Dan Peržovski (Dan Perjovschi, 1961, Sibiu - Rumunija) diplomirao je na Konzervatorijumu "Žorž Enesku" u Jaši, na Odseku za slikarstvo. Radikalan zaokret od poetskog ka  političkom izrazu započinje davne 1989. sa društveno-političkim transformacijama  u Rumuniji (revolucija, demokratija, prelazak iz komunizma u kapitalizam), - odnosa sa štampom (radi  za politički časopis od 1991), - pristupačnosti međunarodne umetnosti (posle 1990. godine stekao pravo da putuje i učestvuje na bijenalima ili izložbama, da posećuje muzeje).

Internacionalnu afirmaciju stekao svojim duhovitim crtežima u kojima sa dozom ironije i humora upućuje oštru kritiku društvu, politici, ekonomiji, kulturi na lokalnom i globalnom planu. Usvojivši jedinstven diskurs oslonjen na strip i karikaturu i koristeći velike zidne i staklene površine kao podlogu za svoj vizuelni koncept, umetnikova istraživanja postaju osobena i prepoznatljiva. Kako se skoro svi njegovi crteži izvode in situ, kontekst mesta takođe utiče na krajnju realizaciju umetnikove prvobitne ideje.

"Ja svet poimam kroz crtež. Za mene, to je i jezik i taktika. Moj crtež izgleda kao grafit ili karikatura. A nije. Krijem se iza ovih popularnih formi vizuelnog izraza. Ja radim intelektualne karikature. Zapravo, moj rad predstavlja političku aktivnost. Kroz crtež, iskazujem svoje stavove o društvu."

"Da, bavim se aktivizmom tolerancije. Drugog. Zato što imam tu sposobnost da sažmem složen problem u nešto jednostavno i neposredno, svojevrsnu svesnost. Verujem da živimo u inteligentnoj epohi i ovaj uslov sam nametnuo svom odnosu prema umetnosti. Moj crtež izgleda jednostavno, ali to nije. On prvo navede čoveka na smeh da bi se odmah potom namršto. Kritikujem svet, njegove stavove i ponašanja, uverenja, njegovu glupost i pohlepu. Ali kritikujem na naglašen i jasan način. Moj humor nije crni humor. Crteži su mi crno-beli, ali mi je humor raznobojan."

"Kada radim izložbu i crtam in situ, premeštam crteže iz prethodnih projekata u nove, posebno ako međunarodna situacija ima isti kliše. Moji crteži su privremeni na relativan način, zapravo prelaze sa jednog na drugi zid, ili u nekim slučajevima sa zida na pod. Precrtavanje predstavlja oko 30% svakog novog projekta. Ostalo je specifično, odigrava se u datom trenutku u svetu i u tada sa mnom tamo prisutnim. Putujem da bih crtao i zato što crtam. Moja umetnost ide u kompletu sa mojim fizičkim prisustvom i reafirmiše moje pravo da putujem koje sam stekao 1989. godine. Uživam u pomisli kako se diktator prevrće u grobu pošto me je držao zatvorenog zbog nacionalnih interesa do moje 29. godine. Za mene, svaka izložba predstavlja pobedu. Nemam neku banku podataka iz koje biram šta želim da crtam. Sve što precrtavam dolazi iz sećanja. Ima dosta improvizacije i slučaja u onome što radim, iako je struktura projekata strogo kontrolisana."

Deo Intervjua koji je  realizovala Ileana Pintilie, febrar 2006, prvi put objavljen u online casopisu ArtMargins.