---

Na izložbi pod nazivom ,,Kulturna industrija - ideologija današnjice, predstaviću slike sa tematikom medijske manipulacije i uticajem masovne kulture na naš život. Masovna kultura je u funkciji kulturne industruje i njena osnovna namera je komercijalizacija vrednosti i pojačavanje stereotipa kako bi ostao status quo. Bez promene, bez  prelaska granice jedan su od osnovnih postulata kulturne hegemonije moćnih koji nemaju svoju ideologiju, koji nemaju svoju religiju. Njihov apsolut je kapital koji je slep za čast, moral i pravdu.

U seriji portreta ličnosti koji su se borili protiv novog svetskog poretka prikazao sam neke od nosioca slobodne misli. Njih ne spaja ni religija ni ideologija njih spaja to što ih je imperija izabrala za svoje neprijatelje.   

Na drugoj seriji slika postavlja se problem porodice, pojedinca i smisla prihvatanja dominantnih vrednosti koje su paradigma opšteg stanja stvari. Paradigme kulturne industrije može biti Vorner bros, dok paradigma totalitarne ideologije ogleda se u pojednostavljenoj ali tako upečatljivo - besmislenim savetima: Sunce je izvor snage i zdravlja. Sunčaj majko svoje dijete. Ove rečenice citirane iz hrvatskog komunističkog plakata (1947.) poslužile su da istu porodicu prikažem samo pod drugačijom manipulacijom. I slika koja aludira na nacistički režim i regrutovanje ,,zdravih“ snaga u borbi sa neprijateljem takođe ima za cilj što i predhodne. Tlačenje pojedinca u cilju profita. Sve ove porodice su   zamorčići industrija koje vladaju svetom, pre svih kulturnom, vojnom, energetskom i zdravstvenom.

Sve češće se relativizuju vrednosti u cilju dezorijentacije pojedinca šta je dobro a šta ne. Vizura savremenog potrošača (čoveka) stvara se iz ugla opijenosti masovnom kulturom tako da se  vrednosti ne razumeju jer ne odgovaraju kodovima uspostavljenim kulturnom industrijom. Jedna od slika koja ilustruje ovakve stavove je i slika ,,Say pepsi pleas“, na kojoj je prikazana Bogorodica sa Isusom na reklami za pepsi kolu. Ona je eksplicitan pokazatelj korišćenja najsvetijih mesta našeg postojanja zbog profita. Svet je sve više duhovna pustinja. To je razlog što sve manje prepoznajemo  umetnost koja je jedinstvena i neponovljiva obuhvaćena aurom u kontekstu o kome je govorio Valter Benjamin i okrećemo se mehaničkoj reprodukciji koja nema ni odgovornost ni trag. Sve više ličimo na modele kulturne industrije koja nas oblikuje. Holivudska prodavnnica snova je jedan od najdramatičnijih evolutivnih mehanizama koji je stvoren. Čovek se formira od iluzija koje nemaju   podlogu u realnosti. On postaje zamošljena slika onemogućena da vidi svoj pad.

Moje umetnost je propaganda. Propagandom se borim protiv propagande. Slika je još uvek moj izbor sa kojim se osećam kao neko što iz industrije koja ne ostavlja nikakav trag osim pustoš beležim tu pustoš kao hroničar ništavila.

Vladislav Šćepanović,
autor

---

Vladislav Šćepanović (1971, Nikšić). Fakultet likovnih umjetnosti  završio na Cetinju 1994.godine u klasi profesora Ratka Lalića. Postdiplomske studije završio na FPUD u Beogradu, u klasi profesora Gradimira Petrovića. Radi kao asistent na predmetu Crtanje i slikanje na FPUD u Beogradu. Osnivač i glavni urednik umetničke asocijacije ART OF REALITY association i član Umetničke grupe HARD SOC. Dobitnik je  nagrade za slikarstvo za 2001. godinu “BELI ANĐEO”, Mileševa 2001. U svetu likovne umetnosti od 1994. godine beleži aktivno učešće u svim domenima komunikacije kao izlagač, organizator, autor i  teoretičar.  Samostalno izlagao u Kolašinu, Podgorici, Beogradu, Parizu i Tokiju.