Muzej primenjene umetnosti, Beograd. 14. februar - 14. mart 2013.Retrospektivna izložba radova Lucijana Bernharda (1883 - 1972), koju čini 218 eksponata (pretežno hromolitografija), koncipirana je sa ciljem da publiku upozna sa stvaralaštvom jedne od "ikona dizajna" s početka 20. veka. Zahvaljujući predanom dugogodišnjem istraživanju autora ove izložbe Huberta Ridla, imamo pred sobom detaljan uvid u život Lucijana Bernharda i u njegovo stvaralaštvo.
copyright za fotografije: © VG Bildkunst, Bon i ifa.
Ova izložba je namenjena ljubiteljima dizajna, jer omogućava detaljno sagledavanje dela jednog od pionira oglašavanja i dizajna s početka 20. veka.
 Radionica za studente: Subota, 16. februar 2013. u 12:00 Radionica je namenjena studentima Fakulteta primenjenih umetnosti i Dizajnerske škole iz Beograda na kojoj će, pod nadzorom autora izložbe Huberta Ridla, učesnici raditi projektni zadatak izrade plakata kao u vreme Lucijana Bernharda. |
Lucijan Bernhard je nemački umetnik koji je imao značajnu ulogu u oblikovanju vizuelnog jezika moderne reklame koji odgovara brzom privrednom rastu i životnom ritmu koji on diktira. On je tvorac plakata svedenih na prikaz predmeta i ime robne marke (nem. "Schachplakat", eng. "object poster"), tako da se savremeni plakat ne može zamisliti bez njegovog doprinosa. Logotipi brojnih velikih preduzeća, kao što su Boš, Kafa HAG, Pelikan, i danas se zasnivaju na rešenjima koja je Bernhard predložio počekom prošlog veka.
U Nemačkoj se nova umetnost plakata probila tek u poslednjoj deceniji 19. veka, a njeni su centri bili Minhen i Berlin. Početkom 20. veka savremenici su plakatu pridavali izuzetno veliki značaj. O tome svedoče i redovne izložbe plakata kao i činjenica da su u javnim kulturnim ustanovama vrlo brzo ustanovljene odgovarajuće zbirke, poput onih u Berlinu, Drezdenu, Hamburgu i Štutgartu. One su značajno doprinele profesionalizaciji reklame baš kao i osnivanje "Udruženja ljubitelja plakata" u Berlinu 1905. godine.
Ursula Celer u predgovoru kataloga ove izložbe ističe: "Najveći uticaj na rani razvoj dizajna u Nemačkoj imao je upravo Lucijan Bernhard. On je presudno uticao na razvoj veoma funkcionalnog pristupa, koji je kod plakata obeležio stil s početka 20. veka. Pored toga, pripala mu je i ta čast da bude prvi profesor na novoustanovljenoj katedri za reklamu. Otvorio je kancelariju u Berlinu, u kojoj je izrađivao idejna rešenja za plakate, reklamne oglase, tipografska pisma i logotipe, ali je načinio i prve korake ka oblikovanju ideje o korporativnom identitetu, čije smo pune mogućnosti iskoristili tek u naše vreme, dakle stotinu godina kasnije".
Bernhardova idejna rešenja za robne marke (Boš, Štiler, Audi...) daleko su nadživela svog tvorca. Tako je njegov uticaj delovao i dalje, uprkos tome što se mnogi nisu više sećali autorovog imena. Sam Bernhard postao je žrtva prolaznosti sopstvenih ostvarenja. U očima šire publike njegova je slava izbledela kad i plakati na reklamnim stubovima i oglasi u dnevnim novinama.
Značaj ove izložbe je utoliko veći jer predstavlja prvu samostalnu retrospektivu stvaralaštva Lucijana Bernharda koncipiranu po muzeološkim standardima i napravljenu za muzejske galerijske prostore. Ni u Nemačkoj, a ni u Americi, u kojoj je Bernhard živeo od 1923. godine, njegovo stvaralaštvo nikada ranije nije tako detaljno predstavljeno kao ovde.