Do Evrope, preko Evgenije
ImageNovi Sad je oduvek bio značajan centar kulture preko koga su u našu sredinu dolazile umetničke inovacije i avanagardne ideje. Kao u prošlom veku, tako i novijoj istoriji ovaj grad je bio prohodan za umetnike koji su imali da pokažu nešto novo, do tada nevidjeno. (Na stranu što se to na ovim terenima nije dugo održavalo, zbog nekakve inertnosti i neazainteresovanosti sredine.) Tako je čitav pokret nove umetničke prakse, popularno nazvan "konceptualizam", s početka 70-ih u tadašnju Jugoslaviju ušao na mala vrata upravo preko Novog Sada. Ni u jednom tadašnjem centru kulture, bilo na severu ili jugu zemlje nije bilo tih uslova, tih hrabrih ljudi i institucija, koje bi mogle avangardu da promovišu tako temeljno i javno.

Danas u eri elektronske umetnosti, Internet komunikacija i proširenja kulture u virtuelni prostor, Novi Sad, čini se, opet ima predvodničku ulogu. U ovom gradu žive začetnici kompjuterske umetnosti u nas, a ovde izlazi i jedini jugoslovenski časopis za digitalnu umetnolsti i kulturu "Digital Arts". Nedavni Sajam elektronike, telekominikacije i računarstva to je još jednom jasno potvrdio, jer je upravo u vreme njegovog održavanja Novi Sad preko Intreneta bio uključen u veliki projekat "Ja, to je neko drugi" osam evropskih gradova, u okviru višegodišnjeg umetničkog koncepta "Haos u akciji" pariske umetnice Evgenije Demnievske. Pored gradova Modene, Kelna, Oberviljea, Rejkjavika, Sofije, Istanbula i Krakova, našao se i Novi Sad uključen u mrežu umetničke razmene. I upravo sa Sajma elektronike bilo je omogućeno dvočasovno živo uključivanje umetnika i publike putem digitalne kamere, tako da je novosadske učesnike ovog pionirskog sajber-performansa mogao da gleda čitav svet.

Hvala Evgeniji na poverenju i ukazanoj časti Novom Sadu i Novosadjanima da budu ubeleženi u sasvim nov istraživački medjunarodni koncept interaktivne umetnosti. Što je najvažnije, Novi Sad je na ovaj izazov odgovorio punom snagom i uključio se svojim umetničkim sadržajem koji nije zaostajao za svetom. Tako, uostalom glase laskavi komentari glavnog organizatora iz Pariza.

Ali ova veza sa Parizom i Demnievskom nije baš slučajna niti je od juče. Naime, kako sama navodi u svojoj biografiji, ova umetnica, koja već osamnaest godina živi i stvara u francuskoj prestonici, nakon završenih postdiplomskih studija slikarstva u Tokiju, a pre osvajanja svetskih galerija Njujorka, Ženeve i Pariza, imala je svoju samostalnu izložbu upravo u Novom Sadu 1978, u Likovnom salonu Tribine mladih. Tu je prvi put konsekventno ostvarila koncepciju komponibilnih slika, gde se svaka sastojala od po 16 delova i mogla da se kombinuje na bezbroj načina. Tu je Evgenija i postavila temelje svoje umetnosti otvorenog sistema i slučajnost, "Haosa u akciji" kako to danas formuliše, i realizuje putem Interneta. Suština je sam proces stvaranja, a ne finalno delo. Kombinovanjem raznih medija, tahnologija i postupaka indukuje se slučajnost koja otvara mogućmosti da se desi kreativni proces, odnosno nastane procesualno umetničko delo, što ona svih ovih godina neprstano radi na medjunarodnom planu.

Da podsetimo, osamdesetih godina Evgenija se pročula svojim medjunarodnim interaktivnim umetničkim projektima "Linija", u kojima je putem telefaksa, fotografije, videa i žive akcije povezivala gradove sveta: Istanbul, Beograd, Pariz, Brest, Moskvu, Grožnjan, Veneciju, Skoplje, Budimpeštu... sve u svemu oko 200 umetnika u desetak gradova širom planete. No, ipak, Evgenija ni u tom periodu nije zaboravila Novi Sad, učestvujući 1989. na izložbi "Umetničko-etičko" sa 44 rada na tadašnjem Radničkom univerzitetu, a u vreme kulturne blokade 1994. poslala faksom svoj prilog ljubavi i umetnosti od 30 segmenata za medjunarodni projekat "FaxHeART" u Galeriji VLV. Bila je i jedan od malobrojnih umetnika sveta koji su se odazvali na mirovnu umetničku telefax-akciju "Mirotres" krajem septembra 1995, takodje priredjenu na Novosadskom sajmu. To sve danas stoji i u Evgenijinoj biografiji na Internetu.

Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji novosadskih umetnika i galerija sa Evgenijom, Novi Sad se trajno utkao u mrežu evropskih umetničkih zbivanja kao značajno čvorište u kome su se bitni projekti realizovali i proželi. Taj mali ali značajan plamen treba svesrdno čuvati, da ne ugasne.

Andrej Tišma
decembar 1998.