Slika prodata na aukciji kao Šumanovićeva: "Kupanje konja Sent An de la Palid"

Kako je moguće da velike aukcijske kuće nude na prodaju dela koja nisu do kraja proverena? Kako je moguće da se ona prodaju iskusnim trgovcima umetnina, koji inače kupuju na aukcijama i to po znatnoj sumi? Na pitanje kako sa tolikom sigurnošću tvrdi da su slike Save Šumanovića "Obala mora sa borovima", koja je prodata u Parizu prošlog juna za 32.000 evra i "Kupanje konja Sent An de la Palid", koja je prodata prošlog avgusta za 40.378 evra, falsifikat, iako ih nije videla uživo, Ljubica Miljković za "Politiku" odgovara: "Zato što poznajem Šumanovićev opus i znam da te slike nemaju veze sa njim. One nisu falsifikovane po nekim Šumanovićevim originalnim slikama, već su potpuno izmišljene. Tvrdim da ih 99,9 odsto nije naslikao Šumanović. Jednostavno to nije likovni rukopis šidskog umetnika, niti njegova kompoziciona struktura, to nisu njegove boje i to nije on. Pogotovu ne iz perioda od 1920. do 1930. godine. Šumanović je otišao u Pariz 1920. gde prihvata elemente postkubizma i radi slike kao najtalentovaniji učenik Andrea Lota. To je treća decenija 20. veka, karakteriše je čvrsta forma i svedena paleta i umetnik tako radi do 1926. kada pravi rez. Tada nastaje njegovo kolorističko slikarstvo, to nije ekspresionizam, već poetski realizam na osoben način. Sava Šumanović stvara autentično i radi tada "Pijani brod". Takav čovek jednostavno ne može da naslika ovo što je sad prodato. Ako ste videli "Belu vazu" i "Most na Seni", "Crveni ćilim", možete da zanemite pred paletom, akordima, harmonijama, jer to je poezija iskazana slikom! Slika je neponovljiva emocija, ali se ne može falsifikovati. Radovi prodati u Parizu prošlog leta su slike nekog amatera! Činjenice koje se navode kao rezultat ekspertize su nikakve. Ne znam ko je to radio i kako to može da dozvoli, niti je moje da se to pitam".

Šta bi svaki kupac nekog umetničkog dela trebalo da uradi?

- Prvo morate da se raspitate o verodostojnosti nekog umetničkog dela u domicilnoj zemlji. U našem slučaju kupac je morao da kontaktira Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti ili galeriju "Sava Šumanović" u Šidu. Na primer, ako nameravam da kupim delo južnokorejskog umetnika moram prvo o njemu da se raspitam u Južnoj Koreji. Ko bi u Evropi uopšte mogao da potvrdi njegovu originalnost? To važi i za dela naših slikara, ma koliko bila poznata aukcijska kuća koja posreduje u prodaji. Dešavalo se da naši uspešni ljudi u inostranstvu godinama kupuju dela srpskih slikara i pred kraj života ih poklone Narodnom muzeju, a onda mi konstatujemo da nije reč o originalima. Kupci su često prevareni.


Slika prodata na aukciji u "Druou" kao Šumanovićeva: "Obala mora sa borovima"

Argumenti za procenu na primeru slika Nadežde Petrović. Muzej ima 92 Nadeždina rada. Postoje i hemijske analize nanosa boja koje je slikarka koristila i uz saradnju sa Institutom u Vinči, dolazi se do nepogrešivog zaključka.

– Ne kažem da je osoba koja je prodala sliku htela nekoga da prevari, možda je bila ubeđena da ima delo Save Šumanovića, a kupac nije znao da pred njim nije original. Dela naših slikara u Francuskoj kupuju uglavnom naši ljudi. Ali možda je sliku kupila ista osoba koja je dala na prodaju. Tako je dobijen sertifikat za naivne. Platite delo 30.000 evra, a u domicilnoj državi ga prodate za gotovo pet puta više novca – navodi više opcija Miljkovićeva. Na nedavno završenom Festu, videli smo film "Najbolja ponuda" u kome glavni lik, čovek koji vodi aukciju, prepozna da je delo ponuđeno na nadmetanje potcenjeno ili pripisano pogrešnom autoru. Ponekad bi i on sam namerno dovodio kupce u zabludu tvrdeći da je platno daleko manje vredno nego što stvarno jeste. Prevara funkcioniše tako što se na aukciji pojavljuje njegov partner, lažni kupac, koji licitira i u najvećem broju slučajeva pazari potcenjenu sliku. Pravi kupac je u stvari baš ta osoba koja vodi aukciju koji zna da slika koju je upravo platio, na primer, 20.000 evra, u stvari vredi dva miliona evra.

O tome kako je moguće da poznate aukcijske kuće ne provere do kraja dela koja nude kupcima, kustos Nikola Kusovac kaže:

– Da se nama obratio kupac Šumanovićeve slike i da smo mu mi napisali da to nije original, renomirane aukcijske kuće bi mu odmah vratile novac od prodaje takvog dela. Vrlo su profesionalni i sredstva vraćaju nazad. Imali smo primer našeg čoveka koji je u Londonu kupio dva portreta Uroša Kneževića, a mi smo utvrdili da to nema veze sa Kneževićem i on je na osnovu papira dobio novac nazad. Dakle, u ozbiljnoj aukcijskoj kući na osnovu potvrde domicilnog muzejskog eksperta da delo nije original novac se vraća. Onda se možda pokreće postupak prema onom ko je delo doneo, jer aukcijske kuće ipak ne primaju dela, a da ne znaju poreklo.

Na komentar da je možda isti čovek i prodao i kupio istu sliku kako bi je verifikovao na aukciji Kusovac ističe:

– Ne verujem u to, jer bi ga to dosta koštalo, morao bi da plati jedan deo kolača poreskoj službi, drugi "Druou", mada nije besmislena ni ta varijanta. A pitanje je da li će je posle prodati nekom. To što je na aukciji prodata neće dati legitimitet toj slici. Aukcijske kuće imaju svoje stručnjake, ali u Francuskoj su sigurno nepogrešivi kada je reč o njihovim slikarima, što ne mora da znači i kada procenjuju naše umetnike. Zato je moguće ovo što se dogodilo sa falsifikatima Save Šumanovića. Tako se ulazi u rizik, a pokriva ga velika firma koja vraća novac.

Izvor: Politika