Salon 77, Niš. 18. septembar - 1. oktobar 2012.Maja Erdeljanin (1971, Novi Sad). Diplomirala je na odseku za slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Dušana Todorovića. Objavila roman "Naglas" i katalog slika - kuvar "Skice kuvarice" kao i putopis "La razglednica". Trenutno radi kao urednik likovnog programa Kulturnog centra Novog Sada.
U okviru najnovijeg problemskog pikturalnog ciklusa COLORTRENDcoellection u kojem se na jedan, odista zaseban način, slikarka Maja Erdeljanin bavi problemima uznapredovalog globalnog informacijskog komuniciranja, umetnica je ostvarila i izuzetno zanimljivu serija akvarelističkih slika. I ovde se koncepcijom apstrakcijske slike, insistira na ekspresivnom ali lirskom, poetskom naboju. Pri tome umetnica insistira na samostalnom dejstvu likovnih elemenata – boje, gesta, razigranih formalističkih sklopova... Istovremeno, u ovim akvarelima postoje i određene neslikarske aplikacije – pre svega vidljive u štampanim slovnim i tekstualnim napomenama. Rezultat takvog postupka su nekonvencionalni ali ipak sasvim "čisti" akvareli; ostvarenja u kojima umetnica naglašava vlastiti stvaralački dignitet dosledno se brinući o čistoti akvarelističkog govorenja, ali i o njegovom "inoviranju" određenim postupcima – bez ugrožavanja medijskog integriteta tih njenih akvarelističkih tvorevina...
Iako ovi akvareli pripadaju apstrakcijski koncipiranom slikarstvu, povodom njih je moguće govoriti o određenim sadržinskim naznakama. Jer, Maja Erdeljanin se bavi temom i problemima globalnog informacijskog sistema. Ona zbog toga u svoja dela unosi tekstove i letričke znake pripadajuće oblasti advertajzinga i reklamnih poruka – kojima bi svetski kapital da se nametne, da obujmi i sebi prilagodi čitavo društvo. Prema toj pojavi umetnica se odnosi ekspresionistički, gestualno, čak strasno izražavajući svoju individualnost kao najočitiji i najubedljiviji stav. Jer, ovim se ostvarenjima potvrđuje umetničina stvaralačka svest, njen smisao za demijurško prevladavanje svakog osećanja krize i ugroženosti.
Ono što svakako treba naglasiti da je sve te i takve svoje namere Maja Erdeljanin izrekla na autentično slikarsko-akvarelistički način: ona se prevashodno izražava bojom. Kako se radi o akvarelima treba napomenuti da je taj kolorizam svež, proziran i voden a da je slikarka uspela da na čudesan način dosegne pun koloristički intenzitet. Prisutnost tekstualnih aplikacija ovde je sasvim funkcionalno: svi tekstovi označavaju boju, njen kvalitet, čak karakter. Konceptualna opravdanost tog prisustva je očigledna i funkcionalna jer, istovremeno, pojačava značenje i kvalitet poruke, a konačno i kritike pomenutih pojava u savremenom društvu o kojem poljski filozof Mječislav Porempski s pravom govori kao o svojevrsnoj "ikonosferi", o društvu potpuno određenom globalnim sistemom vizuelnih informacija. Tom sistemu Maja Erdeljanin se slikarski efektno "suprotstavlja" svojim ekspresivnim, senzibilnim, poetskim i lirskim akvarelima.
Sava Stepanov