sa efektima razlivanja i zasenčenja. Ovde se do detalja razrađuju struktura, konstrukcija i spoljašnja dorada skulptura. Čitav ovaj ciklus Save Halugina nastao od sredine 70-ih do sredine 80-ih godina prošloga veka odiše plemenitošću forme, neobičnim prostornim rešenjima i snagom forme.
Sava Halugin rođen je 1946. u Novom Kneževcu. Na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu diplomirao je 1972, gde je završio i postdiplomske studije na vajarskom odseku 1979. Izlagao je samostalno u brojnim galerijama i muzejima u zemqi i širom Evrope.
Andrej Tišma