Galerija FORMA (UPIDIV), Novi Sad. Oktobar 2006.Na kraju, nazočnost i o k r e n u t o s t ovih slika, isključivo prema napred, govore i o inžinjeringu Rudolfovih razmišljanja i potrebi da se snažnim frontom i optičkim uperenostima ka spolja, mogu postići moćne ''plenidbe'' i sugestivna umetnička dela.
Na osnovu naslikanog i onog što je podneto javnosti u vidu omanje izložbe ( prostor Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine ) , bazirana su naredna razmatranja o kreativno-kvalitativnim dimenzijama stvaralaštva Rudolfa Bernackog.
Dakle, iz nekolikogodišnje prakse da se razmišlja, a potom i slikaju varijeteti f r o n t a monitora, ekrana, ili ''plazmi'' i to ne samo u odnosima b x a, već i kroz nagoveštaje dijagonalnih osobenosti displeja (!), ustanovile su se bojene, linearne i potisnuto značenjske vrednosti ovih u suštini apstraktnih slika.
Istovremeno i ozbiljno i ironično, ali uglavnom korektno-pribrano, Rudolf Bernacki konvencionalnim materijalima ( platno, preparatura, akril, pastel ), saopštava o moguće z a u s t a v l j e n i m digitalnim titrajima linearnih rastera, boje i površina.
Istovremeno i ozbiljno i ironično, ali uglavnom korektno-pribrano, Rudolf Bernacki konvencionalnim materijalima ( platno, preparatura, akril, pastel ), saopštava o moguće z a u s t a v l j e n i m digitalnim titrajima linearnih rastera, boje i površina.
S ontološke strane, poruke se u najvećoj meri svode na b e s m i s l e n o s t inače moćnih katodnih medija, kada su u disfunkciji, na ''vejtingu'', ili lišeni razumljivih poruka.
Nužno objedinjujući ekrani ( crno-beli randovi ) u proporcijama tog n o v o g, dijagonalnog, ''zlatnog preseka'', sprovedeni su kao strogokontrolišuće crne granice, unutar kojiih se praktično može odvijati sve, sem iskoračenja u spoljni, realni svet !
Voštane interpolacije ( punila ) unutar kartuša, s jedne strane govore o visokoj disciplini, ali i užitku, f i l j i umetnika da se pasteli nanose minunciozno i nikako drukčije ! Proističe da 'punila na bazi titraja, udvajanja i multiplikacija šrafa, dalje počinju da emituju smicanja i m o a r e e, po nekim kreativnim i slobodno interpretiranim optičkim zakonitostima.
Izvesnu nejasnoću i provokaciju čine pravougaoni ''pačvorci'', plasirani uz desne ivice ekrana-plazmi, za koje bi i pored toga što se očito radi o traženjima kompozicionih balansa, naveli da jesu ekskluzivni zahvati i jednostavno umetnički 'stisak Rudolfa Bernackog.
Na kraju, 'nazočnost i o k r e n u t o s t ovih slika, isključivo prema napred, govore i o inžinjeringu Rudolfovih razmišljanja, i potrebi da se snažnim frontom i optičkim uperenostima ka spolja, mogu postići moćne ''plenidbe'' i sugestivna umetnička dela.
Na kraju, 'nazočnost i o k r e n u t o s t ovih slika, isključivo prema napred, govore i o inžinjeringu Rudolfovih razmišljanja, i potrebi da se snažnim frontom i optičkim uperenostima ka spolja, mogu postići moćne ''plenidbe'' i sugestivna umetnička dela.
Lazar Simonović