Klub / Galerija "Izba", Novi Sad. 25. novembar - 5. decembar 2009.Nakon prepoznavanja umetničkog delovanja Bore Vitorca tokom prvih godina druge polovine dvadesetog veka kao rodonačelništvo performansa, ne samo u Vojvodini već i u Srbiji, pred nama je njegov najnoviji likovni angažman. Ovom izložbom autor nudi galerijsku neformalnost, antikonformizam, prirodnu harmoniju, istraživanje u materijalu i poetsko bivstvovanje.
Nakon prepoznavanja umetničkog delovanja Bore Vitorca tokom prvih godina druge polovine dvadesetog veka kao rodonačelništvo performansa, ne samo u Vojvodini već i u Srbiji, pred nama je njegov najnoviji likovni angažman. Namerno koristim termin za njegovo sadašnje umetničko izražavanje "likovni angažman" jer je, na zadovoljstvo kritike i svih drugih koji su učestvovalli u otkrivanju i afirmaciji ovog umetnika, pronašao snagu da nastavi smelim, angažovanim putem kojim je koračao u već pomenutim, prvim godinama druge polovine dvadesetog veka.
Vasilij Popov - Esej o umetnosti Bore Vitorca
Dvodimenzionalno likovno izražavanje, najčešće prepoznatljivo terminom "slikarstvo", odavno traži ne samo prepoznatljivo mesto u savremenom informatičkom društvu već i osnovni razlog za sopstveni opstanak, a da ne postane samo ili tek estetska popuna zidova. Bora Vitorac, u većini svojih novih dela, nudi, kao rešenje, galerijsku neformalnost, antikonformizam, prirodnu harmoniju, istraživanje u materijalu i poetsko bivstvovanje. Ne poetiku kao zaludno bavljenje idealnim već kao autentičnu i samosvojnu primenu iskustava Klea, Šagala, art bruta, grafita ili učenja Leonarda da Vinčija, zapisanim u njegovom traktatu o umetnosti, koja su mnogi drugi likovni stvaraoci zaboravili.
Sklad između moći tj. sirove snage i mogućnosti nije lako postići. Istraživati, otkrivati, primeniti novo nađeno i otkriveno u okviru sopstvenog dela uvek je bio rizik. Bora Vitorac se odlučio za rizik. Odlučio je da njegov osnovni materijal budu dunavski mulj, kreč i glina koja se koristi na Međunarodnom vajarskom simpozijumu Terra. Odlučio je da nosilac umetničkih zapisa bude jednostavna lepenka sa tek, i eventualno, nekim papirom preko. Odlučio je da sredstva nanosa budu kukuruzovina i drugo.
Dobro ste pročitali i, nadam se, razumeli. To nije «ulje na platnu» koje obezbeđuje galerijsku formalnost i zadovoljava, na žalost, mnoštvo neukih. To je, na delima predstavljenim na izložbi u "«Izbi", prirodan materijal i prirodan postupak. Konceptno, sličan je onom koji su koristili prastari majstori Altamire čijim se delima divimo i, još uvek, ne nalazimo objašnjenja za visoke domete.
Luka Salapura
likovni kritičar
Mulj je metafora za protekcionizam, korupciju, nasilništvo, lenjost, sebičnost i neiskrenost prema svima čak i prema samima sebi.
Sve dolazi iznutra, a ne sa "zapada" ili "istoka". To je naša tekovina jer smo sami prema sebi neiskreni i nemamo jasne vrednosti za koje živimo. Sebični smo čak i prema sopstvenoj deci radi ličnog komoditeta.
Država daje za kulturu jako malo, pa će uskoro svi slikati ovako muljem jer nema para za bolji materijal. To će biti dokumentarno. Na kraju sve se pokaže.
Životarimo na dnu reke života. Kako i dokle ne znam. Dok se skroz ne zagadimo i ugušimo. Mulj nam se ugradjuje u kosti i mi ćemo sami postati mulj ako ne zaplivamo u bistru vodu, na svetlo.
Ovaj mulj se dugo stvara. Biće potreban veliki trud da se otkloni. U mulju je sve nevidljivo, zaklonjeno i neshvatljivo. Zato se stvara utisak da samo tako mora biti. Teško je u mulju govoriti makar i u sebi, ali je jako potrebno.
Bora Vitorac
Bora Vitorac (Novi Sad, 1940). Završio je gimnaziju i Poljoprivredni fakultet. U životu se bavio svim i svačim da bi preživljavao. Slikanjem i pisanjem nikad profesionalno. Mnoge svoje radove u međuvremenu je izgubio i rasturio. Do sada je više puta izlagao crteže iz 1957. godine i dokumentarne fotografije performansa. U kafe / galeriji "Izba" 2006. je izlagao kserografike i priredio performans spaljivanja istih radova u znak emotivne podrške da Muzej savremene umetnosti Vojvodine dobije svoj prostor.