Jerko Denegri i Olga Jevrić

U obrazloženju žirija se, između ostalog, konstatuje da "u našoj umetnosti skulptorsko stvaralaštvo Olge Jevrić, već više od pet decenija traje na jedan veličanstven način. U tokovima srpske i jugoslovenske umetnosti njena skulptura se, počev od ranih pedesetih godina proteklog veka pa sve do danas, javlja kao niz adekvatnih i autoritativnih reakcija na izazove i impulse sveta, vremena i aktuelne umetnosti. Zahvaljujući izuzetno čvrstim koncepcijskim postavkama sasvim primerenih biću skulpture, zahvaljujući sposobnosti da svoj plastički iskaz zasnuje na neprikosnovenosti forme kao i na autohtonoj i univerzalnoj snazi likovnih i skulptoralnih elemenata, Olga Jevrić je ostvarila delo koje svojom konstitucijom zrači univerzalnim formalnim i metaforičkim značenjima. Pri svemu tome, njen iskaz je izrazito subjektivistički, sasvim personalan. Izraz Olge Jevrić istovremeno odaje utisak ekspresivnosti, gestualnosti, sugestivne snage i egzistencijalne energije ali i tanane senzibilnosti i nekakve krhke osećajnosti. Zbog toga celokupno delo Olge Jevrić predstavlja jedan od najznačajnijih stvaralačkih opusa u našoj likovnoj umetnosti u kojem je ostvaren istinski uzlet stvaralačkog duha. Olga Jevrić se nagrađuje za retrosapektivnu  izložbu "Materija duha" kojom  je promovisan Legat Olge Jevrić. U toj postavci prikazane su skulpture stvarane tokom celokupne druge polovine dvadesetog veka, tačnije od 1951. do 1999. godine. Izložba je održana u Kući legata u Beogradu od 26. septembra do 24. oktobra 2012. godine, a autor izložbe je bio Dejan Vučetić, kustos Kuće legata.

Jerko Denegri je jedan od najznačajnijih istoričara umetnosti, kritičara i proučavalaca srpske i jugoslovenske umetnosti te revnosni hroničar i tumač najvažnijih zbivanja u evropskoj i svetskoj umetnosti. Njegova stvaralačka aktivnost traje nepunih pola veka. U Denegrijevim temeljnim proučavanjima tokova srpske umetnosti, pored tekstova realizovanih tokom rada u muzeju i drugim sličnim prilikama, naročito treba ukazati na petoknjižje Teme srpske umetnosti (pedesete, šezdesete, sedamdesete, osamdesete, devedesete) u kojima je ovaj autoritativni istoričar umetnosti analitički i sa jasnim koncepcijskim kriterijumima tumačio fenomene srpske umetnosti i njenu ukorenjenost u istorijska zbivanja tokom vremena u kojem je nastajala. Ješi Denegriju je večito imanentna ideja modernizma. Njegov krucijalni stav je da u umetnosti ne treba da bude nikakvih granica, ograničenja, prepreka, te da je istinski vredno ono što ona ima da nam saopšti kao indikator egzistencijalne stvarnosti. Poput Argana i drugih značajnih modernističkih teoretičara umetnosti, i Jerko Denegri se kontinuirano zalaže da se delovanju moderne umetnosti ostvari i obezbedi snažno prisustvo u životu pojedinca i društva. Neposredan povod za dodeljivanje Nagrade "Sava Šumanović" Jerku Denegriju je knjiga  "Modernizam/Avangarda - Ogledi o međuratnom modernizmu i istorijskim avangardama na jugoslovenskom prostoru" koja sadrži 40 tekstova nastalih između 1967. i 2012-te, a koji su različitih stilova i obima - od iscrpnih studija za specijalističke stručne publikacije do predgovora za kataloge izložbi i osvrta u časopisima.

Nagradu za likovnu umetnost Sava Šumanović od 1988. godine zajednički organizuju Novosadski sajam, Galerija "Bel art", Galerija "Zlatno oko", a pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu Vlade Vojvodine.

Žiri za dodelu nagrade: Vesna Burojević, istoričarka umetnosti, v.d. direktor Galerije slika "Sava Šumanović" u Šidu, Vesna Latinović, galerista i direktorka Galerije "Bel Art" u Novom Sadu i Sava Stepanov, likovni kritičar, saradnik za likovnu umetnost u Zavodu za kulturu Vojvodine u Novom Sadu.