Galerija "Most", Novi Sad. 15 - 30. april 2011.Novaković (1979) je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo, i magistrirao je na istom fakultetu gde i radi kao viši stručni saradnik. Izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi i dobitnik je više nagrada za likovno stvaralaštvo. Na ovoj izložbi u Galeriji Most, umetnik Bojan Novaković nam prezentuje svoje neobične slike-kolaže nastale spajanjem i sedimentiranjem fragmenata ambalažnih kartonskih kutija, sa slikama raznih predmeta, mašina, barkodova i drugih simbola savremenog sveta.
Bojan Novaković je umetnik koji je svoju stvaralačku avanturu započeo tokom skorašnje prekretnice vekova. Njegovi prvi izložbeni nastupi odigrali su se u nesretnoj i specifičnoj 1999. godini. On pripada onoj generaciji umetnika kojima su, tokom inicijalnog i preludijskog delovanja, tada aktuelne manifestacije prepleta modernističkih i postmodernističkih načela bili istinsko okružje. Ne obavezujući se ni jednoj od ovih dveju konfrontiranih i(li) usaglašenih koncepcija, Novaković je, poput svojih brojnih generacijskih istomišljenika, nastojao da svakoj umetničkoj zamisli iznađe adekvatan formalistički-plastički, medijski i metaforički način. Zbog toga je njegov opus veoma raznovrstan. Poput svojevrsnog umetnika-nomada on se, već više od jedne decenije, slobodno, čak beskompleksno, kreće kroz različite stvaralačke postupke, stilove, medijske okvire...
Dosadašnja Novakovićeva izložbena aktivnost nas je već upozorila na njegove (klasične) slike, potom na nekonvencionalna slikarska i crtačka rešenja, na mixed media objekte koji zalaze u prostor, na zanimljive tehnologije, kolaže i svojevrsne ansamblaže, ali i na dela najrazličitijeg tehničkog, tehnološkog, kompjuterskog i ekranskog porekla... Osnovni princip Novakovićevog delovanja je prpeoznatljiv u težnji da se svojim nastojanjima približi impulsima savremenosti; u nastojanju da sugestivno izrazi svoj sukcesivni odnos prema svakodnevnim zbivanjima, u nameri da profilozofira, komentariše i kritikuje pojave i događaje u vremenu u kome živi i stvara. Stoga Novaković primenjuje postupak "aproprijacije" koristeći proizvode, predmete i predstave iz stvarnosti kako bi definisao svoje realističko, čak materijalističko, poimanje sveta i sveta umetnosti.
Na ovoj izložbi u Galeriji Most, umetnik Bojan Novaković nam prezentuje svoje neobične slike-kolaže nastale spajanjem i sedimentiranjem fragmenata ambalažnih kartonskih kutija, sa slikama raznih predmeta, mašina, barkodova i drugih simbola savremenog sveta. Ove motive umetnik koristi kao svojevrsne ready-made podatke, artefakte i objekte. Novaković nađene i naštampane slike (najčešće: tehničke crteže) ne nastoji da preformuliše – oni su mu potrebni kao sugestivna potvrda postojanja stvarnosti u njegovom delu; još više: kao dokaz o vlastitoj sposobnosti da proizvede delo koje je punopravna činjenica svakodnevlja. Ovde je moguće pominjanje "relacione estetike" za koju njen tvorac Burio tvrdi da "sledi materijalističku tradiciju" kojom se umetnost dotiče socioloških rasprava o aktivističkom globalnom poimanju umetnosti...
Predstavljajući nam te istinske fragmente stvarnosti, Novaković nas, zapravo, upozorava na fenomene svakodnevlja, na arakter društva u kome živimo, na krizne manifestacije zaostavštine postkomunističkog i postsocijalističkog sistema, na mučne i dugotrajne tranzicijske tegobe koje jesu fakt naše stvarnosti, našeg življenja. Jednom rečju, svi ti jednostavni, duhovito organizovani i spojeni rady-made fragmenti i motivi, jesu "dokaz" umetnikove svesti o svetu i vremenu u kome živi i stvara, te rezantna, jasna i ubedljiva kritička konstatacija jednog umetnika usprotivljenog stanju neizvesnosti, uznemirenosti, nesigurnosti i zabrinutosti...
Na kraju valja reći da su ovi kolažni sklopovi, ma koliko se njima insistira na drastičnoj dokumentarističkoj dotičnosti, istovremeno i autentični vizuelno-likovni objekti. Radi se o dobro komponovanim i čvrsto organizovanim kolažnim celinama koje poseduju specifičnu vizuelnost i likovnu estetiku. Naravno, ne radi se o nekakvim zavodljivim ugođajnim rešenjima - nego o dobro struktuiranim delima, o ostvarenjima u kojima postoje tri jasno vidljiva sloja – sadržinski, plastički i metaforički. Baveći se društvenim fenomenima Novaković ih konstatuje a potom suvereno pretače u dobro konstruisane formalne sklopove iz kojih, osim brojnih simboličkih značenja, provejava nekakav tihi i sasvim diskretni ekspresivitet. Sve to nas upućuje da ostvarenja Bojana Novakovića prihvatimo kao plod autentičnog nastojanja da se, suverenim postupkom kolažiranja, ostvari i objavi čvrsti sintetički spoj estetskih i etičkih potencijala jedne specifične umetničke izjave - izrečene upravo ovom izložbenom postavkom.
Sava Stepanov