Obična sunca od peska su naivna, ogromna i brbljiva. I noću su očigledna. Ako kolutam očima brzo u smeru okretanja kazaljke mog ručnog sata (marke Raketa) lako u tami razaznajem i njihove smušene pege. Daleko od dobre jednostavnosti, još mnogo dalje od savršene jednostavnosti, moje namere nisu čiste. Ovo je početak, razumljivo početak razaznavanja glatkih pokreta.
Šareni broj
Iz dnevnika šarenila: ideja beskrajne šanse
Obična sunca od peska su naivna, ogromna i brbljiva. I noću su očigledna. Ako kolutam očima brzo u smeru okretanja kazaljke mog ručnog sata (marke Raketa) lako u tami razaznajem i njihove smušene pege. Daleko od dobre jednostavnosti, još mnogo dalje od savršene jednostavnosti, moje namere nisu čiste. Ovo je početak, razumljivo početak razaznavanja glatkih pokreta. Od ideje beskrajne šanse koja me je u mladosti ba ca la na sve tanke ledove nisam mrdnuo ni za pedalj. I dalje kružim kao leptir iznad polja rascvetalog šarenila, već zamoren vidikom, ne spustivši se ni na jedan određen hranljivi cvet. Nemam nikakvu predstavu kolikom snagom još raspolažem. Samo je utisak tu, da sa vremenom otiču i brojne šanse i snovi u nepovrat, da su dani da se spustim sve kraći, i da ispuštam noći, jedine okrepljujuće oaze.Ovo sam napisao u Ljubičastom dnevniku u Nišu u subotu 24. 03. 1990. Samo tri meseca kasnije oženio sam se. Svadba je bila onog vrelog junskog dana kada je Jugoslavija izgubila na Svetskom prvenstvu u fudbalu od Ar gen tine (Penali! Maradona!). Četiri godine kasnije pisao sam: Boje uvek zavise od svetla. Svetlo od vida. Vid od raspoloženja. Maja mi rodila kćeri Jelisavetu i Anastasiju. Preturili smo razne nedaće preko glave: ekonomsku blokadu, hiperinflaciju, ratove, duga puto - vanja Srednjom Azijom... Gradili smo kuću na pustolini, kupili garsonjeru, prodali garsonjeru, kupili stančić, kupili jugo, prodali jugo, zatim kupili golfa dvojku, išli na more svake godine, zbog dece, zbog fotografija plavetnog beskraja, decu upisali u osnovnu školu, u muzičku, radili sa njima domaći iz matematike i engleskog, poturali im neke šarene knjige koje je retko ko iz njihove generacije čitao... Pre šesnaest godina nisam mogao da predvidim da ću biti urednik Gradine i da će mi jedna od obaveza biti da u ove vrele letnje dane smišljam uvodnu reč. Nisam ni slutio, bez obzira na sva ničeanska upozorenja da se istorija ponavlja, o Argentino! Od ideje beskrajne šanse sada me razdvaja kisela svest o ograničenosti vremena i prostora. Umetnost jeste veština kondezovanja vremena i prostora za naše trošne živote, jeste veština prelamanja jednolične bele u prizmatično šarenu...
Gradina u letnjim bojama
Čitaoci su kao deca, radoznali i nemarni. Uredništvo Gradine ovom sveskom (broj 14 nove serije) želi da poturi košaru šarenih tekstova koja će privući u vrele letnje dane po sistemu za svakog po nešto osvežavajuće. Ponekad je, videćete, osve - žavajuće gorko i ljuto. Naše namere nisu nečasne. Često u Gradini priređujemo temate. Ovoga puta želeli smo da is - koristimo veliki broj raznovrsnih tekstova koji neprestano, i na radost Uredništva u sve većem broju, pristižu na adresu redakcije. Neki od tekstova su zbog već pomenutih tematskih brojeva čekali više vremena nego što je to pristojno. Velika je odgovornost i izazov odabrati prave tekstove i na vreme ih objaviti. Kao što rekoh, čitaoci su kao deca, radoznali i nemarni. Časopisi jesu kondenzati višestrukih napora raznih umetnika. Na taj način su ponekad privlačniji od monografskih izdanja.
Neću u ovoj Reči urednika iz košare da izdvojim ni jedan tekst. Prepuštam radoznalom čitaocu prozu na pruge, poeziju na tufne, karirane linkove, akvarel kritiku...
Korice i poglavlje Beleške o autorima ilustruju dela Dobrivoja Jevtića, Prozu na pruge ilustruje fotografija-kolaž Dragoljuba Petrovića, Poeziju na tufne ilustruje slika Zorana Matića, Karirane linkove svakako svima dobro
poznata slika Save [umanovića, a poglavlje Čari kritike: kritičar akvarel Vladimira Crnomarkovića. Raznovrsnost je
prvi el e ment šarenila.
Preporuka: Gradinu čitati uz laganu muziku. Nikako uz argetinski tango!
Zoran Pešić Sigma,
glavni urednik
Sadržaj
glavni urednik
Sadržaj
Reč urednika: Zoran Pešić Sigma Šareni broj
Proza na pruge: Mark Haritonov Dva Ivana, Miodrag Petrović Golootočki dvomotorac -
moj prijatelj, Dragoljub Petrović Kr.GEF 1502 OFLAG h/c, Robert G. Tili U traganju za svetim gralom, Živka Mančić Stojiljković Xurka, Labud Dragić Plavetnilo miholjskog leta
Poezija na tufne: František Lipka Odisej, Vladi mir Jagličić Katalog davnih slika, Ivan Cvetanović Luštice, Đorđe Kuburić Zašto volim viski, Luka Salapura Nema granica, Džonatane, Dimitar Anakiev Grljenje Meseca, Nebojša Ozimić Grčke pesme, Ognjen Stojanović Gužvanje šešira pred životom
Karirani linkovi: Beti Friden Seksualni solipsizam Sigmunda Frojda, Mladen Kalpić Spor i dijalog, Aleksandar B. Laković Koderova borba za pr(a)voimena, Predrag Brajović 4000 znakova, Milivoje Ar. Popović U mesecu maju kroz srce Kosova, Dragoljub B. Đorđević Donjokomrenski azbučnik, Saša Stojanović Prokopije ili razbarušeni rečnik rane
Vizantije, Kamenko Marković Velikan srpske moderne.
Čari kritke: Kritičari
Novosadski roman: Slobodan Vladušić Pet novosadskih romana, Vesna Trijić Patologija junaka u novosadskom romanu, Simeun Simić U potrazi za uzvisinama bola, Aleksandra Spasić Trajanje i iščeznuće, Aleksandar Kostadinović U traganju za izgubljenim cz-om 7,65, Nenad Župac Vi možda ne razmišljate o smrti, Snežana Božić Čežnja za sigurnošću postojanja, Sla|ana Ilić U svetu grešaka i nesporazuma, Marijana Milošević Mitsko mesto intimnog sveta, Srđan Papić Okretaj zavrtnja.
Akvarel kritika: Milivoje R. Jovanović Groteskne slike dalekih i tuđih prostora, Dušica Potić Pečat ličnosti kritičara, Milijan Despotović Verovanje u zapis, Marija Nikolić Elpenorov dvojnik, Nemanja Radulović Junaci i maske, Marijana Milošević Ekspresija i inhibiranje strasti, Dejan Kostić Bizarnost kao umetnost dokumentovanja
svakodnevice, Slobodan Krstić Impresivna glumačka igra, Visoko estetizovana zona, Milica Todorović Svestrano tumačenje.
Beleške o autorima