NOVI SAD. Galerija ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu, Platoneum, predstavlja od 18. do 30. septembra 2014. crteže Ivana Tabakovića. Rođen je 1898. u Aradu, u današnjoj Rumuniji. Slikarstvo je učio na Akademiji likovnih umetnosti u Budimpešti, a potom na Kraljevskoj akademiji za umjetnost i obrt u Zagrebu. Godine 1922. odlazi u Minhen, gde je dva semestra pohađao tamošnju Akademiju lepih umetnosti u klasi profesora Beker-Gundala i Hansa Hofmana. Studije završava u Zagrebu u klasi profesora Ljube Babića.
U Zagrebu sa Otonom Postružnikom 1925/26. osniva i vodi privatnu Slobodnu slikarsku školu. Godine 1926. radi kao crtač na Medicinskom fakultetu Sveučilišta Kraljevine SHS u Zagebu. Tabaković je učestvovao u osnivanju grupe "Zemlja", čiji je aktivni član bio do 1932.
U Novi Sad se seli 1930. godine. Prvu samostalnu izložbu, pak, ostvaruje 1934. u Zagrebu u Salonu Urlih. Kratko boravi u Parizu 1934/35. Godine 1937, na Svetskoj izložbi u Parizu jedini Tabaković od domaćih umetnika dobija dve nagrade: Grand Prix za slikarstvo i keramiku i Počasnu diplomu - za 4 slikana panoa od fajansa koji su se nalazili u glavnom holu (Dalmatinka, Hrvatsko proleće, Bosanski motiv) i na fasadi Paviljona (Motiv iz srednje Srbije). Te godine su Grand Prix dobili i drugi umetnici sa naših prostora – Lubarda, Milosavljević, Čelebonović, Uzelac, Rosandić i Palavičini, a Počasnu diplomu Bijelić, Gvozdenović, Dolinar, Stojanović, Kralj, Jakopič i Konjović. Tabaković je bio jedan je od osnivača grupe Dvanaestorica.
U Beograd dolazi 1938. godine. Jedan je od osnivača Škole za primenjenu umetnost, koja će kasnije prerasti u beogradsku Akademiju primenjenih umetnosti. Ratne godine provodi u Beogradu. Vanredni profesor na Akademiji likovnih umetnosti postaje 1945. godine, a usled skandala oko odvajanja Zadarske grupe, prelazi na Akademiju primenjenih umetnosti. Tu prvo predaje na Odseku za tekstil, a od 1950. vodi Odsek za keramiku.
Učestvuje u osnivanju grupe Šestorica 1954. godine. Dok polako menja svoj likovni izraz izlažući serije Poreklo i oblici likovnog izražavanja i Izvori likovnog straživanja – Analiza i fotodokumentacija, Tabaković je veoma aktivan in a polju rada u keramici. Godine 1959. osvaja srebrnu medalju na Međunarodnoj izložbi keramike u Ostendeu, a 1962. zlatnu medalju na istoimenoj izložbi u Pragu. Politikinu nagradu dobija 1963. godine.
Godine 1965. postaje dopisni, a 1972. redovni član SANU. Dobitnik je i Sedmojulske nagrade, Ordena rada, kao i Povelje Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije. Uručeno mu je priznanje za naročite zasluge i doprinos za uspešni razvitak Univerziteta u Beogradu 1974, a naredne godine je odlikovan nagradom AVNOJ-a SFRJ za stvaralaštvo i rad od opšteg značaja.
Ivan Tabaković je umro u Beogradu 1977. godine i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Za života je Ivan Tabaković je ostvario 26 samostalnih, a učestvovao je na preko 250 grupnih izložbi. Posthumno su njegova dela izlagana na tridesetak grupnih izložbi, a upriličeno je i 12 samostalnih izložbi radova ovog izuzetnog stvaraoca.
Umetnički radovi Ivana Tabakovića su deo 44 muzejske i galerijske kolekcije u širom stare Jugoslavije i sveta, kao i brojnih privatnih kolekcija. Njegova dela se mogu naći u kolekcijama prestižnih svetskih institucija, kao što su Metropoliten muzej i Muzej moderne umetnosti u Njujorku.