Pre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard Munk. Svoju najpozantiju sliku "Krik" je uradio u četiri verzije i svaka od njih je i dalje obavijena mističnim tajnama, a zamisao slikara do današnjeg dana još uvek ima više različitih tumačemja.
Sam Munk je, objašnjavajući zamisao platna, priznao da je želeo da izrazi "krik prirode". "Išao sam putem s prijateljima. Sunce je stalo. Nebo je postalo krvavo – crveno. Odjednom me uhvati tuga. Stajao sam smrtno umoran na fonu tamnog nebeskog svoda. Fjord i grad su visili na ognjenim jezicima plamena. Zaostao sam od prijatelja. Drhteći od straha, čuh krik prirode." Ove reči slikar je ugrarvirao na ramu jedne od verzije "Krika".
Istoričari umetnosti i likovni kritičari su različito tumačili ono što je naslikano na platnu "Krik". Po jednom od njih, krvavo – crveno nebo moglo je nastati zbog erupcije vulkana Krakatau do koje je došlo 1883. Vulkanski pepeo je obojio nebo u cveno. Ta pojava se mogla posmatrati u istočnom delu SAD, Evrope, Azije, od novembra 1883. pa sve do februara 1884. Mogao je videti i Munk.
Po drugom tumačenju, ovo ulje na platnu je nastalo kao plod slikarevog psihofizičkog rastrojstva. Poznato je da je Munk bolovao od manikalno - depresivne psihoze. Celog života su ga mučili strahovi i košmari, depresija i usamljenost. Svoju bolest je hteo da olakša i neutrališe alkoholom, narkoticima i konačno time što je četiri put preneo na platno.
"Bolest, bezumlje i smrt su crni anđeli koji su stajali na straži mog utočišta i prataili me celog života", pisao je Munk o sebi.
Egzistencijalni užas, ponižvajući i panični, eto šta je izraženo na slici, tvrde istoričari umetnosti.Taj užas je tako snažan da se bukvalno obrušava na gledaoca koji se i sam odjednom prtetvara u figuru na prednjem planu slike zaklanjajući glavu rukama – kako bi zaštitili sebe od "krika", realnog ili izmišljenog, svejedno.
Neki su skloni da u "Kriku" vide proročanstvo. Tako kopredsednik aukcione kuće Sotbi (Sothevy's), Dejvid Norman, kojemu se posrećilo da proda jednu verziju iz serije "Krika" za 120 miliona dolara, smatra da je Munk u svojim radovima prorok XX veka sa njegova dva svetska rata, holokaustom, ekološkim katastrofama i nuklearnim oružjem.
Prisutno je i verovanje da su sve verzije "Krika" proklete. Istoričar umetnosti Aleksanadr Prufrok, ekspert za Munkvo slikarstvo, smatra da je postojnje mistike potkrepljeno realnim događajima. Desetak ljudi koji su na ovaj ili onaj način došli u kontakt s platnima iz serije "Krik" se razbolelo, svađalo se s bliskim osobama, padalo u tešku depresiju ili je iznenada umiralo. Sve je to "Kriku" stvorilo lošu reputaciju.
Pred jednim službenikom muzeja slučajno se otkačilo platno "Krika" i palo. Neko vreme nakon toga službenik je osetio strašnu gavobolju, napadi su postali sve učestaliji i jači i na kraju krajeva je taj službenik izvršio samoubistvo.
Posetioci muzeja do dana današnjeg gledaju sliku sa strepnjom.
Sama figura ni čoveka, ni priviđenja na slici "Krik" i dalje izaziva mnoštvo sporova. Godine 1978. istoričar umetnosti Robert Rozenbluim je izneo intersantnu pretpostavku da je bespolno biće sa prednjeg plana "Krika" možda inspirisano perunaskom mumijom koju je Munk video na Svetskoj izložbi u Parizu 1899. Neke druge komentatore to bespolno biće sa prednjeg plana "Krika" asocira na skelet, embrion pa čak i na spermatozoid.
Munkov "Krik" je našao primenu u masovnoj kulturi. Tvorac pozante maske iz filma "Krik" bio je inpsirisan remek – delom norveškog eskpresioniste.
Branko Rakočević