Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 2000.Zaista, jedna autentična Merc građevina. Koristeći nasleđe moderne i postmoderne Pavel Čanji je izvanredno reagovao na "stvarnost" ali stvorio i zanimljivo svedočanstvo prostora i vremena. Skoro poput velikog Ilje Kabakova.
Sam postupak nastanka grafičkih listova podrazumeva mnoštvo probnih otisaka. Zatim slede finalni otisci koji čine dozvoljen, dogovoren ili proizvoljan tiraž otisaka sa neke ploče. Kroz vreme, količina ploča i finalnih otisaka iznedrenih u majstorskoj radionici Pavela Čanjija je narasla do zavidnih količina. Mnogi od tih grafičkih listova su i nagrađeni. Ostali su, za sada, deo obimnog opusa ovog umetnika i našeg ukupnog umetničkog i kulturnog nasleđa.
Kao posledica nastalog obimnog opusa, broj probnih otisaka grafičkih listova je poprilično narastao i, što je posebno važno, Pavel Čanji je imao sluha da ih, skoro sve, primereno i pedantno sačuva. Ne verujem da je tačno znao šta će sa njima, ali u svom ateljeu/radionici nalazio bi im mesto i čekao.
Pavel Čanji je grafičar. I to dobar grafičar koji je odlučio da ne gubi vreme u pronalaženju već pronađenih tehničkih mogućnosti za izradu grafičkih listova već da od onog što postoji izvuče maksimum. To jest, da na što verniji način prenese primarno poetsko stanje svojih misli, zamisli ili ideja. Standardni ili uobičajeni oblici izložbenog prikazivanja grafičkih listova ni njemu nisu neuobičajeni. Dva stakla sa okvirom ili bez njega uglavnom su bili dovoljni da se poštovaoci njegovog dela i grafike uopšte na kratko odvoje od stvarnosti i prepuste jednom zanimljivom likovnom viđenju sveta.
Međutim, senzacije stvarnosti postajale su sve snažnije i provokativnije. Čanjijevi grafički listovi nisu postajali lošiji, čak naprotiv. Ali u stalno narastajućem sukobu sa vremenom, kako ljudskim tako i onim istorijskim, ne samo uobičajeni način komunikacije umetnika-grafičara sa javnošću već i samo umetničko postojanje počelo je da gubi izvorni smisao. Negde, u promišljanju o prethodno izrečenom, rađaju se koreni likovnog događaja koji će ostati zapamćen kao "Čanjijev diskont likovnih iznutrica i ostalih artefuckata".
U protestnom nastupu prema stvarnosti ovaj umetnik angažuje probne otiske svojih grafičkih listova tako da, u saradnji sa raznoraznim nelikovnim i drugim prostornim elementima (lutka "Barbika", plastični vojnički šlem - dečija igračka, staro prozorsko krilo, potkovica, isečci iz novina, glava preparirane ribe oštrih zuba, zmija), nastaju ansamblaži, trodimenzionalna dela, čiji osnovni sadržajni kod daju već pomenuti probni otisci grafičkih listova, odnosno dvodimenzionalna dela. Svakako da su tu prisutne i intervencije svim drugim likovnim mogućnostima: kolaž, slikarstvo, skulptura itd. Osim toga, po probnim otiscima grafičkih listova morali ste, hteli to ili ne, da gazite, da zapinjete o njih i učestvujete u destrukciji umetničkog dela. Naravno, sve to kada je broj prisutnih tokom otvaranja izložbe prerastao posetioca kao autohtonog pojedinca i pretvorio ga u količinski skup znan kao "Masa".
Zaista, jedna autentična Merc građevina. Koristeći nasleđe moderne i postmoderne Pavel Čanji je izvanredno reagovao na "stvarnost" ali stvorio i zanimljivo svedočanstvo prostora i vremena. Skoro poput velikog Ilje Kabakova.
Luka Salapura