IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 1998.Ovogodišnji Internacionalni simpozijum skulpture TERRA se vratio, na zadovoljstvo svih, svojim već utabanim putevima međunarodne slave. Sa uslovima za rad i boravak umetnika koje je retko sresti i u svetu 17. TERRA je sebe definitivno potvrdila kao jednu od vrlo bitnih, ali i stabilnih tačaka na likovnoj mapi sveta.
 Park skulptura (detalj) |  Ambijent TERRE |
 Borislav Šuput (Jugoslavija) |  Majkl Maršal (Velika Britanija) |
 Rajko Popivoda (Jugoslavija) |  Florens Tors (Francuska) |
 Paskal Brtre (Francuska) |  Džesika Dekers (Holandija) |
 Nenad Šoškić (Jugoslavija) |
Ovogodišnji Internacionalni simpozijum skulpture TERRA se vratio, na zadovoljstvo svih, svojim već utabanim putevima međunarodne slave. Sa uslovima za rad i boravak umetnika koje je retko sresti i u svetu 17. TERRA je sebe definitivno potvrdila kao jednu od vrlo bitnih, ali i stabilnih tačaka na likovnoj mapi sveta. Učesnici, sedmoro vajara iz četiri zemlje (Francuska, Holandija, Velika Britanija i Jugoslavija), posle skoro trideset dana boravka i rada na TERRI stvorili su izvanredna dela od kojih će neka sigurno biti posebno zabeležena ne samo u istoriji ovog simpozijuma.
Naročito impresivno deluje rad Borislava Šuputa koji je transformisao u glinu svoju već legendarnu skulpturu rađenu u drvetu, a predstavlja pisaću mašinu. Ništa manje nisu impresivni ni radovi Majkla Maršala, Nenada Šoškića ili Rajka Popivode koji je stvorio jednu neverovatnu količinu skulptura. Oni su iskoristili mogućnosti koje nudi TERRA skoro do maksimuma. Konceptualni pristup shvatanju umetnosti od strane Florens Tors ili Paskala Betrea i donekle Džesike Dekers sprečio nas je da u potpunosti sagledamo zamišljenu celinu (osim kod Paskala), ali i to je jedna od odlika ovog simpozijuma vajara. Njihove kompletne radove, kao i ostale koji su pomenuti, moći ćemo da vidimo na izložbi tek za godinu dana koliko je potrebno da se ova dela zaista velikog formata osuše i ispeku.
Pored redovnog saziva simpozijuma i ove godine je organizovana prateća manifestacija na koju umetnici dolaze po pozivu likovnog kritčara-moderatora i borave na TERRI po tri dana. Autor ovogodišnje teme je Ljiljana Ćinkul, a tema je bila "Kuća". Bilo je pozvano oko dvadesetak umetnika.
U nameri da posetioce "Artmagazina" još više približimo ovom simpozijumu i njegovim učesnicima, postavili smo svima isto pitanje: "Kako doživljavate TERRU, s obzirom da se na simpozijumu može učestvovati samo jednom u životu, te kako se odnosite prema materijalu (glina) i mogućnostima za kapitalni fomat?" Odgovore, sa kratkim biografijama učesnika, pogledajte dole.
Luka Salapura
Džesika Dekers (Jessica Dekkers - Holandija)
Završila je Akademiju umetnosti u Mastrihtu. Slobodan je umetnik. Bavi se vajarstvom i slikarstvom. "Jako mi je drago što sam na TERRI. Sve se događa na jedan izuzetno lep način i nema nikakvih pritisaka rokovima ili formom što je za mene, kao slobodnog umetnika, izuzetno važno. Volim da radim bez opterećenja, a TERRA mi upravo to omogućuje. Za jedan mesec se može uraditi mnogo i ono što je još lepo jeste da je ovaj simpozijum internacionalni. To ga čini vrlo interesantnim kao i fantastični uslovi za rad i asistenti koji su tu da pomognu kad god je potrebno."
Džesika Dekers (Jessica Dekkers - Holandija)
Završila je Akademiju umetnosti u Mastrihtu. Slobodan je umetnik. Bavi se vajarstvom i slikarstvom. "Jako mi je drago što sam na TERRI. Sve se događa na jedan izuzetno lep način i nema nikakvih pritisaka rokovima ili formom što je za mene, kao slobodnog umetnika, izuzetno važno. Volim da radim bez opterećenja, a TERRA mi upravo to omogućuje. Za jedan mesec se može uraditi mnogo i ono što je još lepo jeste da je ovaj simpozijum internacionalni. To ga čini vrlo interesantnim kao i fantastični uslovi za rad i asistenti koji su tu da pomognu kad god je potrebno."Florens Tors (Florence Tors - Francuska).
Završila je Akademiju lepih umetnosti u Buržeu, odsek vajarstva. Slobodan je umetnik. "Zanima me ta transformacija zemlje koja se taloži. Ta masa zemlje koja sve pritiska, koja kipi. Interesuje me kako kompaktni prostor zemlje tako i lična potreba da istražim odnos između zahteva za strogošću forme i materijala koji se tome opire, odnosno kako to sve živi međusobno."
Završila je Akademiju lepih umetnosti u Buržeu, odsek vajarstva. Slobodan je umetnik. "Zanima me ta transformacija zemlje koja se taloži. Ta masa zemlje koja sve pritiska, koja kipi. Interesuje me kako kompaktni prostor zemlje tako i lična potreba da istražim odnos između zahteva za strogošću forme i materijala koji se tome opire, odnosno kako to sve živi međusobno."Paskal Bertre (Pascal Bertret - Francuska).
Završio je Akademiju lepih umetnosti u Buržeu, odsek vajarstva. Slobodan je umetnik. "Problematika ovladavanja glinom, naročito u zaista velikom formatu, javio se od prvog dana. To je bogat izražajni materijal. Koristio bih ga u svim aspektima. Može da se oblikuje, reže, otiskuje... Osim toga, to je i bazični materijal koji se ugrađuje u ljudske kuće. Interesuju me procesi tokom stvaranja. U svakoj etapi se otkrivaju i pokazuju nove mogućnosti."
Završio je Akademiju lepih umetnosti u Buržeu, odsek vajarstva. Slobodan je umetnik. "Problematika ovladavanja glinom, naročito u zaista velikom formatu, javio se od prvog dana. To je bogat izražajni materijal. Koristio bih ga u svim aspektima. Može da se oblikuje, reže, otiskuje... Osim toga, to je i bazični materijal koji se ugrađuje u ljudske kuće. Interesuju me procesi tokom stvaranja. U svakoj etapi se otkrivaju i pokazuju nove mogućnosti."Majkl Maršal (Michael Marshall - Velika Britanija).
Završio je školu umetnosti na univerzitetu u Liverpulu i Univerzitet u Vulvehemptonu. Trenutno je profesor keramike na univerzitetu u Vulvehemptonu. "Okruženje je vrlo uzbuđujuće, kako zgrade tako i ljudi. Pri susretu sa prostorom i mogućnostima koje se ovde pružaju prvo sam morao da razmislim kako da izrazim sebe jer, u principu, radim drugim metodama. Pitao sam se kako da se izrazim nekom drugom metodom i došao sam do saznanja da uopšte nije u pitanju kako se prilagoditi već samo treba otvoriti svoja osećanja. Ovo iskustvo me je podsetilo na to da se uvek može izraziti i na neki drugi način. Kada sam promenio veličinu obogatio sam se saznanjem da mogu menjati formu."
Završio je školu umetnosti na univerzitetu u Liverpulu i Univerzitet u Vulvehemptonu. Trenutno je profesor keramike na univerzitetu u Vulvehemptonu. "Okruženje je vrlo uzbuđujuće, kako zgrade tako i ljudi. Pri susretu sa prostorom i mogućnostima koje se ovde pružaju prvo sam morao da razmislim kako da izrazim sebe jer, u principu, radim drugim metodama. Pitao sam se kako da se izrazim nekom drugom metodom i došao sam do saznanja da uopšte nije u pitanju kako se prilagoditi već samo treba otvoriti svoja osećanja. Ovo iskustvo me je podsetilo na to da se uvek može izraziti i na neki drugi način. Kada sam promenio veličinu obogatio sam se saznanjem da mogu menjati formu."Nenad Šoškić (Cetinje, Jugoslavija).
Završio je Fakultet likovnih umetnosti na Cetinju i postdiplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Asistent je na odseku vajarstva Falulteta likovnih umetnosti na Cetinju. "Glina mi nije strana kao materijal. Dolazio sam na TERRU i kao student, a i sada kao asistent sa svojim studentima. Ja sam, na neki način, i prva generacija koja je i školovana na TERRI. Svake godine sa Cetinjske Akademije studenti III i IV godine na TERRI provode petnaest dana po semestru."
Završio je Fakultet likovnih umetnosti na Cetinju i postdiplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Asistent je na odseku vajarstva Falulteta likovnih umetnosti na Cetinju. "Glina mi nije strana kao materijal. Dolazio sam na TERRU i kao student, a i sada kao asistent sa svojim studentima. Ja sam, na neki način, i prva generacija koja je i školovana na TERRI. Svake godine sa Cetinjske Akademije studenti III i IV godine na TERRI provode petnaest dana po semestru."Rajko Popivoda (Beograd, Jugoslavija).
Završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu i magistrirao je na istom. Radi kao vajar u zlatari Majdanpek. "Za mene je ovo neka potpuno nova tehnologija. Mogućnosti koje se nude na TERRI su jedan izazov sa kojim se do sada nisam sreo. Ipak, to me nije sprečilo da napravim desetine skulptura kroz koje sam sve bliže prilazio karakteru materijala. Kroz rad sam se približavao jačoj fakturi, ekspresivnijoj."
Završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu i magistrirao je na istom. Radi kao vajar u zlatari Majdanpek. "Za mene je ovo neka potpuno nova tehnologija. Mogućnosti koje se nude na TERRI su jedan izazov sa kojim se do sada nisam sreo. Ipak, to me nije sprečilo da napravim desetine skulptura kroz koje sam sve bliže prilazio karakteru materijala. Kroz rad sam se približavao jačoj fakturi, ekspresivnijoj."Borislav Šuput (Novi Sad, Jugoslavija).
Završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odsek vajarstva i postdiplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Asistent je na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu. "Sve je moguće, u principu, izvesti u glini. Ona, kao materijal, sve trpi i može da oponaša sve ostale materijale. Normalno, ako je autor sposoban da njome ovlada."
Završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odsek vajarstva i postdiplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Asistent je na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu. "Sve je moguće, u principu, izvesti u glini. Ona, kao materijal, sve trpi i može da oponaša sve ostale materijale. Normalno, ako je autor sposoban da njome ovlada."