NOVI SAD. Slikarka Dominika Moraria više od dve decenije hoda na tankoj granici između pojavnog i izmaštanog, između stvarnosti i sna, između raspričanog i neizrecivog. Veliku pažnju pridaje kompoziciji i ritmu, te brižljivo bira oblike i znakove. Izložba može da se pogleda u Malom liknom salonu Kulturnog centra Novog Sada do 19. aprila 2011.
Varijacijama crtica, tačkica i kvačica njeni poluapstraktni znakovi prerastaju u zvezde, mesece, prozore, šrafove, kišobrane, a neki put i note i violinske ključeve. Na ovim majušnim slikama kao da čujemo dobovanje kiše, pucketanje vatre, šum talasa i klijanje prvih visibaba. Sve je na njima u čekanju i trajanju. U tišini i muzici.
Minijature Dominike Morariu plene nevinošću karakterističnom za dečije crteže i bude asocijacije na detinjstvo i igru. Kao kolaži sastavljeni od sećanja, slike ove umetnice bude osećaj na nešto toplo, blisko i intimno.
Radove Dominike Morariu možete posmatrati i kao minijaturni lavirint, čiji put vodi do mesta gde ste ostavili detinjstvo. Ako ga pronađete, možda uspete da dođete do deteta u sebi intuitivno shvatite sliku ispred koje stojite.
Dragana Garić