Likovni kritičari tvrde da je podjednako teško napraviti retrospektivu i Paula Klea i Pabla Pikasa. Obojica su ostavila za sobom tako raznovrstan opus (skice, crteže, ulja, akvarele, skulpture…), pa je veoma komplikovano napraviti savršen izbor. Londonski muzej Tejt Modern je prihvatio izazov deset godina posle poslednje izložbe Paula Klea u Engleskoj i organizovao njegovu veliku retrospektivu koja traje do 9. marta 2014.
Paul Klee, Fire at Full Moon 1933
Museum Folkwang (Essen, Germany)
U ranom periodu, Kle je bio pod uticajem impresionizma. On je, takođe, inspirisan i istraživanjima u muzici. Tako je došao do uverenja da "oblik, boja i linija sadrže elemente koji mogu, slično zvuku, da izraze i izazovu unutrašnja osećanja". Naročito je cenio Baha i Ofenbaha, a kasnije, iako ne krije svoje nerazumevanje za modernu kompoziciju, sklapa prijateljstvo sa Belom Bartokom. Kle u svojim delima povremeno pravi poređenje između naslikanih motiva, poezije i partitura. On je posle smrti 1940. godine postao nadahnuće mnogim savremenim kompozitorima.
Njegova prva retrospektivna izložba održana je 1920. u Minhenu i on tada postaje priznati slikar. Tako je dobio ponudu da predaje slikarstvo u školi Bauhaus, koja se borila protiv konzervativnih shvatanja. Kle je na Bauhausu ostao do 1930. godine, a zatim je postao profesor na diseldorfskoj akademiji. Sa dolaskom nacizma je otpušten i proglašen za "degenerisanog umetnika". Na londonskoj izložbi su upravo obuhvaćeni svi ovi važni periodi u životu Paula Klea.
U Tejtu je izloženo 130 dela iz kolekcija širom sveta kojima je obuhvaćeno njegovo tridesetogodišnje stvaralaštvo. Osnovna ideja je bila da se na jednom mestu skupe sva dela koja predstavljaju ključne elemente umetnikove egzistencije. Neka od njih su prikazana po prvi put od kako su nastala i na taj način pružaju priliku posetiocima da se upoznaju sa inovacijama i istraživanjima u slikarstvu na kojima je Kle neumorno radio čitavog života.
Interesantno je pomenuti da se na izložbi nalazi i više skica koje podsećaju na likove sa Pikasovih slika, tako da mnogi povlače paralelu između njih dvojice. Na velikom broju Kleovih portreta mogu se zapaziti i drugi elementi omiljeni Pikasu, kao što su na primer asimetrija lica ili slobodna linearna struktura koje su izvedene na Kleov specifičan način, uz upotrebu zaobljenijih formi. Kle se isto tako inspirisao i dečijim crtežima svog sina i mnoge elemente iskoristio u svojim delima.
Nesumnjivo je da je Tejt Modern ove zime jedan od najposećenijih muzeja upravo zbog ovog izuzetnog događaja koji predstavlja mešavinu iznenađenja, otkrovenja, ali i nenadmašnih vizuelnih i intelektualnih zadovoljstava. Jedino bi se moglo zameriti što je izložba možda suviše sistematična i što ne uključuje Kleove simbolističke početke, kao ni period sa putovanja po Tunisu. Isto tako nam se čini da je on mnogo veći umetnik nego što je to ovde prikazano.
Izvor: Danas, Tate Modern