IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2006."Sve kolege su pričale da je ovde fenomenalno, ali i pored te priče nisam bio pripremljen na ono što sam doživeo kada sam došao na Pogon dva. Sve je ispunjeno pozitivnom energijom, građevine su fantastične! Ne mogu da opišem taj doživljaj." (Dušan B. Marković - Srbija)
 Olivera Parlić Karajanković (Srbija) |  Angelo Rosetti (Italija) |
 Dušan B. Marković (Srbija) |  Pázmándi Antal (Mađarska) |
 Chiyoko Takahashi (Japan) |  Ambijent Terre - Radionica |
 Ambijent Terre - Radionica |  Ambijent Terre - Radionica |
 Ambijent Terre - Radionica |
Svake godine od 1. do 31. jula, na poziv Umetničkog saveta i direktora Terre mr Slobodana Kojića, dolazi 6 - 8 vajara iz zemlje i inostranstva. Vajari su u obavezi da za tih mesec dana ostave koloniji jednu monumentalnu skulpturu i dve galerijskog formata dok na ostale tvorevine autori imaju neograničeno pravo raspolaganja. Ovo pravilo se konsekventno poštuje, a Savet simpozijuma omogućuje autorima da za izložbe koriste i skulpture iz Terrine zbirke. Ovogodišnji česnici: Olivera Parlić Karajanković, Dušan Marković (Srbija), Dumitru Šerban (Rumunija), Chiyoko Takahashi (Japan), Pázmándi Antal (Mađarska), Angelo Rosetti (Italija).
Posle dvadeset pet godina uspešnog rada Simpozijuma "Terra" pojaviće se i monografija o ovom izuzetnom stvaralačkom poduhvatu. Mr Slobodan Kojić, direktor i osnivač Simpozijuma, izjavio je da je ovaj veliki posao u toku i da su pripreme počele blagovremeno. Monografiju će pisa!i eminentni istoričari umetnosti: Bela Duranci i Olga Šram (Subotica) te Svetlana Mladenov (Novi Sad) i likovni kritičar Sava Stepanov koji prati Simpozijum od samog početka. Monografija treba da izađe iz štampe do kraja 2006. godine na srpskom i engleskom jeziku.
Anđelo Rozeti (Italija)
„Ovaj simpozijum je veliko i značajno iskustvo za mene. Mogu da se upoznam sa drugim nacijama, da vidim kako drugi ljudi žive, čime se bave. Radim u terakoti, ali u mom dosadašnjem stvaralaštvu ona je bila samo sredstvo da dođem do izraza u nekom drugom materijalu. Obično je to bronza. Terakotu bih onda odbacio, pošto mi je trebala samo kao model. U Italiji terakota ima veliku i bogatu tradiciju u vidu majolike, ali se smatra zanatom, a ne umetnošću.Moje omiljene teme su ljubavnici, zaljubljeni i religiozne teme - raspeće, mučeništvo. Obe čine deo čovekove duše. Za Simpozijum Terra radim skulpturu preko dva metra visoku, jedan paralelopiped. Kroz geometrijsku perfekciju želim da izrazim stvaralaštvo univerzuma. Skulptura će se zvati Acciappasogni.“
Dušan B. Marković (Srbija)
„Sve kolege su pričale da je ovde fenomenalno, ali i pored te priče nisam bio pripremljen na ono što sam doživeo kada sam došao na Pogon dva. Sve je ispunjeno pozitivnom energijom, građevine su fantastične! Ne mogu da opišem taj doživljaj. Posle dolaska na Simpozijum morao sam službeno da otputujem u Beograd, na kratko. Vratio sam se najbrže što sam mogao i odmah, pravo sa autobuske stanice, otišao na Pogon, da tu boravim, da upijem tu divnu energiju. Sve sam obišao. Svuda moram da zavirim, da pročitam šta se sve ovde dešavalo, šta se nataložilo. Bilo je tu i kolega koje su ovde radile i s kojima sam razmenio utiske.
„Sve kolege su pričale da je ovde fenomenalno, ali i pored te priče nisam bio pripremljen na ono što sam doživeo kada sam došao na Pogon dva. Sve je ispunjeno pozitivnom energijom, građevine su fantastične! Ne mogu da opišem taj doživljaj. Posle dolaska na Simpozijum morao sam službeno da otputujem u Beograd, na kratko. Vratio sam se najbrže što sam mogao i odmah, pravo sa autobuske stanice, otišao na Pogon, da tu boravim, da upijem tu divnu energiju. Sve sam obišao. Svuda moram da zavirim, da pročitam šta se sve ovde dešavalo, šta se nataložilo. Bilo je tu i kolega koje su ovde radile i s kojima sam razmenio utiske.Volim da osetim prostor i da napravim nešto što liči na njega. Kad sam ušao ovamo prvi put, našao sam neke ruke, srca, neku odsečenu glavu. Pitao sam šta je to. Domaćini su odgovorili da je to grb Kikinde. Moja ideja je da upotrebim jedne merdevine koje sam ovde našao. Stari predmeti bude u meni nostalgiju. Sve što sam ovde video poslužiće za jednu instalaciju koju sam zamislio čitajući knjigu o istoriji moderne skulpture, od helenizma do danas.“
Olivera Parlić Karajanković (Srbija)
„Na Terri sam boravila jednom u kratkoj poseti. Bilo je to za vreme studija. Profesor Nikola Vuksavljev doveo je svoju klasu ovamo, pa smo se priključili i mi, iz klase profesora Slavoljuba Radojčića, kod koga samzavršila osnovne studije. On i profesor Bajić imali su samo reči pohvale za ovaj Simpozijum. U vajarskim krugovima priča se o Terri i to samo najbolje. Mogu da potvrdim isto, jer ovakve uslove retko koji vajar može sebi da priušti. Obezbeđena nam je i stručna i fizička pomoć.
„Na Terri sam boravila jednom u kratkoj poseti. Bilo je to za vreme studija. Profesor Nikola Vuksavljev doveo je svoju klasu ovamo, pa smo se priključili i mi, iz klase profesora Slavoljuba Radojčića, kod koga samzavršila osnovne studije. On i profesor Bajić imali su samo reči pohvale za ovaj Simpozijum. U vajarskim krugovima priča se o Terri i to samo najbolje. Mogu da potvrdim isto, jer ovakve uslove retko koji vajar može sebi da priušti. Obezbeđena nam je i stručna i fizička pomoć.Radima nešto što treba da bude bubreg, da asocira na unutrašnje organe, na više oblika, a da istovremeno proizvedem i neki industrijski utisak. Donela sam na simpozijum i kalup skinut sa pravog velikog jastuka da uradim i jednu takvu skulpturu. Treća postavka sastojaće se od otisaka sa cevi i drugih predmeta u svakidašnjoj upotrebi. Glina vodi svoju politiku. Pamti sve. Koristim uglavnom nađene materijale koje kombinujem sa terakotom i porcelanom, čarapa ma, teglama, najlonom i drugim predmetima.“
Antal Pazmandi (Mađarska)
„Bakar i šamotna glina su materijali s kojima obično radim. Ovakva glina je nova za mene, ali savladaću je. Iznenadilo me je kad sam čuo da sam prvi vajar iz Mađarske koji učestvuje na Simpozijumu, jer je poznato da su dolazili vajari iz Južne Amerike i azijskih zemalja. Novo je za mene i to što se na Simpozijumu radi sa ovako debelim slojevima gline. Ja vrlo brzo radim u drugoj tehnologiji, sa glinom koja nije tako debela. Takva glina se brže suši nego skulpture koje nastaju na Terri. Ovde, ovo što uradim za nedelju dana, moraće da se suši čitavu godinu. Uradiću tri skultpure. U Mađarskoj postoji udruženje umetnika koje se takođe zove Terra i koje bi moglo da sarađuje sa ovdašnjim Simpozijumom, naravno, ako se obe strane dogovore. Iskustvo stečeno ovde preneću i na svoje studente.“
„Bakar i šamotna glina su materijali s kojima obično radim. Ovakva glina je nova za mene, ali savladaću je. Iznenadilo me je kad sam čuo da sam prvi vajar iz Mađarske koji učestvuje na Simpozijumu, jer je poznato da su dolazili vajari iz Južne Amerike i azijskih zemalja. Novo je za mene i to što se na Simpozijumu radi sa ovako debelim slojevima gline. Ja vrlo brzo radim u drugoj tehnologiji, sa glinom koja nije tako debela. Takva glina se brže suši nego skulpture koje nastaju na Terri. Ovde, ovo što uradim za nedelju dana, moraće da se suši čitavu godinu. Uradiću tri skultpure. U Mađarskoj postoji udruženje umetnika koje se takođe zove Terra i koje bi moglo da sarađuje sa ovdašnjim Simpozijumom, naravno, ako se obe strane dogovore. Iskustvo stečeno ovde preneću i na svoje studente.“