NOVI SAD. U Novom Sadu je 28. novembra 2009. godine, u 68 godini, preminuo jedan od najvećih srpskih pesnika - Vujica Rešin Tucić (Melenci, 1941). Objavio je 12 knjiga poezije, proze i eseja. Na književnu scenu je stupio 1970. godine pesničkom zbirkom "Jaje u čeličnoj ljusci", a poslednja knjiga poezije "Gnezdo paranoje" izašla je 2006. godine. Hteli su da ga uhapse i osude na robiju za stihove: "Marks / Englez / Lenjir"
Vujica Rešin Tucić je pripadao jugoslovenskoj umetničkoj avangardi sedamdesetih godina 20. veka (Nova umetnička praksa). Uz njegovo ime vezuje se niz provokativnih i za šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka - subverzivnih umetničkih poduhvata.
Bio je pripadnik mnogih avangardnih umetničkih grupa, od Zrenjanina, Novog Sada, Beograda do Zagreba, Splita i Kranja. Tokom sedamdesetih je optuživan za delovanje protiv države, ali ga je od zatvora spasao književnik i komunista Oskar Davičo. Za celokupno pesničko delo Vujica Rešin Tucić je 2008. godine dobio nagradu "Vasko Popa".
Za sebe je govorio da je internacionalist, a teorijski se oslanjao na radove Valtera Benjamina i autore Avangarde.
Uređivao je časopise "Ulaznica" (Zrenjanin) i "Dalje" (Sarajevo). Pokrenuo je 1977. privatni časopis "Adresa", a bio je poslednjih godina i urednik u književnom časopisu "Tisa". Radio je godinama u biblioteci Radija Novog Sada, gde je pročitao fascinantan broj knjiga, a potom je u istoj kući radio i kao dramaturg u dramskom programu. Bio je osnivač i autor književne škole "Tradicija avangarde" (Beograd, 1993 - 95) iz koje ja nastala umetnička grupa Magnet.
Jednom je zapisao:
"Pesnici ne pripadaju svetu ljudi.
Oni dišu samo da bi rešili tu najveću od svih zagonetki: postati i nestati.
Ko to ne razume, neka ćuti."