U Evropi se u ovom momentu istovremeno održava nekoliko izložbi Kazimira Maljeviča (1878 - 1935), po vrednosti nemerljivog izdanka moderne ruske kulture. Jedna za drugom se u evropskim kulturnim prestonicama otvaraju izložbe posvećene bogatom likovnom nasleđu rodonačelnika suprematizma. Tako je sredinom juna iz Amsterdama u Bon preneta Maljevičeva retrospsketiva, sazdana na radovima iz bivših kolekcija Hardžejeva i Kostakija, kojom su obuhvaćeni svi periodi slikarevog stvaralaštva.
Najpoptpunija izložba je ipak ona u Bazelu (Švajcarska) otvorena pod nazivom "Svet kao bespredmetnost" na kojoj su pokazani, prvi put nakon višegodišnje pauze, crteži koji se ovde čuvaju, a izašli ispod ruke glavnog svetskog suprematiste. Podsećamo da su crteži, izloženi pod nazivom "Svet kao bespredetnost" u galeriji u Bazelu, bili povezani sa Maljevičovom knjigom objavljenom 1927. u Nemačkoj gde je on doputovao u okviru svog velikog evropskog studijskog putovanja tokom kojeg je imao samostalne izložbe u Varšavi i Berlinu. Tom prilikom on je posetio i Bauhaus gde je izrazio želju da se za svagda nastani u Desau mada su sami domaćini na njegove ideje gledali, istina kao na zanimljive, ali ipak tuđe. Tu je, zahvaljujući naporima njegovih domaćina, izašla u prevodu na nemački njegova knjiga "Bespredmetni svet" za koju je predgovor napisao Lasllo-Moholj Nađ.
U Rusiji to delo, inače najvažniji izvor za teoriju suprematizma, objavljeno pod naslovom "Svet kao bespredmetnost".
Sada kvaliet tog starog prevoda na nemački izaziva izvesne sumnje pa je u katalogu za bazelsku izložbu, štampanom i na engelskom jeziku, Maljevičev teorijski rad o suprematizmu ponovo preveden što je i razumljivo jer je u pitanju nezamenljivo štivo za istraživanje ruske avagarde.
Dizjaneri novoprevedene knjige nadahnjivali su se koricama grafičkog rešenja prvog izdanja iz 1927.
Crteži koji se čuvaju u Švajcarskoj potiču iz donacije koju je svojevremeno darivala muzeju Margarita Arp-Hegenbah, udovica slikara Hansa Arpa. Ona je upotpunila zbirku u Njujorškoj galeriji od galerista Šalet fon Madlejn i Artura Lejva u zamenu za skulpturu svoga muža.
Sami, pak, galeristi crteže su dobili od udovice Mohoj-Nađa koja je prešla u Ameriku.
Godine 2012. zvničnici Bazela i Maljevičevi naslednici su sklopili sporazum na osnovu kojeg su Švajcarci dobili gvaš "Pejzaž s crevenim kućama", kupljen sredinom 1960-ih godina u jednoj londonskoj galeriji.
U svom vlasništvu bazelski muzej ima još jedan gvaš i sada izloženi crteži govore kakve vrednosti u bespredmetnom svetu mogu danas imati mnogi listovi hartije.
Na dan 5. jula 1927. Kazimir Maljevič iznenada, na brzu ruku, napušta Nemačku i vraća se u Lenjingrad. Očevici tog događaja su pričali različite verzije tog misterioznog poziva slikaru koji je stigao iz Sovjetskog Saveza, poput epizode da je on, pročitavši pismo, pobledeo u licu i iz istih stopa pojurio na železničku stanicu.
Šta je u tom pismu bilo napisano, još uvek spada u sferu nagađanja pošto njegov verodostajan sadržaj nikda nije obelodanjen. Prema nekim verzijama, slikar je opomenut da hitno napusti Nemačku u kojoj mu preti smrtna opasnost od agenata NKVD.
Čak i kad ova i slična verzija ne bi imale nikakvog pokrića u stvarnosti, ostaje nepobitna činjenica da Maljevič nije uspeo da ponese sa sobom iz Nemačke svoje slike kao ni crteže ni knjige koje je objavio Bauhaus gde su, uzgred budi rečeno, ostali ti crteži zajedno sa slikama vraćenim sa njegovih izložbi oranizovanih u to vreme širom Evrope.
Sasvim je sigurno da nijedan od svojih radova autor nije nikom poklonio niti je bilo koga ovlastio da ih proda.
Sudbina tih slika i crteža postala je dugogodišnji uzrok sukoba između Maljevičevih naslednika i muzeja gde su se ti materijali našli, a posebno su se aktivrali i zaoštrili u sferi finansijskih potraživanja posle raspada SSSR-a.
Maljevičeve kćerka i unuka još 1975, preko sovjetske ambasade u Amsterdamu, tražile obeštećenje od holandskih muzeja koji su raspolagali njegovim slikama.
Slični konflikti i zahtevi za materijlano obeštećenje postoje između Maljevičevih naslednika i drugih svetskih muzeja i galerija: Bazelskim muzej, Muzej savremene umetnosti u Njujorku, Muzej Harvardskog univerziteta (od kojeg su uspele da dobiju nekoliko radova) itd.
Branko Rakočević