Muzej primenjene umetnosti, Beograd. 9 - 26. oktobar 2012.Saradnja, igra i tolerancija osnovne su odlike umetničkog kreda grupe "Škart". Imaćemo priliku da vidimo neke njihove radove koji u Beogradu nikad nisu prikazani kao i neke koji su skoro zaboravljeni. Pored toga, biće organizovane radionice i jednodnevno učešće grupa sa kojima godinama sarađuju: "Elektrana" (Pančevo), "AKTO" (Bitolj), "Radionica 301", "Karkatag" i "Iglene uši" (Beograd).
Na izložbi je prvi put prikazan arhivski materijal koji obuhvata 22 godine rada grupe: samizdat-samodat produkciju, ulični aktivizam, grafički dizajn,12-godišnje inicijative horova Horkeškart i Proba, nove-Nove radinosti i Pesničenja. Mobiljke, biljke na točkovima sa Venecijalnskog bijenala arhitekture, čudnorasklopiva SEAS kutija i Pesmašina, mašina za snimanje poezije posetilaca, otvaraju prostor interaktivnosti i igre.
Svakog dana odvijaće se različiti programi, od ručnog dobojavanja premijerne slikovnice Saše Mikroba do pesničkih i kantautorskih nastupa, programa Arhitektonske Radionice 301, Klipana u pudingu, ženskih i muških vezilja, sedeonica, radionica, gledaonica i pričaonica.
Tokom proteklih dvadesetak godina, umetničku grupu "Škart" čine arhitekte-dizajneri Đorđe Balzamović Žole i Dragan Protić Prota uz povremeno učešće raznih umetnika, kolega, poznanika, zanatlija ili pesnika-amatera. Njihova umetnost nastaje na granicama aktivizma, poezije, muzike, arhitekture, likovne i primenjene umetnosti. Široko polje delovanja omogućava članovima grupe "društvenu proizvodnju prostora" tj. jedinstven uticaj na društvo u kojem deluju, u sistemu umetnosti ili potpuno van njega. Kustos Slobodan Jovanović u katalogu izložbe ističe: "Delovanje grupe 'Škart' u urbanom okruženju, kao i u zabačenim sredinama, pokazuje hrabrost i inventivnost, uz određenu dozu lucidnosti i aktivističkog humora, koji su sastojci težnji ovog kolektiva da se na duhovit i analitički način pozabavi nekim pitanjima savremenog društva."
Aktivnost grupe "Škart" tokom devedesetih godina XX veka kreće se od dizajna knjiga, ka performansima i akcijama: čitanje tuđe poezije na festivalima poezije u Jugoslaviji, izvođenje arhitektonske himne "Armatura", deljenje "primenjene poezije" Tuga, bonova za osećanja i projekta "Tvoje govno – tvoja odgovornost" na pijacama, ulicama i ispred supermarketa... Početkom XXI veka, škartovci angažuju samohrane majke za rad na vezu Nove kuvarice, organizuju otvoreni muzički kolektiv za nesluhiste i sluhiste "Horkeškarta" i eksperimentalni muzički kolektiv "Proba"...
Škartovci su predstavljali Srbiju na Venecijanskom bijenalu arhitekture 2010.godine. Njihovo učešće na Bijenalu obeleženo je konceptom igre kao osnove međuljudskih odnosa. Projekat je nazvan Klackalište – poligon neravnoteže. Na otvaranju Srpskog paviljona nastupili su horovi "Kombinat" iz Ljubljane i "Proba" iz Beograda. Velegradska pesma Vaska Pope bila je podsticaj za pravljenje hodalica mobiljaka, tj. biljaka u pokretnim saksijama. Igra sa biljkama, klackalicama, stihovima i konceptom arhitekture neke su od polaznih tačaka ovog projekta. U stvari, ovi stvaraoci koriste metode savremenih aktivističkih kolektiva u koncipiranju, prezentaciji i komunikaciji svojih radova.
Poslednjih godina "škartovci" se bave organizacijom treninga aktivne poezije Pesničenje, arhitekturom neuravnoteženih klackalica i hodalica mobiljkama, zaključno sa "umetničkom okupacijom" muzeja u projektu Domuzej.
Izložba "Škart: poluvreme" predstavlja presek najznačajnijih aktivnosti grupe "Škart" tokom njihove dvadesetogodišnje karijere što Dragan Protić i Đorđe Balzamović izražavaju na njima svojstven način (objavljeno u katalogu izložbe):
| "Škart", Dragan Protić: Ovde, u poslednje 22 godine, nikada nije vreme. Ili je nevreme ili je poluvreme. Vidiš i sam/a kako je danas. Zato neću pisati o 22 godine škarta (slučajno se poklapa, znaj). Ni prethodnih godina nismo pisali o sebi, pa nećemo ni sada. Umesto kukanja i mukanja, nastavljamo na razne načine da kažemo i pokažemo ono što mislimo. Dosta ovih slova (treba nam pesma nova). | "Škart", Đorđe Balmazović: Muzeji i galerije postali su crkve, mesta hodočašća. Budući da nisam ljubitelj izlaganja sopstvenih radova, uvek sam se pitao koga uopšte zanima to što mi radimo? Stoga, ako već izlažemo, što nije često, trudimo se da prostor, ako već mora da trpi naše radove, bude bar prijateljski otvoren i srdačan prema mogućim posetiocima. Da liči na dnevnu sobu, na mesto gde će ljudi rado doći i ostati, razgovarati, koristiti ga, i osećati se kao kod kuće. Gde se neće plašiti da glasno govore. |