Galerija "FORMA" (UPIDIV), Novi Sad. Jun 2006.Kada govorimo o formalnim svojstvima Rankovog stvaralaštva, primećujemo da se bez obzira na poreklo priče u njegovim delima nalazi i poneki lokalni, vojvođanski motiv. To je ili neka vinjeta ili arhitektura ili sam predeo gde on smešta junake jedne priče.
Svet koji je pretočen u priče za decu postoji još od davnih vremena. Ovakve priče su osnovno polazište moralnog razvoja svakog deteta koje ovim putem dobija početna znanja o životu u ljudskoj zajednici.Zato je i odgovornost onih čiji je posao da ovakve priče plasiraju do najmlađih izuzetno velik i značajan. Deo ove odgovornosti deli i ilustrator koji pomaže u stvaranju dečije predstave o svetu koji ga okružuje u kojem i dete treba aktivno da učestvuje. Iz tog razloga je ova grana pimenjene grafike jedna od najtežih za bavljenje i retki su stvaraoci koji u kontinuitetu mogu da stvaraju uspešna dela.
Jedan od takvih je i Rankov Srđan, novosadski ilustrator, mlađe generacije, koji se ovim poslom bavi već 15. godina sa istom svežinom kao i na početku svog rada. Ono što karakteriše ovog stvaraoca jeste mogućnost da detetu kroz crtež objasni sve one dileme koje su izražene u jednoj priči a koje dete treba da razume i konačno da usvoji kao deo sopstvenog razvoja. Takođe, ono što je blisko ovom ilustratoru i detetu za koga stvara, je snažan nagon za igrom. Kod deteta igra je aktivnost koja mu omogućava da odraste, dok je kod Rankova igra osnov umetničkog stvaranja. Međutim, igra koju Rankov igra je kompleksna, zato što on mora da u nju unese i didaktičnost i određena pravila koja zahtevaju još veće promišljanje koje vodi do konačnog izraza.
Kada govorimo o formalnim svojstvima Rankovog stvaralaštva, primećujemo da se bez obzira na poreklo priče u njegovim delima nalazi i poneki lokalni, vojvođanski motiv. To je ili neka vinjeta ili arhitektura ili sam predeo gde on smešta junake jedne priče. A što se tiče same stilizacije likova i pozadine ona je na putu tradicionalnog izraza američkog stripa iz dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka. Ovo ne treba da čudi, naročito ako se zna da se ovaj stvaralac bavio na početku svog rada i stripom i preko njega je i ušao u svet ilustracije za decu. Rankov se međutim, nije zadržao na ovom stilu nego ga je prihvatio kao polazište za gradnju svog osobenog stvaranja. Rankov isto tako prihvata i računarsku tehniku naročito na svojim poslednjim radovima kao jednu od mogućnosti da se koloroistički obogati ilustracija. Sve zajedno viđeno daje nam perspektivu da će ovaj umetnik otići i dalje u svojim naporima i time stvoriti uslove da stvara dela koja su u potpunosti izraz novih tehnologija koje osvajaju naš prostor.
mr Zdravko Rajčetić,
teoretičar umetnosti i medija