Ovo se zove vrhunska posvećenost. Bez nje nema umetnosti. Bez nje nam nema opstanka. Bez romantične vizije, lice civilizacije ogrubi, istruli njena utroba, i propadne: korupcija pobedi poštenje, laž postane pravilo, koristoljublje istera inspiraciju, bolest nadigra lepotu... Eto, i skoro dva veka po nastanku ove slike, čovek nije izvojevao pobedu nad prirodom. Posle Černobila i Fukušime, posle izlivanja otrova, posle oluja i gladi, posle velike vizuelne medijske pošasti koja satire istinske snove, a hrani našu sujetu o svemoći ljudskog roda, shvatamo da nismo mrdnuli ni za pedalj. Mnogi su odavno shvatili da je čovekova borba protiv prirode pogrešna i da će pobeda biti izvojevana samo ako čovek pobedi samog sebe i savlada svoju sebičnost. Moderna ekologija zasnovana je na ekologiji duha. Još jedna romantična ideja do koje mi je stalo.

U skladu sa tim ekološkim duhom vremena je i nova sveska Gradine, dvobroj 42-43.

Gde ti je iznutra vatra... po kojoj će te potomci u sebi prepoznati, pita se Tomislav Mijović na splavarenju književnog Zaječara, na kormilu prvog bloka časopisa. U posadi ovog splava, koju je okupio Miloš Petković, na putovanje su se odvažili još i Stevan D. Jovanović, Ivan Potić, Mladen Šljivović, Oliver Jovanović i Anđelina Petrović-Marjanović. Splav je napravljen od pesama, pesama u prozi, priča i fotografija performansa Dejana Sotirovića Meduzin splav. Ove fotografije, kojima su ilustrovane stranice časopisa, sačinio je Miloš Petković. Na ovom mestu pozajmiću reči Dejana Sotirovića, poziv umetnicima na učešće u projektu:

Meduzin splav je splav sa greškom - on ne zna šta je – ili kako bi sam rekao - ko je, a još manje gde je. Nisam siguran da li zna šta ga čeka na kraju puta - da li ne zna šta ga tamo čeka, ili misli da je Feniks, ili se raduje takvom kraju. Upravo zahvaljujući tom neznanju on oko sebe širi (prosipa - bljuje) umetnost (vom ited or vom it ing art). Putujuća radionica za krasno hudožestvo, koja sipa zvuke, boje mirise. Tonovima, valerima, skalama otapa led koji razdvaja - razara komunikaciju duha civilizacije i duha plemena (divljih, bolnih).

Sve počinje u jutarnjoj magli koja se sporo diže u pramenovima
- scena logora na ušću pritoke -
Reči donose slike i mirise jače od njih samih
- logor od šiblja i osušenog bilja -
Ustani i kreni
Stražari su otrovani, konji su spremni.
Meduzin splav je barka koja spasava skulpture od potopa, ali i nosač skulptura koji će ih odvesti do mesta sa kojeg mogu da dejstvuju.

Splav, osim vizuelnog, ima i svoj zvučni identitet.

Performans će tretirati pre svega odnos ka vodi, odnos ka vatri, odnos ka tradicionalnom shvatanju vode i vatre kao i odnos ka raznim reminiscencijama na Žerikoov Meduzin splav. Splav nije samo duhovno čistilište. On će i bukvalno čistiti vodu kroz koju će proći. Ono što će ga držati na vodi su plastične flaše izvađene iz reke u koju su bačene. Splav je u to ime spevao i pesmicu:

rođen sam iz lošeg
stvorio sam sebe niizčega
onim što je sada moje telo
ružili su vode...

...ovde bi trebalo da stoji Timoka, ali ste pozvani da uklonite plastiku i ostalo đubre iz Vaših voda i uđete u pesmu našeg Splava.

Pre no što Meduzin splav svoju dušu podari vatri, iz njegovog tela biće izvađeni svi plastični delovi i poslati na reciklažu. Izgoreće samo materijali koji neće naškoditi reci, jezeru, obali...

Gradina 42-43 donosi "Prozu na splavu" Rajka Lukača, Ljiljane Dugalić, Dejana Vukićevića, Dušice Milanović i Jadranke Milenković.

Mirjana Petrović žrtvovala je za "Meduzu poezije" stihove sa ruskog jezika Arkadija Dragomoščenka, Pavela Žaguna, Sergeja Zavjalova i Andreja Senj-Senjkova. Od velikog jednoličja ljubavi hvaljene ruže odišu naftom, jer spavači su okrenuti zidu, a putujući čovek na magaretu drži u ručicama kišobran da mu slučajno ne kane bog...

Posle ruskih pesnika, dve američke pesnikinje. Delo prve (Adelejd Krepsi) osvetlio je američki pesnik Karl Sendberg, dobitnik tri Pulicerove nagrade, posvetivši joj istoimenu pesmu. Druga je mlada pesnikinja (An Rodela) koja živi u živopisnom predelu Nevade.

Uz tri poznata i prepoznatljiva pesnička glasa Radivoja Šajtinca, Stevana Bošnjaka i Enesa Halilovića, predstavljamo prvi put mladu pesničku grupu iz Niša. Od njih se može očekivati Prejaka reč.

O srodnosti romana i grada čitamo u tekstu Đerđa Konrada, a o stanovniku grada kao čitaocu romana u tekstu Kornelije Farago. U redovnoj rubrici "Linkovi" pročitajte i esejističke zapise Miodraga Petrovića o intuiciji kao svojevrsnom dorazumevanju stvarnosti, zatim jedno ozbiljno promišljanje značenja "nečistog" u romanu Nečista krv, koje je napisao Bojan Jovanović. Slede tekstovi Aleksandre Đuričić, Stevana Bošnjaka, Borisa Nada i na kraju razgovor s Gordanom Ćirjanić.

Strip je umetnost kojoj rado povremeno ustupimo prostor u našem časopisu... Vekovnici ekskluzivno za Gradinu. A u Gradini o Vekovnicima pišu Zelić, Đukić, Stefanović, Pavićević, Smiljanić, Stojiljković i Obrenović. Malo li je?

Kritici je potreban splav za spas od brze i mutne vode tekuće književne produkcije. U ovoj Gradini pronašli smo bar slamku spasa (Đorđić, Laković, Bakić, Tasić, Milanović, Đurić, Maksić, Kostić). Čita li neko nešto u ovoj mučenoj državi? Misli li o pročitanom? Vrednuje li? Traže se čitači vrhunske posvećenosti. Šta je pred nama, šta iza nas? Nepregledna voda, tekuća stvarnost, večnost, žudnja i mrak. Uteha je reč koja ogovara samu sebe.

Zoran Pešić Sigma
glavni urednik

Sadržaj

Reč urednika:
Zoran Pešić Sigma Splav Meduze

Splavarenje: Književni Zaječar
Tomislav Mijović ISPRED ZIDA, Stevan D. Jovanović OBREDNE PESME, Miloš Petković TORBA U UTROBI, Ivan Potić PISAC, Mladen Šljivović Roman o malom Timu , Oliver Jovanović IVANA, Anđelina Petrović-Marjanović OTMIČARI, Proza na splavu, Rajko Lukač JAGNJE, Ljiljana Dugalić ŽMURKE, Dejan Vukićević PAR-NEPAR, Miroslav Todorović LUDA KUĆA, BELI ŠUM, Dušica Milanović Marika Zrno za ćoravu kokošku, Jadranka Milenković BUNKER, BUNARDŽIJA I OSTALE BU STVARI

Meduza poezije
Arkadije Dragomoščenko Veliko jednoličje ljubavi (prevela Mirjana Petrović), Pavel Žagun Carte Blanche (prevela Mirjana Petrović), Sergej Zavjalov Spavači okrenuti ka zidu (prevela Mirjana Petrović), Andrej Sen-Senjkov ZVERI CRTAJU PIROSMANIJA (prevela Mirjana Petrović), Adelejd Krepsi Utočište u tami (prevela Ana Stjelja), An Rodela ULJULJKATI PLAVO DOVIĐENJA (prevela Zdenka Rodela), Radivoj Šajtinac NJEN PRVI PORNIĆ, Stevan Bošnjak RITAM UZVISA, Enes Halilović TRI PITANJA UZALUDNA PREJAKA REČ, Dušan Milenković SAZVEŽĐA SAZVUČJA, Milica Rašić REČ, Vladimir Jovanović JEZIKOVANJE, Marija Vučić PRVA PESMA O TEBI, Vladimir Videnović POGLED

Linkovi
Đerđ Konrad GRAD I ROMAN (S mađarskog preveo Arpad Vicko), Kornelija Farago Stanovnik grada, kao čitalac romana (S mađarskog preveo Arpad Vicko), Miodrag Petrović DORAZUMEVANJE STVARNOSTI, Bojan Jovanović ZNAČENJE NEČISTOG U ROMANU NEČISTA KRV, Aleksandra  Đuričić TRI  GRACIJE  SRPSKOG  PERA, Stevan Bošnjak VOZ ZA PARADISO, Boris Nad QUESTING BEAST, Aleksandra Gojković UKUS JE PITANJE OBRAZOVANJA (Razgovor sa Gordanom Ćirjanić)

Vekovnici
Marko Stojanović TAJNA ISTORIJA, Pavle Zelić VEK VEKOVNIKA, Bojan M. Đukić ČUDO U BEČU, Zoran Stefanović VEK SABIJEN, KOŠTICA ŽIVOTA, Milutin Pavićević VEKOVNICI III I IV: PRAH I PEPEO, Uroš Smiljanić SILAZAK U KAL METAFIZIKE, Dejan Stojiljković DEMONSTRACIJA MOĆI, Željko Obrenović NE VOLIM DA LIŽEM KRV SA PODA

Splav za kritiku
Stojan Đorđić Karneval ljudskih duša u romanu R. B. Markovića Gospođa Olga, Aleksandar B. Laković KADA JE "KRIZA REDOVNO STANJE" (O knjizi Vladislave Vojnović, Pe(eMe)Sme), Aleksandar B. Laković DOK SMO "SVE DALJE OD PLAMENA" (O knjizi Milice Jeftimijević Lilić Odvijanje svitka, sabrane i nove pesme), Ilija Bakić KA RAZGRADNJI STVARNOSTI (O knjizi Đorđa Pisareva Na stazi suza), Dimitrije Tasić KLETVA-ZAVET DANETA STOJILJKOVIĆA (O knjizi Daneta Stojiljkovića Kletva za Bogdana Dubovskog), Bra¬ti¬slav R. Mi¬la¬no¬vić O PESNICIMA I LJUBAVI (O knjizi Duške Vrhovac, Immagini innate / Urođene slike, Aleksandra Đurić Šta je, zapravo, taj Divlji zapad? (O knjizi Eni Pru Potaman), Ivana Maksić Gostoprimstva (O knjizi Gorana Korunovića Gostoprimstva), Marko Kostić LJUTA LIMUNADA (O filmu Predraga Velinovića Motel Nana)

Beleške o autorima

Fotografije u ovom broju: Miloš Petković