IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2003.Uopšte nije lako govoriti ili pisati o jednom uspešnom sistemu, naročito kada se radi o umetnosti. Terra je upravo jedan takav sistem. Evropski ili svetski, potpuno je svejedno. U prethodnih nekoliko reportaža sa Terre, koje možete da pronađete u Artmagazinu, prisutne su samo reči pohvale, a možda je i to malo koliko simpozijum zaslužuje.
 Shoko Ejiri (Japan) |  Alak Roy (Bangladeš) |
 Eun Sook Shin (Južna Koreja) |  Ambijent TERRE |
 Željko Milović (Jugoslavija) |  Guri Berg (Norveška) |
Uopšte nije lako govoriti ili pisati o jednom uspešnom sistemu, naročito kada se radi o umetnosti. Terra je upravo jedan takav sistem. Evropski ili svetski, potpuno je svejedno. U prethodnih nekoliko reportaža sa Terre, koje možete da pronađete u Artmagazinu, prisutne su samo reči pohvale. Ne po svaku cenu, ali ponekad sam želeo da pronađem nešto što će samu reportažu učiniti, na neki način, novom i zanimljivijom. Međutim, Terra, odnosno ljudi koji stoje iza svega toga redovno i uporno bili su sve bolji i bolji. S druge strane, vajari koji na njoj učestvuju bivali su uvek i nepopravljivo kvalitetni, a dela koja su nastajala na Simpozijumu zanimljiva i često neočekivanih formi naročito kada se uzme u obzir monumentalni format karakterističan za Terru. Upravo iz tih razloga, ovoga puta jedan lični pristup tekstu.
Internacionalni simpozijum skulpture Terra jedina je likovna kolonija koju planiram u toku godine. Ne zato što je najbolja, a jeste, već jedino sa nje se vraćam ispunjen novom radošću života. Svake godine, a sa Terrom se družim već deset godina, željno iščekujem zadnju nedelju meseca jula kada krećem put Kikinde da provedem tri dana sa nekim dragim prijateljima i poznanicima i sretnem se sa čuvenim parkom skulptura od terakote. Sada, nakon toliko vremena, mnogi od vajara koji su tu boravili i radili postali su deo ličnih uspomena. Vrlo prijatnih uspomena.
Specifična odlika Terre da svaki vajar samo jednom u životu može da na Simpozijumu učestvuje u radnom sazivu, koji traje trideset dana, dovela je do toga da upoznam priličan broj umetnika sa svih kontinenata i iz različitih kultura. Koliko veliko lično bogatstvo. Koliko je, zahvaljujući kratkom zajedničkom boravku i iskrenim razgovorima, jedan život moguće učiniti kvalitetnijim... Na žalost, mnoge od autora nisam imao prilike da više sretnem. Internet je to malo "popravio".
Pomenuo sam "park skulptura", prostor u kojem se nalaze mnoge od nastalih skulptura tokom sveg ovog vremena. Boraveći nedavno na Simpozijumu iskoristio sam jednu priliku i dugo šetao između njih, obilazio, zagledao po ko zna koji put i prisećao se autora koje sam imao prilike da upoznam. Gde su? Šta rade? Da li Jorgos Kaltsidis još uvek svira drvenim prutom svoju čudesnu muziku na izlomljenim komadima terakote? Muziku koja je jedne davne večeri mnoge od prisutnih odvela iz ogromnog radnog prostora u neki neverovatan, bolji svet u kojem se "živi zajedno sa prirodom", kako bi to rekao Alak Roy...
Ovogodišnji Internacionalni simpozijum skulpture Terra okupio je sedam likovnih umetnika: Shoko Ejiri (Japan), Alak Roy (Bangladeš), Guri Berg (Norveška), Eun Sook Shin (Južna Koreja), Jovan Soldatović, Nikola Janković i Željko Milović (Srbija i Crna Gora) koji su, u stvarali izvanrednom ambijentu i uslovima...
Luka Salapura
Guri Berg (Norveška)
"Ovde je dobra atmosfera. Lokacija je inspirativna i veoma specifična sa izuzetnim uslovima i izuzetno pripremljenim materijalom. Moje stremljenje je međusobno razumevanje, univerzalni mir. Želim da dostignem lik koji sve to spaja. Nije to norveški lik. To je lik koji govori o univerzalnom spajanju. Skulpture su mi većeg formata jer u malom formatu dostižem, na neki način, mali izraz. Čovek je veoma veliki i veoma je bitan, važan. Osim toga, važno je da se shvati da su svi ljudi su isti u važnosti. Ne samo za mene, već uopšte. Skulpture koje su velikog, monumentalnog formata teraju nas da ih obilazimo, da kružimo oko njih kao što cela zemlja na kojoj bivstvujemo, živimo kruži." Guri Berg je završila je Državnu akademiju za umetnički industrijski dizajn, a nakon toga Nacionalnu umetničku akademiju. Radi kao slobodan umetnik.Željko Milović (SCG)
"Ambijent je čudesan., odličan je za ovakve skupove. Kakav bi ovo atelje bio! Mislim da mi umetnici treba da podržimo ideju da se već jednom izgradi muzej Simpozijuma. Najradije stvaram u kamenu, on je moj omiljeni materijal. Ali nema problema ni kada radim u drugom materijalu, jer ja radim sa svim materijalima koji mi dođu pod ruku. Na simpozijumu sam realizovao seriju skulptura. Došao sam potpuno pripremljen jer je ovo jedinstvena prilika da radim u velikom formatu i potrošim toliko gline. To su uslovi kakve nemam kod kuće." Željko Milović je magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.