Istražujući reakcije čoveka na životni prostor današnjice uviđamo da čovek unapređujući sebe kao društveno i stvaralačko biće, istovremeno ugrožava prirodu, prostor u kom i sam finkcioniše u zavisnosti i međusobnoj povezanosti sa drugim vrstama koje čine jedan živi sistem ove planete. Protivreakcija na degradaciju životne sredine i isticanje ekološkog problema današnjice je poruka koja ne sme biti zanemarena, koju je neophodno shvatiti i primeniti.

Narušavanje prostora, svesnim i nesvesnim delovanjem svakodnevno ga sve više deli na prostore u kojima još uvek može da se diše i na one u kojima ne. Nepoštovanje pravila koje nam direktno nameću lekcije iz ekoloogije dovodi do efekata koji su često nepopravljivi, a njihovo širenje se više ne može zaustaviti. "Izumiranje" i "ugroženost" postaju ključni i osnovni pojmovi opisivanja situacije u kome se našao svet biljaka i životinja.

Današnji stil života je postao glavni proizvođač toksičnih hemikalija koje štetno deluju ne samo na živi svet okoline nego i na čoveka nesvesnog činjenice da upravo male stvari u navikama ljudi mogu promeniti tok stvaranja sveta u kome nema mesta za život, sveta u kome je čovek takođe jedna od endemičnih vrsta, čiji je opstanak ozbiljno doveden u pitanje.

Implementiranim simbolima virtuelnog sveta koje nam nudi inernet ukazuje se na imaginarno funkcionisanje današnjeg čoveka u svetu "virtuelne" hrane, instant prirode i lažne udobnosti sveta u kome hara ekološki "grip". Peovladavajućom belinom, tekstualnim porukama i elementima virtuelnog i živog sveta stvara se predstava "novog" sveta potpuno nezavisnog u svom neobičnom i nemogućem načinu opstanka.

Tijana Luković