O identitetu, o etici, o estetici
Sava Stepanov

Zoran Grmaš spada u red istaknutih grafičara, jedne, sada već: srednje generacije, u aktuelnoj srpskoj umetnosti. Njegova grafička umetnost je dosegla zavidnu stvaralačku zrelost. Izvanredna tehnološka pripremljenost i suverena realizacija plastičke strukture grafičkog otiska rezultiraju efektnom vizuelizacijom i afirmacijom umetnikovih konceptualnih, sadržinskih i emocionalnih poriva, ekskluzivnim spojem tehnae i poesisa.

Na ovoj izložbi, nevelikom serijom grafičkih listova, Grmaš najavljuje značajne promene u svojoj umetnosti. Motiv je jednostavniji, svedeniji, sve je usredsređene na jednu ideju. Naravno, i u ovim radovima Grmaš je svestan izrazite važnosti tehnologije otiska jer na taj način sve svoje namere sprovodi jasno i sugestivno. Osim toga, umetnik taj proces filozofira. Na njegovim grafikama jedini motiv jeste motiv otiska palca. Precizno uvećane karakteristične multiplicirane linije karakterističnog kružnog ustrojstva istovremeno grade zanimljivu likovnu igru ali i "odaju", "prepoznaju" trag ličnosti. U tekstu naslovljenom "Lik i lice u vizuelnoj spoznaji" profesor i umetnik Kosta Bogdanović konstatuje da je jedan od prvih poznatih ljudskih pokušaja ostavljanja traga o vlastitom identitetu bio onaj otisak ruke na zidu paleolitske pećine... Dakle, nove grafike (i slike) Zorana Grmaša jesu nastojanje da se grafičkim otiskom ostvari utisak o vlastitom postojanju i sopstvu, da se na jednostavan i likovno-vizuelno efektan način iskaže i prikaže sopstveni ljudski karakter i umetnički senzibilitet. Grmaševe kompozicije su jednostavne, jasne, linije su nedvojbeno čitke, ekspresivne do one mere koliko je to potrebno da se iskažu osećanja ali i da se sačuva linijska plastička autentičnost te da se  jasno i precizno formira motiv. Dakle, umetnik je ubedljiv u svojoj grafičkoj prezentaciji. Karakterističnošću  motiva (otisak palca), makar i nehotice, umetnik nas podseća na vlastiti identifikacijski otisak. Takođe, hteli mi to ili ne, obnavlja nam se sećanje na vlastito malo i dragoceno iskustvo "grafičkog" otiskivanja...

Motiv otiska palca umetnik realizuje i u svojim slikarskim radovima. Dakako, problematika je ista: ponavlja se priča o identietu. No, medijska razlika, donosi drugačiji utisak i kvalitet. Ono što je u grafikama imalo karakteristiku multiplikacije sada postaje raritet. Priče su klarakteristične: grafike nas uspozoravaju da živimo u vremenu u kojem se, zahvaljujući uznapredovaloj kompjuterskoj tehnologiji, naši entiteti i identiteti multipliciraju  te čak nagoveštavaju svojevrsni "rasap ličnosti" (Šeri Tarkl) u svetu u kojem bivamo virtuelizovani i sve udaljeniji od vlastite stvarnosti – a slikom-"originalom" umetnik čuva sopstveni i naš korporativni i filozofski integritet. Slikarstvom sa naslikanim motivom-identifikacionim znakom, Grmaš svedoči o personalnom senzibilitetu, o njegovom shvatanju života i umetnosti.

Pri svemu tome, povodom ove izložbe, treba imati na umu i njen naslov. Rečenicu Etica est etica treba shvatiti kao umetnički kredo. Naslov je izazvan savkodnevljem. Jer, očito je: i posle svega – ništa se nije promenilo. Prekretnica vekova i ostvarenim prevratom u 2000-toj nije doneo instalaciju novih odnosa. Pretvaranje nedemokratije u demokratiju se odvija usporeno. Tranzicija je bolna a "dnevnik uvreda" (kako je glasio naslov jednog filma iz devedesetih godina proteklog veka) i dalje je aktuelan. Zbog toga Zoran Grmaš naslovom izložbe upozorava. On preporučuje etičnost, časnost. Svojom umetnošću, svojim otiskom, svojim identitetom nastoji da doprinese boljem svakodnevlju. A ako se iste reči samo malo drugačije rasporede – umetnikova ideja će postati još jasnija. Jer, dve reči etica i estetica svojim značenjem jesu ideja vodilja. Čoveku i umetniku Zoranu Grmašu. Prihvatimo je i mi – posmatrači njegovih slika i grafika.