Mali likovni salon, Novi Sad. 1999.U vizuri grafičkih senzacija fokusirane su sekvence brzih faktografskih beležaka i pozicije oka koje se seća. Može se reći da je Sećanje na staru kuću, metafora predačkog zaveštanja, zapravo lajt motiv Soviljevog grafičkog rada.
"Svako umetničko delo je dete svoga vremena, ono je često i majka naših osećanja" (V. Kandinski)
U procesu kreacije Dragan Sovilj je unutrašnju tačku oslonca pronašao u jakim vizuelnim slikama prostora. Život u gradu učinio mu je urbani pejzaž znanim i bliskim, a njegov rad uputio ka svojevrsnom mapiranju anonimnih veduta. U spoljašnjoj projekciji zgrade, izgledu fasade, Sovilj naslućuje kodirani energetski potencijal, poruku predaka koja u dobro pronađenoj istorijsko-estetskoj konstelaciji izrasta do civilizacijskog znaka. Tako prividno čitljiv i sveden umetnički oblik, kao živo sećanje sveta u promeni, postaje metafora graditeljske moći ali i anticipacija vremena zla emaniranog po matrici biblijskog stradanja upravo danas, na pragu trećeg milenijuma. Autorova usredsređenost ka projekciji arhetipske slike grada, tvrđave, hrama vodi nas do kuće - ognjišta, staništa i skloništa, nukleusa čovekovog fizičkog i mentalnog bića. Prevedena do simbola naše psihičke celokupnosti Kuća Dragana Sovilja harmonizuje intimni i javni životni prostor, balansira vizuru nepoznatog skrovišta i scenične kulise. U isto vreme, ovaj vid svedočanstva o najrazličitijim idejama i ljudima koncentriše u tačku sećanja naprsline nemog i slepog vremena, seobe naroda, gubitak i rušenje sopstvene Kuće.
U vizuri grafičkih senzacija fokusirane su sekvence brzih faktografskih beležaka i pozicije oka koje se seća. Može se reći da je Sećanje na staru kuću, metafora predačkog zaveštanja, zapravo lajt motiv Soviljevog grafičkog rada.
Gradeći sopstveni umetnički kredo više od dve decenije, Dragan Sovilj se na umetničkoj sceni afirmisao kao tipičan predstavnik beogradske grafičke škole i jedan od autora koji suvereno priprema matricu po vladajućim standardima medija. Tipične odlike njegovog rada: laka geometrizacija, strukturisanje polja, igra planova, ekspresija gesta i dramatičan zvuk kompozicije - fiksiraju kaleidoskopski pogled ostavljajući dovoljno prostora za komunikaciju dela i posmatrača.
Ljiljana Ćinkul
Dragan Sovilj je rođen 1951. godine u Nišu. Završio je školu za primenjenu umetnost u Sarajevu, a Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Boška Karanovića 1979. Magistrirao je na istoj Akademiji u istoj klasi.