BEOGRAD. Ko su posetioci beogradskih galerija, s kim tamo najradije odlaze, koje su im izložbe omiljene, čime se oduševljavaju, a šta im se ne sviđa pokazuje novo istraživanje Zavoda za proulavanje kulturnog razvitka. Najveći deo galerijske publike su visokoobrazovani posetioci, a tek nešto preko 17% posetilaca galerije čine studenti, odnosno učenici. Više od polovine posetilaca opredelilo bi se za klasične izložbe: slikarske, vajarske, grafičke i sl, a nešto preko 40% njih bi radije posetilo izložbe fotografija, kompjuterske umetnosti, instalacija itd.
Koje izložbe najradije posećuju?
Žene vole da posećuju tradicionalne izložbe, dok muškarci više uživaju u izložbama savremene umetnosti, u kojima se često ruši granica između medija; zanimljivo je da studenti i učenici više posećuju izložbe fotografija, videa, instalacije (57,5%), dok ih manje privlače izložbe slikarstva, skulpture, crteža (42,5%).
U okviru istraživanja "Izlagačka politika beogradskih likovnih galerija" sprovedena je anketa s posetiocima četiri beogradske galerije:
Istraživanje je obuhvatilo 500 ispitanika, od čega je uspešno anketirano njih 444. |
Posetioci beogradskih galerija najviše vole sami da uživaju u izložbama, i to polovina njih, a kada se odluče da pozovu društvo, onda su to najčešće prijatelji ili porodica. Zanimljivo je da čak skoro tri četvrtine visokoobrazovanih samostalno posećuje galerije, a studenti i učenici najčešće dolaze s prijateljima – 36% njih.
Šta očekuju od izložbe?
Nešto više od trećine posetilaca dolazi u galeriju da bi saznali nešto novo, dok je za oko 27% njih ovo neka vrsta kreativne inspiracije. Tek svaki deseti posetilac ovaj vid aktivnosti doživljava kao rasterećenje od svakodnevnih obaveza. Na pitanje koje izložbe bi želeli da vide u beogradskim galerijama, petina posetilaca se opredelila za dela savremene umetnosti, od čega najviše pripadnice lepšeg pola. U manjoj meri su posetioci zainteresovani za dela renesansnih i starih majstora (5,6%), kao i dela savremenih srpskih slikara i dela srpskog slikarstva XIX i XX veka (4,9%).
Kako se informišu o izložbama?
Za nove izložbe u beogradskim galerijama posetioci najčešće saznaju „u prolazu“, na zgradi galerije, banerima, bilbordima ili pak natpisima na drugim mestima u gradu, dok se putem medija, kao što su TV, radio, štampa, obaveštava nešto manje od trećine posetilaca.
S kim najčešće odlaze u galerije?
Skoro polovina ispitanih posetilaca navela je da galerije obilazi često, što čini takozvanu idealnu galerijsku publiku. Samo dva posto se ovom prilikom prvi put našlo u galeriji. Čak 60,6% posetilaca se "oslanja" na katalog pri obilaženju galerije, dok samo trećini njih on nije toliko bitan za razumevanje izložbe.
Na koji način najradije razgledaju izložbu?
Naša galerijska publika se izgleda još uvek opredeljuje za tradicionalan način obilaska izložbe. Uz stručnu pomoć autora ili kustosa najviše voli da uživa u izložbi čak polovina ispitanih posetilaca, dok samo 9,6% njih voli da koristi audio-vizuelna sredstava pri razgledanju izložbe.
Šta nedostaje galerijama?
Četvrtina posetilaca smatra da je prostorna koncepcija glavni problem u galerijama. Nešto manje njih smatra da je nedostatak u izložbenoj delatnosti. Čak 43,2% ispitanih nije iznelo svoje mišljenje.
A šta kažu zaposleni?
Što se tiče posebnih programa za mlade, starije ili osobe sa invaliditetom, u ovim beogradskim galerijama za njih nema dovoljno prostora niti zaposlenih, ocenjuju kustosi. Zaposleni u ovim galerijama smatraju da programi treba da se približe publici, da izložbe budu autentične i da nose neku zanimljivu priču, da budu prepoznatljive i lako pamtljive...
Kustosi žele da se edukuju, uglavnom u oblasti savremenih izlagačkih praksi, zatim novih tehnologija, te savremenih marketinških i menadžerskih veština. Zanimanja koja nedostaju u ovim galerijama, prema mišljenju upravnika su kustos dokumentalista, kustos pedagog i edukator, kustos dizajner izložbi, za koje smatraju da bi omogućili efikasnije obavljanje posla.
Izvor: B92