BEČ. Kao jedan od najznačajnijih predstavnika nadrealizma i dadaizma Maks Ernst je obeležio umetnost 20. veka. Bečka galerija "Albertina" predstaviće od 23. januara do 5. maja 2013. oko 180 dela ovog umetnika. Govorio je: "Ako je umetnost ogledalo vremena, morala bi biti luda".
Žena, starac i cvet, 1924. © VBK, Wien 2012/ The Museum of Modern Art, New York/Scala, Florence
Maks Ernst (1891 - 1976) rođen u nemačkom gradu Brilu (Brühl), slikar, skulptor, crtač i pesnik ubraja se među velikane modernizma i često se pominje uz Matisa, Kandinskog i Varhola. Prvi svetski rat u kojem se borio doživeo je kao ludilo i gnušao ga se kasnije nazivajući ga “svinjarijom”. Ovo je prva velika retrospektiva Maksa Ernsta u Austriji gde će biti predstavljeno oko 180 slika, kolaža i skulptura kao i primeri ilustrovanih knjiga a organizatori već očekuju oko 200.000 posetilaca.
Maks Ernst, zajedno sa Andreom Bretonom, važi za pionira nadrealizma u Parizu, a Salvador Dali i Alberto Đakometi ubrajaju se u njegove prijatelje. Dela kao što je “Inspiciranje konja” (oko 1923) su apsurdne i ironične slike a često su u središtu njegove pažnje i predivna stvorenja iz snova kao i mešovita bića.
"Dada-Maks" kako ga danas nazivaju je od samog početka izražavao jasnu političku i društvenu poziciju. Dadaizam kao umetnički pokret izgledao mu je odgovarajući kao radikalni odgovor na građansko-konzervativno uređenje tog vremena. I u privatnom životu se izdvajao od građanskog ideala: četiri braka su dokaz njegovog turbulentnog života.
Od strane nacionalsocijalista okarakterisan kao izopačeni umetnik, Maks Ernst je pobegao u Francusku i 1941. emigrirao u SAD. Čitav svoj život u potrazi za novim, odbijao je konvencionalne umetničke radne metode. Rafinirane tehnike: preslikavanje, kolaži, trljanje, grebanje, dekalomanija, potiču od njega.
Kustos - gost izložbe, osim Julije Drost, biće i kontroverzni nemački istoričar umetnosti i trgovac umetninama Verner Špis (Werner Spies) koji je lično bio prijatelj sa Maksom Ernstom. Špis je 2011. godine dospeo na naslovne strane novina jer je za sedam falsifikovanih slika Maksa Ernsta izdao certifikate nakon čega su slike izlagane u nekoliko muzeja i prodate za milionske sume. Slike su bile delo Volfganga Beltračija (Wolfgang Beltracchi) koji je izradio oko stotinu falsifikata.