Grafike su štampane u tehnici bakropisa, suve igle, rezervaža, akvatinte, linoreza, kombinovane i digitalne štampe, a pojedini radovi su štampani na ručno pravljenim papirima. Tokom ovog perioda, Ljiljana Stojanović je izlagala male grafike na mnogobrojnim izložbama male grafike i malog formata u zemlji i inostranstvu, i za taj deo svog stvaralaštva dobila je značajne nagrade.

Mnoge su generacije likovnih prikaza Grada izvedene od tada, jednako ubedljive kako u velikom, tako i malom formatu. Nastajale istovremeno ili naizmenično, isprobane u različitim tehnikama, i slikarskim i grafičkim. Pretežno grafičkim, i to ponajviše u tehnikama duboke štampe, na različitim vrstama papira, uključujući i onaj, vlastitom rukom načinjen.

Lucidnost rešenja, njihova lepota i sklad u uverljivoj crtačkoj definiciji, preliveni tajnovitošću prizora uz jasne tragove igre-slagalice raznolikim elementima i njenog, često humornog prizvuka, i posebno onaj, za Ljiljanu osobeni i obavezni egzotični prizvuk celine – nikad se ništa od toga nije izgubilo. Iskustvena mudrost umetnice mogla je i može sebi da dozvoli i mnogo jače, neskrivene humorne note, koje će erotizovane elemente izduženih tornjeva i njihovih krovova, izviti poput vlati trava na vetru. Ove blage torzije nose u podtekstu poruku suštinske vitalnosti i imunosti na sve nedaće i teškoće na putu.

Vesna Todorović,
istoričar umetnosti