Galerija SULUV-a, Novi Sad. Oktobar 2006.Sve te antičke figure na neki način postaju akteri paradoksalnih predstava egzistencijalne drame modernog čoveka. Figura je na svim mojim slikama prisutna, gde je okrećem, izmeštam iz jednog prostora u drugi, lomim i od tih fraktala pravim novu skupinu okrnjenih delova tela.
Ciklusom slika “ Grčka figura kao moderan simbol” predstavljam urbanog čoveka, njegov status i ulogu u savremenom društvu. Baveći se problemom samog duha vremena u kome se sve češće zahteva uniformisanost i diktiranje svojevrsnih oblika ponašanja, kombinovala sam realno i irealno, poetiku I humor itd… i došla do jednog pokušaja predstavljanja alegorije života ljudi.
Stoga sam modernog čoveka ”homo informaticusa” predstavila kao antičku skulpturalnu formu koja ponekad želi da se izoluje iz modernog društva etiketiran potrošačkom kulturom i sve više izložen neverbalnoj komunikaciji.
Moja figura postaje antički kip - nemi svedok događanja koji “ne može” ili možda neće da da komentar na događaje oko sebe.
Čovek, nema statua, pored apriori namene da bude lep, ima i namenu da bude žrtvovan , da se potroši, nestane.
Sve te antičke figure na neki način postaju akteri paradoksalnih predstava egzistencijalne drame modernog čoveka. Figura je na svim mojim slikama prisutna, gde je okrećem, izmeštam iz jednog prostora u drugi, lomim i od tih fraktala pravim novu skupinu okrnjenih delova tela. Sve te polomljene glave nemaju značenje “surovog odrubljivanja”, već u izvesnoj meri predstavljaju gubljenje sopstvenog identiteta, manipulaciju, odvajanje od sopstvene prirode i priklanjanju svojevrsnom fenomenu koje donosi moderno doba.
Smeštena u savremeni ambijent (ulica, gradilište, fiskulturna sala, bazen…) moja fiigura je nemi svedok događaja i u izvesnoj meri pokazatelj stanja svesti modernog čoveka.
Jelena Stojković (1978, Niš). 2001. diplomirala na slikarskom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Milana Blanuše. 2006. magistrirala na istoj akademiji.