Njujorški muzej nemačke i austrijske umetnosti "Noje galeri", nastao iz privatne kolekcije porodice kozmetičke imperije Este Loder, najavio je da od 3. oktobra do 10. februara 2014. godine organizuje spektakularnu retrospektivu Vasilija Kandinskog "Od Plavog jahača do Bauhasa 1910 - 1925".
Izložba koja će obuhvatiti 80 remek dela Kandinskog (1866 - 1944) iz njujorškog Muzeja modedrne umetnosti, Gugenjahmovog, pariskog Centra Zzorž Pompidu, a biće rekonstruisane i neke njegove čuvene zidne slike, koncipirana je da pokaže evoluciju slikarstva Kandinskog od ekspresionizma preko perioda "Plavog jahača" kada je radio neku vrstu asocijativne apstrakcije, pa sve do konstruktivizma i geometrijskih struktura sa kojima je, tokom rada u okviru Bauhausa prešao sa štafelajnog na zidno slikarstvo.
"Noje Galeri" namerava da sva tri sprata svog izložbenog prostora posveti Kandinskom i njegovim istomišljenicima i savremenicima kao što su: Albert Bloh Marsel Brojer, Pol Kle, August Macke, Franc Mark, Laslo Moholji-Nađ, Gabrielra Minteri Mariana fon Verfkin.
U posebnoj galeriji biće izložene zidne slike koje je Kandinski namenio za "Izložbu bez žirija" održanu 1922. u Berlinu i to je bio njegov utopijski projekat, a zidove su prema njegovim skicama oslikali studenti Bauhausa. Takođe, biće izložene četiri zidne slike koje je Kandinski uradio po porudžbini 1914. za apartman Edvina Kempbela u Njujorku.
Kandinski je rođen u Moskvi u bogatoj trgovačkoj porodici, a odrastao je u Odesi gde je stekao i prva znanja o slikarstvu. Međutim, nakon diplomiranja prava na Univerezitetu u Moskvi, ostao je da radi na toj katedri. Tokom istraživanja lokalnih običaja kod kavkaskih plemena oduševio se gemoetrijskim i apstraktnim dekaracijama na njihovim bubnjevima što se docnije moiglo videti na njegovim slikama.
Tek 1886. odlučuje se da upiše Likovnu akademiju u Minhenu i od tada se posvećuje slikarstvu, birajući u početku ekspresionizam da bi pre početka Prvog svetskog rata krenuo putem apstrakcije. Nakon izbijanja rata, odlazi natrag u Rusiju gde predaje slikarstvo, ali posle Oktobarske revolucije se ne snalazi u novom okruženju i odmah prihvata poziv Valtera Gropiusa da mu se priključi u novoj umetničkoj školi Bauhaus.
Susret sa milionerom Solomonom Gugenhajmom, koji se oduševio njegovim "neobjektivnim slikarstvom" 1930, omogućio mu je da se u potpunosti posveti umetnosti i samo za ovog mecenu uradio je 150 slika.
Izvor: Blic