Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1999.Slikarski rad Jelene Kovačević neraskidiv je od njenog/našeg života i tu životnu ispovest ona iskazuje kao što diše i kao što hoda; velika, gotovo ogromna gromadna platna isijavaju ruku u grču kao jedini lako uočljiv elemenat isečenih figura, i taj se grč istovremeno opominje i budi.
Na malim komadima papira negovano neurednog izgleda, Jelena Kovačević ispisuje jasnim rukopisom glasne poruke, ono što njene slike izrazito velikog formata nose ali ne kazuju otvoreno. Poruke su jetke, u srce diraju svojim prodornim zvukom, opominjućim tonom i lapidarnošću iskaza upućenog tipiziranim ponašanjima i stereotipima protiv kojih ona ustaje svim svojim bićem. U odnosu na slike, koje su kao neki ogroman krik bez naracije, prividno bez povoda i bez ishoda, ovi mali slikani ispisi ostavljaju prostora razmišljanju, upućeni su nama, svetu koji je okružuje, i kao plakati iščekuju reakciju, naše slaganje ili naše odbijanje da pristanemo na njihovu istinitost. Tako se uspostavlja dijahroni odnos između slike i reči, govora i misli, akcije i stava, privatnog i javnog, intimnog i društvenog.
Slikarski rad Jelene Kovačević neraskidiv je od njenog/našeg života i tu životnu ispovest ona iskazuje kao što diše i kao što hoda; velika, gotovo ogromna gromadna platna isijavaju ruku u grču kao jedini lako uočljiv elemenat isečenih figura, i taj se grč ponavlja kao moto što nešto kazuje, i istovremeno opominje i budi. Snažni slikarski rukopis crnom bojom ima nadčovečansku snagu: to nije crtež nemoćne devojke na početku njenog umetničkog puta, već svedočanstvo ozbiljne osvešćene ličnosti koja ne pristaje na život koji joj je ponuđen kao jedini izbor.
Jelena Kovačević je naša savest, ona slika i ispisuje ono što svi mi oko nje osećamo, ali nemamo znanja ili snage da to pretočimo u scenu vizuelnog. Kroz tu vrstu iskrenosti, kao egzistencijalnog poistovećivanja sa činom umetničkog stvaranja, prepoznajemo značenje i njegova uverljivost ne može biti ništa drugo do jedno veliko Optužujem, upućeno svima koji podnose i ćute, saginju glavu i idu dalje. Jelena Kovačević ide dalje - ali dignute glave i pogleda uprtog u neki drugi svet gde će svetla biti svetlija, boje obojenije i gde će oko srca biti toplije...
dr Irina Subotić,
istoričar umetnosti
istoričar umetnosti
Jelena I. Kovačević je rođena 1974. godine u Novom Sadu. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1998. Izjašnjava se kao slikar - crtač. Izlagala tri puta samostalno i više puta na grupnim izložbama.