Vasilije Vasa Dolovački je možda poslednji verodostojni romantičar našeg savremenog slikarstva. Ono što nas uzbuđuje na njegovim slikama je to što on ne stvara lažnu stvarnost, iluziju banalnog prisustva predmeta kao što to čine hiperrealisti, već te predmete slika preispitujući jedan prustovski svet sveuspomena, čulno se vezujući za njih. Njega, dakle, zanimaju spiritulane vrednosti nepomičnih predmeta koji isijavaju iz sebe neku magličastu nedorečenost, poetsku auru.

Otuda potiče kontemplativna lepota njegovih slika koje bi, zacelo, voleo Marsel Prust. U ovom slikarstvu, vrhunsko zanatsko znalstvo udružuje se sa lepotom slikanog prizora, koloristička muzika sa elegantnim rasporedom predmeta, intimnost sa melanholijom, ozarenost blagdanskog raspoloženja sa svakodnevnošću, difuzno svetlo sa polusenkama, aura koja zrači iz samog inkarnata sa utiskom organske pozlate.

Tako mrtva priroda Dolovačkog deluje svojom nenametljivošću i lepotom kao zaokrugljeno i sliveno kompoziciono jedinjenje. Njena primamljiva tajanstvenost i topla i privlačna prisnost, potiču od koprena vazduha oko predmeta i od senki oko svetlosti. Od dematerijalizovanog fluida koji povezuje njegove predmete. Ovde se empatija izjednačava sa čežnjom i formom, i usmerenošću na detalj, a kako reče Flober "Bog se krije u detalju".

Dragan Jovanović Danilov