Pančevo. Maj - jul 2004.U pravom smislu reči svetska i idejno sveža postavka 11. bijenala vizuelnih umetnosti koja se u Pančevu odvija u deset različitih prostora, okupila je na temu "Vrednosti" preko devedeset umetnika među kojima su velika većina inostrani. Po snazi biće svakako zapamćen rad Kineza Čen Žena, koji je do svoje smrti živeo u Njujorku i Parizu.
 Daniel Firman |  Helga Oskarsdottir |
 Mathieu Beausejour |  Vesna Pavlović |
 Igor Antić |  Daniel Buren |
U pravom smislu reči svetska i idejno sveža postavka 11. bijenala vizuelnih umetnosti koja se u Pančevu odvija u deset različitih prostora, okupila je na temu "Vrednosti" preko devedeset umetnika među kojima su velika većina inostrani. Ima ih iz Francuske, Velike Britanije, Kanade, Švedske, Belgije, Švajcarske, Holandije, Nemačke, Amerike, Južne Afrike, Čilea, Grčke, Slovenije, kao i desetak iz naše zemlje. Radi se o mlađim i nama manje poznatim autorima, osim naravno legendarnog Danijela Burena (1938) iz Pariza, primarnog slikara i situacioniste, čiji rad izveden in situ zauzima centralno mesto u Galeriji savremene umetnosti, koja je i nosilac organizacije čitave manifestacije. Među našim autorima nalaze se Igor Antić (ujedno i selektor ovogodišnjeg Bijenala, zajedno sa Svetlanom Mladenov) koji već duže živi u Parizu, Tanja Ostojić trenutno u Berlinu, Staniša Dautović, Živko Grozdanić, Ivan Grubanov (trenutno u Holandiji), Stevan Kojić, Vesna Pavlović, Milica Tomić i drugi.
Mada je tema vrednosti oko koje su se okupili umetnici pa i teoretičari, učesnici stručnog skupa koji je pratio izložbu, dovoljno široka, ali i dobrodošla usmeravajuća okosnica čitave manifestacije, njeno pretpostavljanje je rezultiralo brojnim bukvalističkim rešenjima na "prvu loptu", pa su se neki umetnici bavili doslovno upoređivanjem različitih vrednosti (dimenzija), od skale veličina donjeg veša, čaša, visina statueta božanstava, do matematičkih operacija.
Takođe, među mladim stvaraocima uočljiva je pojava "pronalaženja tople vode", odnosno ponavljanja nekih poznatih postupaka iz doba neoavangarde 70-ih godina, pa su tako više njih koristili metod deljenja upitnika i anketiranja publike, zatim metod trampe predmeta, ili izlaganja nađenih otpadaka i pravljenja asamblaža od predmeta svakodnevne upotrebe, što nas vraća na, još starije, oblike novorealizma. S druge strane, ono što je u umetnosti zaista novo, a to je digitalna i elektronska umetnost, u pojedinim slučajevima je skrajnuto u hodnike i podrumske klupske prostore, podalje od kretanja publike.
Po snazi i originalnosti, a na temu vrednosti, biće svakako zapamćen rad Kineza Čen Žena (1955), koji je do svoje smrti 2000. živeo u NJujorku i Parizu. NJegova ambijentalna instalacija "Menjačnica", izvedena prema sačuvanim skicama, sastoji se od muškog i ženskog vc-a sa čučavcima zasutim metalnim novčićima, koje voda neprestano sapira. Sličan ironičan odnos prema novcu, pa dakle i vrednostima, ima Matje Bosežur (Kanada) u seriji digitalnih printova pod naslovom "Imperija", gde prikazuje uveličane likove sa raznih novčanica sveta. On prikazuje jedno "carstvo" vrednosti, papirnog novca, koje polako nestaje u korist elektronskog plaćanja, gde "narod ponovo ostaje bez glasa".
Igor Antić i Andre Sole (Francuska) u čitavom prostoru Male galerije postavljaju ambijentalnu instalaciju sa osnovnim pitanjem "Koliko vrediš?" i primerima obezvređivanja ljudskih života i tela, kroz dokumente izložene na zidu. Tu su oglasi za trgovinu robovima, poternice sa obećanom nagradom, oglasi za prodaju organa, iskopane mumije, leševi dece itd.
Ute Lindner i Patrik Iber iz Nemačke, u zgradi Istorijskog arhiva postavljaju niz velikih kolor fotomontaža na kojima se pojavljuju obučeni kao turisti, sa dokumentarnim scenama iz vremena bombardovanja Jugoslavije u pozadini, pod naslovom "Priča o mladiću koji je pošao da nauči šta je strah". U istoj zgradi naša umetnica Vesna Pavlović izlaže kolorne snimke ukrasnih figura u vrtovima novobogataša, izrugujući se pokloništvu kiču. Sadko Hadžihasanović (Kanada) predstavlja se ironijskom fotomontažom "Ja i Če na prijemu Danijela Burena"gde na velikom kolor printu interveniše slikanjem.
U impozantnom prostoru Crvenog magacina koji pruža ogromne izložbene površine u tri nivoa, Tanja Ostojić i David Rajh (Nemačka/Austrija) postavili su ambijent sa dokumentarnim filmom i štampanim materijalima o problemima ilegalnih useljenika različitih rasa i narodnosti na Zapadu. Video "Bez papira" sniman je u zatvoru u Nemačkoj. Nedaleko od ove instalacije Norton Maza (Čile) napravio je kućicu sa nemeštajem sklepanim od kartona i starih dasaka, suprotstavljajući se na duhovit način idealu "američkog komfora". Živko Grozdanić u svom znanom grandomanskom stilu postavio je višemetarski crveni valjak sa prepariranim orlom raširenih krila i zecom na vrhu, omaž Jozefu Bojsu.
Možda najpoetičniji rad, koji otvara nove dimenzije umetnosti, ali i vrednosti, je akcija Kanađanke Silvi Koton. Ona je pustila da je tokom deset dana različiti nepoznati Pančevci vode za ruku ulicama grada, do mesta, osoba ili predmeta koji im nešto znače, za koje ih vezuje lepa uspomena, emocija. Ove šetnje, svojevrsne performanse, zabeležila je na zidu "Galeriji u dvorištu" olovkom u formi sheme kretanja i tekstualnih formulacija o značaju pojedinih lokacija, događaja, ličnosti, gde su naglašene pre svega nematerijalne vrednosti.
Andrej Tišma
Preporučujemo (rubrika: Intervju): Pročitajte intervju sa Danijelom Burenom, poznatim francuskim umetnikom, jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, dobitnikom prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je na Bijenalu vizuelnih umetnosti u Pančevu izložio rad specijalno namenjen prostoru pamčevačke Galerije savremene umetnosti.