---

Vizuelna terminologija slikarskog izraza umetnice Marie Baleae građena je i definisana na relaciji konkretno-apstraktno, intuitivno-racionalno, introvertno-ekstravertno. Pikturalna poetika i likovni izraz formulisani su tako da su rasterećeni i "očišćeni" od bilo kakve izlišne naracije. Postoji samo nagoveštaj da autorka bazično polazi od realnog i predmetnog, da bi kroz stvaralački proces na kraju došla do materijalizovane asocijativno-apstraktne forme.

Naglašena ekspresivnost se isčitava ne isključivo kao sopstveni instiktivni izraz unutarnjeg duha i senzibiliteta. Maria Balea svoju ekspresiju dovodi, suprostavlja i sučeljava sa okruženjem i vremenom u kome stvara. Autorku ovih slika na stvaralačku akciju zasigurno navode sopstveni proživljeni doživljaji. Istovremeno je prisutna stvarnost i beg od stvarnosti, osećaji izazvani stavrnošću i njenim reflektovanjem na ideju i izraz.

Fenomen materije je ono na šta se autorka u svom radu izuzetno koncentriše, čineći na jedan način osvrt i vraćanje tradiciji, nadovezujući se na iskustva enformela određenim postupcima - interesovanjem za materiju, za strukturu. Prisutna gestualnost, smeli i široki gest i spontani potez četke, rasipanje boje, povremeni dripping - elementi su koji grade bogatu i razuđenu formu. Njima su izražena unutrašnja duhovna, psihička stanja, vizije i predstave. U nužnosti za samoizražavanjem, nameće se duhovnost kroz borbu, bol, patnju, sećanja, nadu... Osećanja poput straha, radosti, tuge kao iskušenja ugrađena u umetnički čin postaju sadržaj slike.

U potrazi i promišljanjima u svojoj slici, autorka dolazi do ritma, do apstraktne konstrukcije, ponavljanja tonova kolorita. Kompozicija slike zasnovana je na relativnosti oblika, na promenljivosti njihovih uzajamnih veza i na pojedinačnoj promenljivosti svakog oblika. Kombinovanjem redukovanja i dopunjavanja Maria Balea, uvek iznova, formuliše različite mogućnosti lajtmotiva za kompoziciju oblika.

Posebno je karakterističan način na koji umetnica gradi dinamiku svoje slike - najčešće se osnovna pravougaona ili kvadratna forma razbija na dve ili više manjih celina kojima je kolorit spona i na taj način se prostor slike produbljuje. Detalj je razoren i približen opštoj atmosferi i organizaciji slike. Naslikana površina nije glatka, prisutni su tragovi borbe, izražena je dramatika. Prisutno je redukovanje, deformacija, ekstenzivnost i uticajna simbolika.

Vođena uglavnom sopstvenom intuicijom, a u manjoj meri i racionalnim poimanjem stvarnosti, Maria Balea istražuje, preispituje i proverava sebe, tragajući za novim sadržajima, utočištem i razrešenjem dilema.

Slađana Varagić