U Veneciji je 28. maja 2013. otvoren 55. bijenale savremene umetnosti kao trodnevno "pretpremijerno" razgledanje izložbi za predstavnike medija, teoretičare umetnosti, kolekcionare, dok će zvanično za publiku bijenale biti otvoren od 1. juna i trajaće do 24. novembra 2013. Ove godine za učešće je prijavljeno 88 nacionalnih paviljona, a prvi put će svoje nacionalne prezentacije između ostalih imati Vatikan i Kosovo.
Paviljon Srbije otvara se 29. maja 2013. u 12.30 zajedničkom izložbom Vladimira Perića i Miloša Tomića naslovljenom "Nema ništa između nas".
Centralna izložba, čija je tema "Enciklopedijska palata", prema konceptu Masimilijana Đionija, glavnog kustosa ovogodišnjeg bijenala, održava se u centralnom paviljonu u Đardinima i u prostoru Arsenala, nekadašnjem lučkom skladištu. Na ovoj izložbi zastupljena su 150 umetnika iz 37 zemalja.
Masimilijano Đioni svoj koncept bazira na ideji i projektu "Enciklopedijska palata" koji je još 1955. osmislio italijansko-američki umetnik, autodidakt Marino Auriti. On je zamislio neku vrstu imaginarnog muzeja, kuću svih svetskih znanja i otkrića – od točka do satelita. U svojoj garaži, negde u Pensilvaniji, Auriti je napravio maketu zgrade od 136 spratova, 700 metara visoku, koja bi se prostirala na površini 16 blokova u Vašingtonu. Maketa ove palate biće predstavljena na izložbi u centralnom paviljonuu Đardinima.
Okosnicu venecijanske izložbe "Enciklopedijska palata" čini upravo ideja o svekolikom, univerzalnom znanju, uključujući i učenje Karla Gustava Junga, Rudolfa Štajnera, Alistera Kroulija...
Maja Ćirić, istoričarka umetnosti i kustos paviljona Srbije, u kratkoj izjavi za naš list, daje svoje viđenje Đionijevog koncepta:
– Đioni nije kustos koji je okrenut geopolitičkom kontekstu, nego je kustos koji je u dijalogu sa umetničkim delom. Danas to nije dovoljno, jer se očekuje da se zauzme neka politička pozicija. Prema mojoj interpretaciji, Đioni je odlučio da to reši putem integrisanja spiritualnosti kao poziv na univerzalno u svetu umetnosti.
Kada su gledali njegovu listu umetnika, rekli su mu da ima prevashodno američke umetnike.
U svetu savremene umetnosti je uvek problem kako da ne budeš hegemonistički i prozapadno nastrojen. Đioni je to premostio tako što će integrisati različite epohe i različite spiritualne pravce koji se ne vezuju za religiju.
Usredsredio se na kvalitet radova da bi integrisao marginu i napravio iskorak u spiritualnost i ezoteriju, objašnjava Maja Ćirić.
Poznate su već i dobitnice "Zlatnog lava" za životno delo.
Ove godine prestižno priznanje pripalo je austrijskoj umetnici Mariji Lasnig (1919) koja je više od 60 godina istraživala predstave tela i individualnosti. Ona se od početka karijere usredsredila na autoportret i njeni radovi su izrazito ekspresionistički. Na svojim slikama i crtežima, baziranim na figurativnoj tradiciji 20. veka, Marija Lasnig istražuje emocionalna stanja, a granica između subjektivnog doživljaja tela i objektivne percepcije postaje nejasna. Marija Lasnig bila je predstavnik Austrije 1980. na bijenalu u Veneciji, a samostalne izložbe imala je u najvećim svetskim muzejima poput Centra "Pompidu" u Parizu, muzeja "Ludvig" u Beču i drugih.
Marisa Merc (1926), italijanska umetnica, takođe će primiti "Zlatnog lava" za životno delo. Marisa Merc bila je jedina žena u pokretu arte povera (siromašna umetnost) u Italiji šezdesetih godina prošlog veka.
Razvoj feminizma doprineo je da njena umetnost dospe u fokus interesovanja javnosti. Kroz radove ove umetnice provlače se teme privatnosti, individualnosti. Glave i ženska lica su čest motiv u njenim radovima, a materijali koje koristi su između ostalih bakar, aluminijum, vosak, glina... Marisa Merc nagrađena je 2001. godine na bijenalu u Veneciji specijalnom nagradom žirija.
Izvor: Politika